Одговорна национална држава требала би да има боље механизме заштите свог националног писма и свог језика од потпуног нестајања,  поручено је са трибине која је одржана 15. априла у Српском културном центру у Вуковару у оквиру програма „СКЦ средом“ који се у овој институцији одржава сваке друге седмице. О српском вековном писму, његовом данашњем положају и неупитном нестајању говорио је потпредседник удружења „Ћирилица“ из Београда Миодраг Којић.

- Дошао сам у Вуковар да причам о ћирилици, а ви изгледа боље знате шта она значи Србима. Када се обраћам вама, ја се уствари више обраћам мојим суграђанима у Београду и грађанима широм Србије који заборављају на своје основно идентитетско обележје, а то су наш језик и наше писмо. Ми и у Србији само треба да поштујемо наш Устав који јасно каже да је у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, али потребно је и додатно прецизирати законе и јасно одредити казнене одредбе према оним чиниоцима јавног живота који не користе ћирилицу сходно Уставу. У Србији постоје прецизне казнене одредбе када се у мешовитим срединама не користи писмо националне мањине, док је у обрнутом случају тешко дефинисати те казнене одредбе, каже Миодраг Којић из овог удружења које постоји већ десетак година, а један од основних циљева његових чланова је јачање свести српског народа о ћирилици као темељном националном симболу.

Којић још додаје да је потребно ускладити и Правопис српског језика који је изашао у издању Матице српске и где је по први пут у историји наведено да је и латиница, као остатак некадашње државе званично писмо српског језика, иако је латиница било писмо српско-хрватског језика који више не постоји. Он се на трибини осврнуо и на историјске чињенице које су довеле до тога да су Срби данас једини народ у Европи који користи два писма, а што је у историји увек доводило до тога да старије писмо нестаје против чега се у удружењу „Ћирилица“ и боре.

ЛАТИНИЦА У СРБИЈУ УШЛА СА АУСТРОУГАРСКИМ ТОПОВИМА

- Ако ћемо отићи у најдаљу историју онда говоримо о 1060. години када је у Солину на католичком концилу Методије проглашен јеретиком, а ћирилица ђавољим изумом. Тада се латиница сматрала као писмо којим ће бити лакше унијаћење. Када говоримо о скорашњим догађајима и држави Србији ту морамо да споменемо Први светски рат ка-да је ћирилица насилно забрањена у окупираној земљи и када је латиница по први пут дошла у Србију. Највећи замах у затирању ћирилице се десио 1954. године када је Новосадским договором уведен српско-хрватски језик и када је уведена лажна равноправност писама. Одмах затим престале су да се производе ћириличне писаће машине и то је само један од суптилних примера како је ћирилица нестајала, сматра Миодраг Којић.

Заједно са потпредседником „Ћирилице“ у Вуковар је дошао и дугогодишњи члан овог друштва, певач и композитор Љубомир – Љуба Манасијевић. Он је у току трибине отпевао неколико старих песама међу којима и „Востани Сербије“, „Између истока и запада“ и „Призрен, Душанов град“.

- Велико ми је задовољство што сам био у Вуковару и што смо могли да поделимо своја размиљања о ћирилици и о свему ономе што она значи нашем народу. Трећи пут сам овде и увек сам се осећао као свој међу својима. И вечерас је била једна дивна, пријатна и братска атмосфера која ме радује, као што ме радује и то што смо имали прилику да дођемо до вас, да будемо заједно и да поделимо радост великог празника јер још увек траје Васкршња атмосфера у којој ми овај сусрет изгледа посебно, рекао нам је након трибине Љуба Манасијевић који ове године обележава 25 година свог рада.

ЋИРИЛИЦА У ВУКОВАРУ ОСВЕСТИЛА И ЉУДЕ У СРБИЈИ

- Када говорим о проблему ћирилице у Вуковару гледам то са два аспекта. За мене је пре свега незамисливо да се у 21. веку једно основно цивилизацијско питање доводи у такву ситуацију да о њему треба говорити.  По свим европским вредностима и по достигнутим људским нормама сваки народ има право да изабере своје писмо, а чуди ме да Европска унија у којој се Хрватска налази није била јаснија и деловала некако да заштити права српског народа овде. Други аспект овог проблема је да је нама који живимо у Србији ово био један стимуланс да покажемо људима шта значи ћирилица. Та ваша борба овде је подстакла многе људе и освестила их, каже Миодраг Којић.

Никола Милојевић
Извор бр. 116
29.4.2015.