Божићни Устав - www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:

Божићни Устав


РАТ У ХРВАТСКОЈ 1990-их

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори

Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Масленица - Породица Зец - Паулин Двор

Породица Рокнић - Породица Олујић - Задар

Караџићево - Логор Лора - Корански мост

Плитвице - Логор Рибарска колиба - Осијек 

Афера Шпегељ - Божићни Устав - Максимир

Откос - Бјеловар - Пакрачка пољана

Борово Село  - Вариводе - Јесење Кише

Логор Керестинец -

 

Устав СР Хрватске из 1990. или тзв. Божићни Устав је назив за хрватски Устав који је изгласан у Сабору на дан 21. децембра 1990. године, а свечано проглашен дан касније, односно 22.12.1990, непосредно пред римокатолички Божић, па је зато и назван Божићни.

Његова суштина је у две веома битне промене у односну на претходне Уставе СР Хрватске, а то су: избацивање Срба, као конститутивног народа у овој југославенској републици, а друго, што је избрисан назив "социјалистичка". Хрватски Сабор је тада имао већину посланика из странке Хрватска Демократска Заједница, лидера Фрање Туђмана, који су имали отворене сепаратистичке и шовинистичке планове. И не само то, они су отворено показивали симпатије према НДХ и усташком покрету, са њиховим предводницима.

Многи аналитичари сматрају да је управо овај Божићни Устав покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, које су у наредним месецима довеле до рата у Хрватској, са катастрофалним последицама по све грађане који су живели у тој југославенској републици, више од 4 деценије.



ПОЗАДИНА

Још за време Другог светског рата, у Топуском између 8. и 9. маја 1944. на Трећем заседању ЗАВНОХ-а изгласан је први Устав Хрватске из новијег доба. Он се темељио на заштити људских права и слобода, као и на антифашистичким идејама. У том Уставу Хрватска је дефинисана као будућа федерална јединица СФР Југославије.

Исто тако је јасно назначено у том Уставу да Срби у Хрватској, због своје бројности и огромног доприноса за антифашистичку борбу и деловање, постају конститутиван народ. Док Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци постају националне мањине. И сви каснији устави које је Сабор СР Хрватске изгласавао били су слични том уставу који је изгласан у Топуском 1944. године.

Године 1974. у Београду је Скупштина СФРЈ изгласала Устав Југославије по коме су свих шест република чланица и две аутономне покрајине добиле велика овлаштења у погледу вођења политике. Заправо уведена је децентрализација власти, која је касније довела и до распада Југославије. Устав СФРЈ из 1974. је вероватно био одговор на МАСПОК тј. "Хрватско прољеће", када је дошло до великих побуна у СР Хрватској, са проусташком тематиком, а против заједничког живота са осталим народима СФРЈ.

Крајем 1989. године, у Југославији је уведен вишепартијски систем. То је довело до тога да се после више од 40 година оснивају нове странке на подручију СФРЈ. У СР Хрватској су током априла и маја 1990. године организовани председнички, парламентарни и локални избори.

Главни ривали су били Хрватска демократска заједница и њен лидер Фрањо Туђман, а са друге стране Савез комуниста Хрватске који је предводио Ивица Рачан. ХДЗ и Туђман су однели победу на председничким и парламентарним изборима. Док су на локалним изборима резултати били подељени. ХДЗ је победио у чисто хрватским срединама и националним мешовитим са хрватском већином.

 

„ХДЗ је странка опасних намера“
(Ивица Рачан, мај 1990.)



Већ крајем маја 1990. године ХДЗ и Фрањо Туђман су формирали власт у СР Хрватској, преузели су контролу над медијима, тужилаштвом, локалном самоуправом и полицијом. Полиција до маја 1990. је била углавном попуњена са српским или национално мешаним кадорвима, врло мало са Хрватима. Разлог томе је што Хрвати нису осећали Југославију као своју домовину (већ искључиво Хрватску), па су и државне органе и институције углавном бојкотовали. Нереди на Максимиру 13. маја 1990. су послужили Туђману и ХДЗ да очисти полицију СР Хрватске од српских кадрова.

Већ крајем јула, тачније 25. јула 1990. хрватски Сабор доноси одлуку по коме шаховница постаје симбом СР Хрватске, уместо звезде петкокраке. Исто тако је и Председништво СР Хрватске донело одлуку, коју је упутило хрватском Сабору којом предлаже доношење новог устава до краја године. Ова одлука је подржана од стране сва три већа: Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено-политичког већa.

Средином августа 1990. на подручију северне Далмације и Лике ничу барикаде локалних мештана, који су били у страху од упада припадника хрватске полиције, која је сада имала измењен национални састав, већином хрватски.

Видевши да нема војску, хрватска Влада одлучује да илеглано увезе наоружање из иностранства и тако формира себи војне формације за обрачун са грађанима српске националности и ЈНА. То илегално наоружавање Хрватске се десило октобра и новембра 1990. године, а вођено је од министара у Влади СР Хрватске: Мартина Шпегеља и Јосипа Бољковца.

 


ИЗГЛАСАВАЊЕ

Изгласавање Божићног Устава десило се у хрватском Сабору 21. децембра 1990. године, у Загребу. Тај устав је креиран од истакнутих чланова политичког и академског дела хрватске јавности. У односу на раније Уставе СР Хрватске овај Божићни устав је имао неке битне промене. Прва је та да је Хрватска одбацила социјализам као начин друштвено-економског управљања државом, као и дефинитивно увођење вишепартијског система.

Друга битна промена је избацивање Срба из Устава, односно Србима у Хрватској је укинута конститутивност и сведени су на националну мањину. Сви дотадашњи Устави СР Хрватске су дефинисали Хрватску као "дом Хрвата и Срба и других националних мањина“. А у Божићном Уставу, Хрватска је дефинисана као "дом Хрвата и других националних мањина“.

22. децембра 1990. у хрватском Сабору је свечано проглашен нови Устав СР Хрватске, уз присуство велико броја званица из јавног и политичког живота Хрватске, интонирања хрватске химне "Лијепа наша домовино".

 


ПОСЛЕДИЦЕ

Због своје искључивости односно укидања конститутивности Србима из СР Хрватске, овај Устав многи сматрају да је један од повода за рат у СР Хрватској који је почео неколико месеци касније. Срби у Хрватској су овим Божићним Уставом практично обесправљени. 

Наредне 1991. године хрватска (пара)војска и полиција отпочињу нападе на српска и национално мешовита насеља у Хрватској (Пакрац 1. марта 1991, Плитвице 31. марта1991, Борово Село и Задар 2. маја 1991.) као и на касарне Југословенске народне армије, једине међународно признате војне силе на територији СФРЈ до јануара 1992. године.



Посећено је: 4740  пута
Број гласова: 35























Skip Navigation Links