ИНТЕРВЈУ СА ЉУБОМИРОМ МИКИЋЕМ, АУТОРОМ АЛТЕРНАТИВНОГ ИЗВЕШТАЈА СНВ-а О ПРОВОЂЕЊУ ОКВИРНЕ КОНВЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

Влада Хрватске је у оквиру обавеза које има као потписница Оквирне конвенције за заштиту националних мањина свој извештај о четвртом кругу праћења провођења у периоду од 2009. до 2014. године направила и предала прошле године. Пракса је да Комитет Савета Европе који прати провођење овог документа сада заприма и алтернативне извештаје разних невладиних организација који у својим садржајима треба да надопуне званични државни извештај. Један такав алтернативни извештај управо је објавило и Српско народно веће из Загреба, а о садржају и значају овог извештаја разговарамо са његовим аутором Љубомиром Микићем сарадником СНВ-а из вуковарског Центра за мир, правне савете и психосоцијалну помоћ.

Зашто је уопште било потребно правити Алтернативни извештај о провођењу ОКЗНМ ако постоји званични државни извештај?

- Ивештај смо саставили на основу информација које је прикупио СНВ, а таква је пракса и у другим земљама да се стручњаци упознају и са алтернативним извештајима. Они прикупљају информације из свих могућих извора за које сматрају да су релевантни да би након тога саставили извештај који ће бити објављен на јесен и након што Хрватска да своје последње коментаре коначно мишљење ће бити достављено Савету министара Савета Европе који ће на крају донети коначну резолуцију са конкретним закључцима и препорукама о томе шта треба направити о појединим тачкама Конвенције. Комплетан поступак требао би да буде завршен до краја године.

Ви сте у оквиру Центра за мир у претходна два круга праћења радили извештаје сличне овом. Поштује ли се у Хрватској Оквирна конвенција за заштиту националних мањина?

- Примену Оквирне конвенције пратимо већ петнаестак година и чињеница је да су се неке ствари кроз тај период мењале, а то се пре свега односи на законодавство. Поједини проблеми су међутим стално присутни као што је заступљеност припадника националних мањина у управи у правосуђу, проблеми везани за повратак и останак повратника на тим подручјима, затим питања медија и мањинских језика у медијима, или употреба језика и писма националних мањина. Ово последње је сада мало актуелизовано због Вуковара, али је чињеница да су поједине општине имале са двојезичним натписима проблеме и раније. Закључак је да се Конвенција у неким својим одредбама више или мање квалитетно примењује, а са друге стране може да се закључи да у примени неких права постоје озбиљни проблеми. То више није само ни питање Конвенције, већ и националних закона, пре свега Уставног закона о правима националних мањина (УЗОПНМ). Ако се за пет година није ништа променило, онда мислим да је ситуација лошија него што је била.

Многе ствари су годинама непромењене, међутим препознаје ли Алтернативни извештај неке ствари које су се у овом петогодишњем периоду побољшале или погоршале када су у питању права националних мањина у Хрватској?

- Моје је мишљење да се овај период може поделити на два дела. Први је онај који се односи на период до закључења преговора о приступању Хрватске Европској унији и мислим да је у том периоду постојала жеља Хрватске за чланством што се одразило на усвајање два Акцијска плана за провођење УЗОПНМ. Након завршетка преговора чини ми се да је дошло до стагнације и пуно је мања фокусираност надлежних тела на питања националних мањина. Институције су забележиле и говор мржње који је у последњих годину-две дана израженији него што је то био раније. По појединим питањима се радило и поступало, али је у другим стварима приметно назадовање.

Које су препоруке Алтернативног извештаја да се оваква ситуација промени и коме су оне упућене?

- Генерално гледано оне су упућене властима у Републици Хрватској и наведене су на самом крају извештаја по појединим тачкама. Тражи се предузимање додатних напора да би се права која су гарантована остварила у целости.

Шта можемо да очекујемо од коначног мишљења и како ће се ситуација одвијати у наредних пет година?

- Очекујем да ће извештај бити балансирано објективан какав и треба да буде, јер треба да знамо да га раде стручњаци, а не политичари. Поставља се питање у којој мери један такав извештај може да утиче на стање у пракси. Немам нека превелика очекивања имајући у виду да смо ми у међувремену постали чланица ЕУ и да нема више тог мотивишућег фактора који је вршио притисак на све досадашње владе у Хрватској, а промене на терену ће зависити од конкретних интереса и става власти на националном и локалним нивоима и исто тако и од интереса и мера које ће предузимати представници националних мањина.

Ако се ситуација по појединим питањима већ годинама не мења, треба ли можда преиспитати механизам који прати провођење Оквирне конвенције за заштиту националних мањина?

- Ако би до тога дошло то се ради на врло високим нивоима и ми на то не можемо утицати. Механизам праћења је успостављен на одговарајући начин и како сада ствари стоје то је најбољи могући начин. Питање је како натерати државу да касније проводи своје законе и то питање ће сигурно бити и даље присутно. Оквирна конвенција је поставила оквире за заштиту националних мањина, а онда је свака држава прилагодила по томе своје домаће законодавство, а у Хрватској су та питања решена највише Уставним законом о правима националних мањина.

Никола Милојевић
Извор бр. 122
22.7.2015.