Једини опипљив резултат пуноправног чланства Хрватске у Европској унији, бар до сада, јесте рехабилитација усташтва. Оно што је до јуче препуштано усташо-носталгичарима да у својој режији оргијају на гробовима „заслужних“ предака, однедавно је ушло у државни протокол.

Наиме, Декларација Европског парламента о проглашењу 23. августа европским даном сећања на жртве стаљинизма и нацизма и Резолуција о европској савести и тоталитаризму, којима је земљама чланицама, у складу с њиховом традицијом, остављено да саме одлуче како ће обележавати тај дан, у Хрватској су преведене на оргиналан начин – да се изједначе кољачи и жртве.

Тако се неостварена идеја првог хрватског председника Фрање Туђмана о мешању њихових костију у Јасеновцу вратила у Хрватску преко Брисела, само што се неће превозити кости већ се возају државне делегације. Баш као у суботу када су председник Хрватског сабора Јосип Леко и министар ратних ветерана Предраг Матић, са бројном свитом, положили венце на великом стратишту Срба у Јадовном, а потом исто учинили и код јаме Јазовка на Жумберку, где су покопане усташе.

Надмашили Туђмана

Тако су у истом дану одали почаст десетинама хиљада убијених Срба, Јевреја и Рома и њиховим џелатима. Оно што није пошло за руком Туђману оживотворила је социјалдемократска власт, са само двадесетак година закашњења – поравнала је најцрње звери и њихове жртве – стављајући свој потпис на историјски фалсификат.

Напротив, основали су и посебну Комисију за истраживање и обележавање гробишта усташких војника, која је већ до сада лоцирала више од 160 таквих места, па се може само замислити колико ће порасти државни трошкови док се све то „достојно“ обележи. Готово је сигурно да неће ништа преостати за обнову преко 3.000 порушених антифашистичких споменика уништених у последњих двадесетак година, а поготово за изградњу нових у Вариводама, Груборима, Госпићу, Осијеку, Лори или коридору смрти у Олуји, где су у последњем рату убијани српски цивили од регуларних јединица „демократске“ Хрватске.

Европске декларације и резолуције нису обухватиле новију историју, а у Хрватској те злочине, кад их и нерадо признају, третирају као инциденте. У односу на Јадовно, Јасеновац, Петрову Гору, можда се и доимају тако, али су исписани истим рукописом и зато ће остати необележени. Иако то нико отворено не каже, изгледа да је проблем само у писму.

„Приватизација“ Јадовна

На Јадовну је комеморација одржана и крајем јуна у организацији бањалучког удружења „Јадовно“. У Савезу антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) се од тога дистанцирају. Члан Председништва САБХ Иван Фумић рекао је за Радио Слободну Европу да „неки људи из Бањалуке желе то да приватизују“.

Он сматра да обележавање Јадовна може организовати само САБХ и Српско народно веће из Загреба, а „никако неки са стране који онда дају непримерене изјаве које штете и Хрватима и Србима и међусобним односима“.

Окренути будућности

Председник Сабора Хрватске Јосип Леко је нагласио да се „цивилизацијским и политичким чином у Јадовном и код Јазовке показује окренутост хрватског друштва будућности и демократским вредностима“.

Министар бранитеља Предраг Матић рекао је да су се „на обе гробнице с истим достојанством и пијететом поклонили жртвама“ и изразио задовољство што су се комеморацији у Јадовном „одазвале и католичка и православна црква“.

Аутор: М. Рокнић
ИЗВОР: Вести онлајн
25.8.2014.