У документарном селијалу ТВ Храм "Српски страдалници" емитован је видео прилог Корени зла. Овај документарац се бави кореном мржње Мађара и Хрвата према Србима у 19. и 20. веку.

Велики број Срба долази од 16. века одлази са простора Старе Србије: Вардарске Македоније, Косова и Метохије и Рашке области не желећи да прихвати исамску религију и потурчавање, већ одлази на север и запад Балканског полуострва. На територији Хазбуршке монархије Срби су од Бечког двора добијали многе повластице: да сами бирају кнезове, слободно ору земљу и баве се сточарством, исповедају Православље... док то остали народи нису имали. Заузврат морали су да ратују против Турака.

Бечки двор је Крајишким Србима дао и аутономију у виду Војне Крајине, односно пограничне земље уз Османлијску царевину.

Мађари тј. Угари су током читавог 18. и прве половине 19. века спроводили насилним путем мађаризацију српског живља, а ништа није било боље по Србе у Хрватској и Славонији, јер је Ватикан преко Загреба спроводио покатоличавање Срба, што је касније средином 20. века имало за последицу пораст Хрвата.

У Хазбуршком царству су Срби потискивани на многе начине. Ћирилица је затирана на сваком кораку. Многи хрватски политичари, почевши од Анте Старчевића, Дон Миховил Павлиновић, Вјекослав Клаић, Франо Супило, Јосип Франк, Гајо Радунић и др. су на све начине покушали да Србе омаловажавају, вређају, и представе као "православне хрвате".

Хрватским грандиозним апетитима на путу ка Дрини, стајала је Војна Крајина у којој су апсолутну већину чинили Крајишки Срби.

Најекстремнији у мржњи према Србима били су: Анте Старчевић и Еуген Кватерник, који су у својим јавним обарћањима и писмима посејали семе геноцидности које ће 1940-их година достигнути амплитуду.

Срби су чак у Хрватској и Славонији масовно хапшени за време босанско-херцеговачког устанка 1875-1877, јер су се власти бојале да не би Срби тамо где су у већини подигле устанак.

Престанак тираније и унијаћења Срба у Хрватској и Славонији десио се након Првог светског рата, када је Војска Краљевине Србије у победничком јуришу након пробоја Солунског фронта ослободила отаџбину и формирана прва јужнославенска држава крајем 1918. године.

У овом документарцу причају историчари: Бојан Арбутина (аутор) и Стефан Дамњановић.