Ноћу између 4. и 5. маја непознати починиоци ишарали су парохијски дом СПЦ у Винковцима црним спрејом. Порука коју су овај пут упутили српском народу и православним верницима гласила је „Смрт четницима“. Протојереј-ставрофор Предраг Азап излазећи из свог дома затекао је полицијску патролу која је прва уочила срамотни графит.
- Порука сама по себи говори каква је на овом простору ситуација, пуна мржње и лоших ствари. Мени је жао што се ово дешава, али то нас неће поколебати. Ми се трудимо да наша заједница функционише и да црквени живот наших верника буде на завидном нивоу. Има овде наравно и добрих људи са којима можемо да сарађујемо и развијамо добре контакте, али нажалост има и овако злочестих, прича прота Азап.

ПРЕТХОДНИ ГРАФИТ У ДЕЦЕМБРУ

Ово није први пут да је парохијски дом у Винковцима на мети вандала, последњи пут фасада је ишарана пре тачно пет месеци, односно ноћу између 4. и 5. децембра 2014. године. Тада је поред стилизованог усташког „У“ исписано „Убиј Србина“ и „За дом спремни“. Сада нова порука „краси“ фасаду парохијског дома на којој су још видљиви трагови фарбе којом су прикривени недавни натписи.

Полицијски радници обавили су увиђај, али парох винковачки није крио своје незадовољство како радом полиције тако и индоленцијом градске власти те представника католичке и муслиманске верске заједнице.
- Ми смо у центру града и увек има ситних узнемиравања, међутим забринут сам због рада саме полиције јер она никада до сада није открила починиоце, а има сигурно десетак случајева узнемиравања и скрнављења. Жао ми је што не раде свој посао како треба јер ово није објекат Предрага Азапа, или неког другог ово је објекат СПЦ јавне намене, додаје Азап.

КАМЕНОВАНИ ПРЕ ОСАМ ГОДИНА

Није само парохијски дом мета вандала и место на коме се исказује национална и верска нетрпељивост према нашој заједници. Парохијски дом је каменован 2007. године, а цигла којом је разбијен прозор повредила је малолетног сина свештеника. Крстови на православној цркви у центру Винковаца су резани тестером, а број претећих графита који су исписивани на објектима СПЦ је велик. Познат је и случај када су након мајских поплава прошле године у олатру православне цркве Светог Прокопија у Рајевом Селу још увек непознати починиоци оставили људски измет.

Протојереј-саврофор Предраг Азап напомиње да иако се католички и муслимански верски објекти у овом месту већ обнављају за православну цркву још увек нису пронађена средства за обнову и санацију штете коју је нанела водена стихија. Чак и у тренутку док смо са протом Азапом разговарали о последњем вандализму, провокације које православни верници константо трпе у овом граду нису изостале. Моториста је пролазећи поред новинарске екипе испред парохијског дома са јасном намером ометао наш разговор.
- Овде су православни Срби од 1679. године, овде је белег и тапија, ова православна црква која говори о постојању српског народа. Потребно је радити на развоју овог града и суживота јер се у Винковцима и овом простору показује нехришћанска Хрватска, истиче Предраг Азап.

РУШЕЊЕ ОДНОСА И ПОВЕРЕЊА

Скрнављење винковачког парохијског дома осудило је и ЗВО које у свом саопштењу објављеном у медијима најоштрије осуђује најновију провокацију и изразе мржње и нетрпељивости према припадницима српске заједнице не само у Винковцима него и у осталим крајевима Хрватске.
- “Усташко-фашистичке поруке не само да вређају Србе него и наносе неизмерну штету односима већинског хрватског и мањинског српског народа који су већ озбиљно нарушени као и угледу саме Републике Хрватске”, наводи се између осталог у саопштењу ЗВО-а које је потписао његов председник Драган Црногорац.

Усташки графити и однос према објектима СПЦ и представницима наше верске заједнице у овом, а и у осталим местима широм  Хрватске нарушавају већ лоше односе Срба и Хрвата. Последње време сведоци смо јавних иступа грађана, али и политичких представника већинског народа који указују на националну нетрпељивост. Графити у Винковцима само су један од начина којим се Србима у Хрватској пошаље јасна порука да су непожељни, угрожавају међуљудски односи и углед РХ.                      

Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 117
13.4.2015.