ТВ продукција ЗВО је новембра 2013. године урадила једну емисију посвећену србској историји, коју вуковарске градске и хрватске републичке власти деценијама намерно потискују.

Ово је урађено у јеку антисрбске хистерије, када су јавно објављени резултати пописа становништва из 2011. године. Тада је по слову закона морало да се уведу двојезични натписи односно табле са латиницом и ћирилицом. Хрватски шовинисти су полудели и направили бројне скандале и кривична дела.

У овој емисији, новинар Синиша Секулић се бави детаљним анализама, шта је све прећуткивано и шта је то табу тема у Хрватској причати о Вуковару.

Наиме, Срби, на овом подручију, ушће Вуке у Дунав живе још пре доласка Турака Османлија. Православна црква у самом граду је саграђена 1730-их година. Али је и свако село у околини имало своју православну светињу. Поред тога у шуми, излетишту Адица постоји црква Св. Петке сазидана 1808. године, али је постојала пре тога једна дрвена црква још крајем 16. века.

Србски дом је у Вуковару саграђен на Савиндан 1905. године, односно 17 годна пре Хрватског дома. Док је србска школа у Вуковару почела са радом 1733. године.

У време Хазбуршке монархије, постојала је Србска Кредитна Банка. Тачније, њу су основали вуковарски трговци, занатлије, лекари, професори, угледни људи, србског порекла.

На месту Дудик, који има руиниран споменик за србске жртве из Другог светског рата, који су убијени од Павелићевих усташа, сада је направљен ногометни терен.

Такође, игнорише се рад србских културно-уметничких друштава, које овде имају вековну традицију. Нпр. Србско певачко друштво "Јавор", постоји још од 1868. године. А КУД "Слога" постоји од 1920. године.

Срби су у Вуковару приказани као гости, а не као ноциоци прогреса!