Рано у зору 12. априла пре тачно 70 година Зденко Дупланчић (86) је заједно са хиљадама својих другова из шаренградског рова кренуо у пробој Сремског фронта. Пред вече је већ био у ослобођеном Вуковару, а овај град посетио је и у суботу 11. априла када је у организацији Савеза антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара одржано полагање венаца и свечана академија поводом округлог јубилеја ослобођења Вуковара од фашистичке окупације. Овај рођени Сплићанин који данас живи у Београду учествовао је тада са непуних 16 година као војник Прве пролетерске бригаде у ослобођењу Београда, потом у пробоју Сремског фронта и коначно у ослобођењу Загреба.

СТРАХ ВЕЋИ САДА НЕГО ОНДА

- Био сам млад и нисам се бојао. Више се данас бојим него тада. Након артиљеријске и авијатичарске припреме кренули смо у јуриш и направили десет километара до Мохова. Увече око 18 часова ушли смо у Вуковар, и иако нам је по плану борбених дејстава Вуковар био предвиђен за сутрадан, ми смо у том једном дану прошли три-десет километара. У Борово и Борово насеље смо ушли сутрадан чамцима, а наш трећи батаљон је самоиницијативно продужио до Даља и ослободио га. Преспавао сам ту у некој сали за гимнастику на неким душецима. Након тога смо требали на Винковце, али и они су већ били пали па смо ми кренили на запад према Загребу, препричава нам Зденко који је у Вуковар дошао и ове године како би у име Прве пролетерске бригаде положио венац код спомен-костурнице у центру града. Венце је положило још тридесетак делегација међу којима су били представници амбасаде Руске федерације, генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, делегације града, жупаније, Заједничког већа општина, локалних политичких странака као и многих антифашистичких и борачких удружења из Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Пред многобројним гостима домаћини су позвали и на очување сећања на погинуле, као и очување универзалних идеја антифашизма.

- Позвали смо на мир и толеранцију. Наша обавеза и задатак као удружења јесте да се ствара живот за човека и по мери човека. Само у пробоју Сремског фронта је погинуло 1.400 људи. Обавеза је да се не забораве силне жртве које су поднесене за слободу која је синоним за све што човек има. Све оно што имамо везано је за слободу, а она је нешто најдрагоценије што се мора чувати и неговати. Сада је на нама да покушамо да објединимо све људе добре воље око ових идеја. Потребно је радити са младима да схвате идеју антифашизма, а исто тако је потребно радити и са локалним управама да схвате значај ових обележавања и баштине антифашизма. Ко нема прошлости, нема ни будућности, каже председник УАБА-е града Вуковара Лазо Ђокић.

ЈУБИЛЕЈ ОБЕЛЕЖЕН И У БОРОВУ

Околна места од Вуковара до Винковаца су ослобођена 13. априла, а тачно на тај датум свечано је било и у Борову где је организовано полагање венаца и кратак културни програм. Венце је положило 25 делегација уз присуство око три стотине гостију из Хрватске, Србије и Мађарске. Парастос код споменика на ком се налазе имена 123 мештана, бораца и жртава фашистичког терора служили су боровски свешеници Чедо Лукић и Миладин Спасојевић.

У програму су учествовали и рецитатори из Основне школе Борово, као и тамбурашка секција КУД-а „Бранислав Нушић“. Полагање венаца заједнички су организовали антифашисти из општине Борово као и општинско Удружење пензионера које традиционално овај датум обележава и као дан удружења.

НЕКИ ЈОШ УВЕК НА ПОГРЕШНОЈ СТРАНИ

И док су антифашисти обележавали дане ослобођења од пре 70 година, многи су у Хрватској, додуше незванично, обележили 10. април, мрачни датум од пре 74 године када је проглашена тзв. Независна држава Хрватска. Од оваквих појава не може се побећи, а не може се побећи ни од тога да многи још увек комеморирају слом ове квислиншке и злочиначке државе. Са тим се слаже и председник САБА Републике Хрватске Фрањо Хабулин који је у име ове кровне организације антифашиста положио венац у Вуковару.

- Не можемо побећи од таквих појава, међутим тим људима треба рећи и објаснити, они морају нешто прочитати и морају знати да је квислиншки усташки режим био на погрешној страни. Није био на страни антифашизма, већ у служби фашизма и самим тим не може се ничиме оправдати. Данас нам треба толеранција, разумевање, уважавање и превладавање разлика по свим основама. Толеранције треба имати према свима, међутим толеранцију према фашизму савремени свет не може имати, наглашава Хабулин.

Никола Милојевић
Извор бр. 115
15.4.2015.