У центру Пачетина убудуће ће стајати биста посвећена лекару, песнику и хуманисти Бранку Б. Ковачевићу. Реч је о једном од знаменитих мештана овог села који је 2002. године у својој педесетој години умро у Будви у Црној Гори. Након што је пре неколико година његово тело пренесено у родни крај, мештани Пачетина су му на датум његовог рођена осмог фебруара открили и бисту и на тај начин му се одужили за све оно што је током живота направио за ово место.

- Свима нам је жао што се млад упокојио, међутим за педесет година направио је много и ми то не смемо да заборавимо. Не само ми, него ни наша деца, унучад и праунучад. Зато смо хтели да његов лик овде овековечимо да нас увек подсећа да смо ту и да ћемо остати ту, говори Пачетинац Ђока Рашић, један од иницијатора постављања бисте.

            Оно што је за Бранка Радичевића било Стражилово то је за Бранка Ковачевића био Пачетин, место његове инспирације чак и у тренуцима када је живео далеко од њега. Потврђује то и песникова сестра Радојка Златић која данас живи у Новом Саду.

- Бранко је неизмерно волео ово село и равницу. По грађи је био типичан брђанин, међутим његова душа је била права равничарска. Њему је и тамо, на оном лепом мору којем сви тежимо недостајала трава, шум кукуруза и велике крошње дрвећа пуне лишћа. За тим је увек патио. Изуетно сам захвална свим Пачетинцима на ономе што су учинили и што чувају сећање на Бранка, каже Радојка.

            На свечаности откривања бисте ученици из Пачетина и Боботе рецитовали су песме покојног писца, а прочитано је и писмо које је мештанима послала његова супруга. Програм је емотивно доживео и први учитељ Бранка Ковачевића Душан Црногорац, његов дугогодишњи пријатељ са којим је касније проводио сате играјући шах.

- Када је био мали одмах се видело да има талента за писање и поезију. Касније је био искрени и прави друг који није волео лажи, а волео је скромност и поштење. Све ово данас је јако емотивно деловало на мене. Толике сам сате провео са њим, знам какав је био, и мени и мојој породици је јако тешко данас. Ова биста ме подсећа на његову младост и на наше заједничке сате које смо провели, истиче учитељ Душан Црногорац.

            Поезију Бранка Б. Ковачевића обеле-жили су лирски и родољубни мотиви. Објавио је шест књига стихова и добитник је не-колико књижевних награда.

Програм у Пачетину водио је песник Ђорђе Нешић који је са Бранком Ковачевићем често организовао сусрете песника и поетске вечери пре двадесетак година.

- Када помислим на Бранка Ковачевића сетим се и његових претходника у српској поезији који су се тако звали, Бранка Радичевића, Бранка Ћопића, Бранка Миљковића и он је са те стране четврти Бранко. Када га се сетим као лекара, опет се сетим лекара у српској књижевности као што су Јован Јовановић Змај, Лаза Лазаревић, а од савремених књижевника то су Горан Милашиновић родом из Осијека и Мирко Магарашевић. У светској књижевности најпознатији лекар био је Михаил Булгаков. Бранко и лекар није тако ретка појава, али је Бранко Ковачевић ипак био јединствен по својој поезији, а најспецифичнија је била строфа од пет стихова у коју је он унео новину да се први и пети стих не понављају. Најбоље песме су му оне које говоре о завичају и родном крају и оне које говоре о манастирима и српском Косову, каже Ђорђе Нешић.

У пачетинском Дому културе одржано је истог дана и песничко вече где су песници из Даља, Боботе, Осијека, Клисе и Бијелог Брда читали песме посвећене Бранку Ковачевићу или поезију која на њега подсећа. Организатори су на крају најавили да ће у будућности сваке године на датум песниковог рођења приређивати поетске вечери у част свог истакнутог Пачетинца.

Никола Милојевић
Извор бр. 137.
17.2.2016.