Пред Жупанијским судом у Загребу почело је поновљено суђење петорици бивших хрватских војника за ратни злочин над припадницима ЈНА и цивила српске националности у бившој ракетној бази ЈНА, у Керестинцу код Загреба.
 

Бивши командант логора Стјепан Кларић и њему четворица подређених поново су одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и једне труднице, од краја 1991. до маја 1992. Суђење се понавља пошто је Врховни суд укинуо првопстепену пресуду којом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од једне до три и по године. Као разлог за укидање пресуде наведено је да Суд погрешно утврдио да су се злочини догодили током унутрашњег сукоба, уместо агресије на Хрватску.

Бивши заповедник такозваног Коначишта ратних заробљеника у Керестинцу код Загреба Стјепан Кларић и четворица њему подређених војника, према оптужници, терете се за тешко психичко и физичко злостављање припадника ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска.

Оптужени су да су од децембра 1991. до маја 1992. најпре у Загребу, а потом у логору Керестинец, починили ратни злочин над 34 ратна заробљеника којима су нанесене велике патње и повреде телесног интегритета и здравља. Према оптужници, мучења су почела у тадашњем војном затвору у Загребу, а жтрве су потом одведене у бившу ракетну базу ЈНА у Керестинцу где су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и сексулано злостављани. Међу њима је, према наводима тужилаштва, било и десетак жена, од којих је једна у логор доведена трудна, али је од последица злостављања побацила.

Овај случај је отворен пошто је један бивши припадник ЈНА непознате починитеље оптужио за убијања и мучење ратних заробљеника у Керестинцу. Петорица оптужених ухапшени су крајем новембра 2010, а оптужница је подигнута после једногодишње истраге.

Сви оптужени су одбацили кривицу, а њихова одбрана је током суђења тврдила да су заробљенике испитивали агенти Сигурносно информативне службе, на чијем је челу био Јосип Перковић, који је, према тим тврдњама, такође долазио у логор. Перковић је на суђењу негирао те тврдње, али је потврдио да је постојала тзв. црна соба за мучење, у којој су, после приговора Међународног црвеном крста, пронађене справе за мучење.
 

Извор: РТС
19.2.2015.