У 72. емисији Разбуђивање гостовао је Михаило Кнежевић, некадашњи официр безбедности ЈНА.

Михаило Кнежевић је Србин рођен 1953. у Личкој Јесеници код Огулина. Његово отац је био пружни радник који је запослен у "Југославенским Жељезницама" те су се често селили. Гимназију је завршио у Београду и наставио ту и Војну академију. Служба га је распоређивала углавним на теририторију СР Хрватске.

Током Другог свјетског рата Михаилов дјед, чије име он носи је у љето 1941. киднапован од оружаних снага НДХ и одведен у систем концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг. Одатле се није никада вратио.

У друој половини осамдесетих година Михаило је имао радно мјесто у Загребу гдје је обавјљао задатке за сигурносно-обавјештајно одјељење Југославенске Народне Армије. По чину је тада био мајор, а његов претпостављени је био пуковник Бошко Келечевић.

У Вировитици Кнежевић је био задужен на субијању шиптарског иредентизма и непријатељске пропаганде, јер су албански војници са простора Косова и Метохије често ту добијали радовно одслужење војног рока. Они су изазивали проблеме како би вјештачки правили тензије, а њима је то значио напредак у хијерархији паралелних власти у Приштини.

Средином јуна 1989. године у Загребу у просторијама НК "Борац" се тајно оснива Хрватска Демократска Заједница. Тада је у Југославији још на снази био једнопартијски систем. Фрањо Туђман је био изабран за лидера ХДЗ. Он је врло добро познавао менталитет и свијест хрватског народа. Сјединио је Љевицу, Десницу и Цркву. О њему је Кнежевић имао посебан досије формиран још 1985. године, када је сам Туђман често одлазио ван земље и имао сусрете са првацима хрватске (усташке) емиграције, као и агетнима страних безбједоносних служби.

У фебруару 1990. ХДЗ има званично оснивачки скуп у загребачкој дворани "Ватрослав Лисински", гдје су изговаране ријечи које су деценијама биле забрањене, односно показиване су симпатије према клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској и Павелићевим пуленима.

На изборима у СР Хрватској побјеђује Туђман и ХДЗ, те у мају 1990. се формира нова власт. Ово је значило да преузимају и постављају своје људе у Полицију, Тужилашво, медије, јавне и комунале службе и сл. Мноштво Срба и нехрватских кадрова је пензионисано или удаљено из свих тих управа, а постављени су проусташки ликови спремни на радикалне потезе.

Већ у љето 1990. долази до пораста тензија између Хрвата и Срба, док хрватска Влада прави планове о илегалном наоружавању како би створила (пара)војску. Ту акцију је водио Мартин Шпегељ, генерал ЈНА. У јавности је ово познато као "Операција Штит". Њу су пратили искусни агенти КОС ЈНА, гдје је и Кнежевић учествовао у снимању фрапантних детаља које су изазвале шок у највишем војном и политичком руководству СФРЈ. Овдје је капетан Владимир Јагар одрадио велики део посла и разоткрио Шпегељове монструозне планове обрачуна са ЈНА и Србима.

Група специјлаца "Кобре" су дошли у СР Хрватску из Београда и похапсили десетине виновника кривичног дјела: илегалног наоружавања и рушења уставног поретка. Вировитичка група је спроведена у војно-истражни затвор у загребачкој Гајевој улици, гдје су процесуирани и осуђени на вишегодишње казне затвора. У то вријеме врхушка ХДЗ организује свакодневне демонстрације испред ВИЗ "Гајева", што је резултовало да Вировитичка група буде пуштена на слободу у мају 1991. године.

Очајнички потез је био пуштање филма о Шпегељу на ТВ Београд 25. јануара 1991. гдје се рачунало на савјест и опомену свим грађанима Југославије. Међутим, код Хрвата је то изазвало супротан ефекат. Названо је то пропагандом и лажима, док су антисрбска и антијугославенска кампања само настављени.

Официр КОС Михаило Кнежевић је био присутан и у Пакрацу почетком марта 1991. када су хрватске специјалне снаге окупирале југозападне дијелове Славоније, под изговором "четничке побуне". Заправо циљ је био застрашити србски живаљ који ту обитава стољећима. Он је видио да неко намјерно прави проблем и да су људи уплашени.

Крајем маја 1991. на стадиону у Крањачићевој улици је постројена прва бригада ткз. Збора Народне Гарде. Мајор Кнежевић је присуствовао том догађају и коментарисао свом претпостављеном: "Ово је нова војска у нашој авлији. Двије неће моћи... једна ће морати отићи". Поред тога, хрватско крило ЈНА је у тим мјесецима, њих око 3.500 Хрвата који су били (под)официри и генерали ЈНА су прешли на страну ЗНГ, погазивши заклетву и кренули у борбу земље која их је исшколовала и пружила све.

У Загребу је 25. јуна 1991. проглашена независност СР Хрватске од Југославије. Исти дан је то урађено и у Љубљани од словначких сепаратиста. Савезна Влада даје налог Генералштабу ЈНА да у Словенији уклони све натписе о тамошњој републици као независној.

Хрватски паравојници су кренули у септембру 1991. да нападају касарне и карауле ЈНА тражећи да им се предају. Многи то нису прихватили и долазило је до пушкарања. Официр Кнежевић је у загребачкој касарни "Маршал Тито" остао заробљен све до 2. децембра (80 дана) када је споразумом Београда и Загреба дошло до повлачења те јединице у Сарајево. Док су били под блокадом свашта му је пролазило кроз главу.

О свим догађањима тешких времена и растурања Југославије он је водио дневник који је 2009. године објавио као књигу под насловом "Рат у Хрватској из пера обавештајца".