Документарни филм "Павиљон 22" је прича о логору за Србе које су оформили припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске под називом "Јесење кише", на загребачком велесајму. Овај казамат за Србе је формиран јесени 1991. године. Ту су припадници специјалне полиције доводили Србе, из Загреба и околине, а после стравичних мучења су их одвозили углавном на Пакрачку пољану, где су и ликвидирани.

У овом документарном филму говоре: Миро Бајрамовић, који је био припадник "Јесењих киша" и активан учесник у тој злочиначкој одисеји, а према сопственом признању убио је 72 људи. Прво је био ухапшен крајем 1991. па пуштен и тек 2005. године осуђен на четири године. Миро Барјамовић у исповести за овај документарац каже да почетком 1990-их у Хрватској је било довољно да сте Србин, па да вас неко опљачка, убије, а да никоме не одговара за то.

Поред Мире Бајрамовића, у филму говори и његов комадант Томислав Мерчеп, који пориче умешаност у злочине и каже како је у загребачком павиљону боравио само једном на кратко. Такође, пред камерама се појављују Иван Векић, тадашњи министар унутрашњих послова; Звонко Трусић, власник кафића у коме су се окупљали Мерчепови саборци; Анте Нобило, познати загребачки адвокат; Јосип Манолић, шеф тајних служби Хрватске 1991-1993... Манолић је говорио и о паралелним структурама власти у Хрватској, које су издавале налоге у усменој форми за ликвидацију Срба, јер су хтели да скину одговорност са званичних државних институција.

Аутор фима Ненад Пуховски је желео да прикаже и колективну друштвену (не)свест у Хрватској 1990-их, јер како сам каже мало ко, скоро нико се није забрињавао што им нестају комшије "криве националности". Ненад Пуховски сматрада да је "загребачки Павиљон 22" црна мрља у историји града Загреба.

Овај филм је снимљен 2002. године, али је објављен тек 2012. односно 10 година касније, први пут у судници загребачког Суда правде.