Олуја над Крајином - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Документарни филм


Олуја над Крајином



HTML Online Editor Sample


На подручју сектора "Југ", у вријеме трајања хрватске злочиначке акције "Олује", те првих 100 дана након ње, убијено је најмање 410 српских цивила, запаљено преко 20.000 кућа, док су остале опљачкане и девастиране (Извештај Хрватског хелсиншког одбора, 1999.).

Документарни филм "Олуја над Крајином" продукцијске куће "FACTUM" говори о том удруженом злочиначком подухвату хрватске војске, муслиманске Армије БиХ и НАТО пакта из августа 1995. Изјава министра Ивана Чачића у хрватском Сабору, о спаљивању српских кућа на подручју Српске Крајине одмах након злочиначке акције "Олуја", изазвала је бурну реакцију међу члановима ХДЗ-а. Овај филм реконструише неке догађаје Книну и његовој околини (у селима Грубори и Вариводе), за вријеме и потом након хрватске злочиначке акције "Олује". Кроз приче свједока догађаја и архивски материјал бројних ТВ екипа аутор филма расвијетљава колико су истините оптужбе међународних фактора и хрватских организација за људска права о почињеним злочинима у и након "Олује".

Божидар Ковачевић се позабавио проблемом српског становништва и вршењем геноцида над њим. Наиме, сцене мртвих Срба, свједочења Српкиња о масакрима над српским становништвом и паљење српских кућа, окосница су овог документарца.
- "Нужно је да свака страна у ратовима који су се догодили на овим просторима отвори болне теме и о њима расправи унутар себе...", рекао је Ковачевић, додавши како је страшно важно да се о злочинима након "Олује" разговора баш у Хрватској.


Фрањо Туђман је на жељезничкој је станици у Книну након заузимања града гласно и јасно рекао "... нека им је (Србима) сретан пут, нису стигли понијети ни девизе, ни своје прљаве гаће". Говор је био попраћен громким пљеском и одобравањем ...

Око 400 убијених српских цивила који су послушали тадашњу Власт и остали у својим кућама, око 20.000 спаљених кућа које су припадале српским цивилима, "резултати" су дјеловања хрватске војске и полиције након акције у августу 1995. године. Ковачевић који је тада радио као сниматељ страних ТВ кућа с камером је обишао села у којима су спаљене куће и у којима су убијани српски цивили. Иако је за свој документарац желио имати изјаву хрватског генерала Ивана Чермака, тадашњег заповједника Зборног мјеста Книн, то му није пошло за руком јер генерал је преко свог адвоката одбио судјеловање у документарцу.

 
Аутор филма, Божидар Кнежевић, погинуо је у наводној саобраћајној несрећи, због отказивања кочница, новембра 2001. године укратко након приказивања филма на хрватској телевизији.




Да се не заборави и не понови!


















Skip Navigation Links