ДВА ПРАВОСЛАВНА КРШТЕЊА ЗА ГОДИНУ

Обнова православног Саборног храма из 1737, посвећег Светом Николају, који је тешко оштећен 1991. године (миниран од ЗНГ), требало је већ да буде окончана, али испречио се стечај хрватске фирме која обавља градитељске радове. Црква је обновљена само споља, унутра су постављени витражи и урађене инсталације.

Прота Душан Марковић обавља богослужења у импровизованој капелици у суседној, оронулој згради. Прошле године имао је прота два крштења и 35 опела.
- Без нас Градско веће неће моћи да буде формирано јер на једној страни смо СДП и ми из СДСС са укупно 12 већника, а толико на другој страни имају имају ХДЗ и хрватске националне партије - каже др Војислав Станимировић, председник СДСС.

Црква Св. Николаја у Вуковару

За већину обема странама недостаје по један већник (одборник), па остаје да се види да ли ће у наредна два месеца, колико траје рок за формирање власти, бити прелетача, или ће поново сви на изборе.

Хоће ли српски представници одолети искушењима?
- Ми чврсто верујемо да наша три већника неће поклекнути - каже др Станимировић. - Надамо се да ће и изабрани представници СДП-а остати верни својој странци.

Срби су, заправо, својим гласовима у знатној мери допринели овако добром изборном резултату Социјалдемократске партије премијера Зорана Милановића у целој Хрватској, а нарочито у Вуковару. Били би бројнији српски мандати да су наши сународници били јединственији. Али нису.

Осим СДСС, у изборној бици за Вуковар учествовали су и Наша странка (Јован Ајдуковић), ДПС (Вељко Џакула) и СНС (Милан Родић). Последње три нису успеле да освоје ниједан мандат. Узалуд је расуто нешто више од хиљаду српских гласова.

Насупрот нашим сународницима, странке хрватске деснице, предвођене хадезеовцем Иваном Пенавом, начиниле су жестоку офанзиву на Вуковар која је кулминирала серијом протеста против ћирилице.

Да ли ће српски језик и писмо после ових избора коначно добити право грађанства у Вуковару, и даље је неизвесно. Међу 27.000 житеља Вуковара трећина су Срби. Закон о равноправној употреби свог језика и писма овде је, упркос закону, оспорен само Србима, али не и Мађарима, Немцима, Словацима...

- На том плану, ми пуно очекујемо од уласка Хрватске у Европску унију - каже заменик градоначелника Срђан Милаковић, млади правник који је студије права завршио у Новом Саду. - Ми не тражимо никаква посебна права, него само да држава Хрватска почне да поштује своје законе.

ВОДОТОРАЊ КАО СУВЕНИР

Водоторањ изграђен 1968. године и даље је први симбол Вуковара. Уочљив је са неколико километара удаљености због висине од 60 метара, а и због ратних оштећења која хрватске власти немају намеру да санирају. Недавно је донета одлука да водоторањ остане такав „са свих 600 ратних рана“, као сувенир и својеврсна опомена.

- Тако су одлучиле власти - кажу старице Ксенија и Ирина.

- А ми који живимо ту преко, сваког јутра, хтели - не хтели, најпре се сетимо рата.

СВАКОДНЕВНЕ НЕПРИЈАТНОСТИ

Закон и живот у Вуковару се веома често разилазе. У мноштву примера, а два су најилустративнија.
- Молим вас, један хлеб - у журби, претурајући по новчанику, у једној вуковарској пекари обратила се Драгана М.

- Мислите крух? - леденим гласом упитала ју је продавачица.

- Важно је да сте ви разумели шта тражим - одговорила је Драгана, која каже да сваки вуковарски Србин барем једном дневно доживи такву непријатност.

Други, невесели догађај те врсте одиграо се ових дана у Уреду пучког правобранитеља (омбудсмана) у Осијеку. Испод усаглашеног текста потписали су се сви учесници, међу њима и представница Срба. Њен ћирилични потпис изиритирао је хрватску омбудсманку, која се веома забринула „как’ ће ови у Еуропи то успјет прочитат“.

Да би избегли такве непријатности, већина овдашњих Срба прећутно се одрекла права на двојезичну личну карту. Заправо, такве документе имају, засад, само њихови политички представници.

Ћирилица је у Вуковару прави раритет. Избројали смо само три примера. Ћирилични натпис на здању некада угледне српске породице Пауновић у центру града опстао је само зато што је постављен високо на фасади. Српско писмо краси и назив ресторана „Морнар“ на обали Дунава и на табли на згради у којој је Заједничко веће српских општина.

Теслин споменик испред школе

Светао пример је Средња техничка школа „Никола Тесла“ у којој од 475 ђака незнатну већину чине Срби. Истина, на новој, тек реновираној згради још нема двојезичне табле, али су зато дневници на оба језика и писма. То је уједно и дупли посао за 78 наставника, који свако назив предмета, име ђака и свој потпис морају да напишу два пута. На оба писма.

Директор Ђорђе Лукић истиче да инцидената на националној основи међу децом нема. Пример ђацима дају професори. Ово је једина школа у Вуковару у којој у истој зборници заједно седе српски и хрватски професори!

ПРИВРЕДА, ШТА ЈЕ ТО?

Вуковарска привреда практично и не постоји. У руинираним погонима некадашњег југословенског гиганта, Фабрике обуће „Борово“, која је некада имала око 24.000 радника, данас је свега 1.500 запослених.

Други гигант „Вупик“, преселио је одавно своје погоне јужније, у неколико градова Хрватске. Сама држава, кажу Вуковарци, сети се овог града најчешће поводом неког од датума из претходних ратова.

Незапосленост је овде заједничка мука и Србима и Хрватима.
- Да се нисам приучио каменорезачком занату и отворио своју радњу, тешко да бисте ме сада срели у Вуковару - каже млади отац кога смо срели у шетњи са двогодишњим синчићем и супругом.

Насупрот њима, Драгана Јецков избегава шетње Вуковаром. Каже да нема воље више да гледа суморна лица.

Аутор: Јованка СИМИЋ
Извор: novosti.rs
06.06.2013.