78 дана - Да се не заборави!








БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ 1999.



Ово је страница посвећена једном од највећих злочина над српским народом - Бомбардовање СР Југославије односно Србије и Црне Горе од 24. марта до 10. јуна 1999. године! Овај планирани злочин су извеле земље чланице НАТО пакта, под шифрофаним именом "Милосрдни Анђео", без сагласности и одобрења ОУН. Овај злочин је четврто ангажовање снага НАТО алијансе на подучију бивше СФРЈ, после бомбардовања аеродома Удбина у РСК 21. новембра 1994. године, затим гранатирање око Книна за време злочиначке акције "Олуја" августа 1995. и бомбардовања Српске Републике у БиХ јесени 1995. године. То је уједно и први пут после Другог светског рата да је бомбардована једна престолница (Београд) и да је једна суверена европска држава нападнута.


Штета настала бомбардовањем СР Југославије је несагледива, а статистика каже следеће:

12.500 Срба рањено,
3.500 Срба убијено,
88 деце убијено,
44 мостова срушено,
200 цркава срушено,
50.000 кућа уништено,
300.000 Срба прогнано...
31.000 пројектила испаљено,
45 енергетских погона уништено,
80 индустријских погона уништено,

За време СФРЈ Албанци на Косову и Метохији имају широк степен аутономије, али то није било довољно, јер су они желели независну државу. 1989. је Космету и Војводини аутономија укинута и Србија постала јединиствена. Током 1970-1985 Албанци су на Космету починили више од 2.200 кривичних дела, где су жртве биле Срби. Трајала је тиха миграција Срба са Космета јер комунистичке власти нису их заштитиле.
У пролеће 1997. године НАТО пакт у Републици Албанији формира кампове за обуку албанских терориста и пружа им логистику, а касније убације преко планинскох венца Проклетије у Србију, где албанска терористичка организација ОВК напада прво српске и неалбанске цивиле, а касније и српске полицајце и војнике. Отворени сукоби и рат на Косову и Метохији започиње у пролеће 1998. године. Страна штампа и медији стално пишу о томе како Срби и српска војска и полиција убијају албанске цивиле?! У октобру је бомбардовање СРЈ избегнуто споразумом "Холбрук-Милошевић", али је НАТО пакт перфидно послао Виљема Вокера (из мисије ОЕБС-а) 19. јануара 1999. у село Рачак где је било великих сукоба албанских терориста ОВК и српске полиције 15. и 16. јануара 1999. Погинули терористи албанске ОВК су представљени светској јавности као циивили?! То је био окидач за напад и бомбардовање НАТО савеза два месеца касније.

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од укупно 17 држава чланица НАТО савеза: САД, Канада, Немачка, Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Шпанија, Португалија, Италија, Турска, Норвешка... док Грчка није учествовала из политичких разлога, а Исланд и Данска нису имале ратне авионе. С тим да су НАТО снаге користиле ваздушни простор околних земаља: Мађарске, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и муслиманске федерације у БиХ. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година.

Током НАТО агресије над СР Југославијом бомбардовано је све и једно место на Косову и Метохији, а стравични злочини са бомбама су претрпели: Алексинац (5. априла), Нови Сад (22. априла и 6. маја), Ниш (7. мај), Ваљево (2. маја), Београда (2. април и 22. април).

За време бомбардовања на Косову и Метохији су трајале велике и крваве борбе Војске Југославије и МУП-а Србије против припадника албанске терористичке ОВК, поготово у пограничним деловима: Ђаковица, Пећ, Призрен. С тим да је албанска ОВК имала помоћ од војске Републике Албаније и британских специјалних јединица САС и НАТО авијације. Једна од највећих битака тог времена је свакако битка за караулу "Кошаре"(од 9. априла до 10. јуна 1999.), а завршила се победом Војске Југославије иако су агресори били бројчано 3 пута јачи.

НАТО у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.




  Наслов Прегледа Глас
Бесмртни хероји града Ниша 398160
Бомбардовање Ниша 1999 2515
Грделичка клисура 1999 173125
Заборављени српски хероји са Кошара 8652171
Исповест добровољца Ненада 170515
Исповест Марије Тошовић из Медара 132420
Једна ратна прича са Космета 248848
Мртва стража са Кошара 226065
Нишка хероина: Слађана Станковић (1965-1999) 1268570
Обарање америчког авиона Ф-117 тзв. Невидљивог 1999. године 188610
Последице бомбардовања СРЈ 1999 163822
Прича о херојству неустрашиве Српкиње: Раде Петрушић из Пећи 3045
Сећање једне 14-годишње девојчице: Проклeти били, ми смо вaс волeли 60910
Сећање канадског Србина на бомбардовање Србије 1999 3005
Сећање Марине Јовановић на Сању Миленковић 259515
Сећање Нишлије Ивана Величковића 14535
Случај Рачак 1999 329823
Списак уништених православних светиња од 10. јуна 1999. до данас 249745
Србска хероина Љиљана Жикић (1957-1999) 17516649
Страдање Срђана Перовића 13756223
Херој Вељко Раденовић (1955-2012) 15105
Херој Горан Шаћировић (1978- 1999) 188310
Херој Живота Ђурић (1963-1999) 198810
Херој Зоран Радосављевић (1965-1999) 238520
Херој Коста Алексић 18640
Херој Миленко Павловић (1959-1999) 20595
Херој Милош Ћирковић (1961-1999) 17935
Херој Слободан Перић (1961-2010) 19885
Херој Срђан Кошанин (1968-1999) 632420
Херојска браћа Милић из Вучитрна 2236855
Херојска прича: Знао сам да ћеш доћи 141725
Хронологија НАТО агресије на СРЈ (13. мај - 9. јун 1999.) 360059
Хронологија НАТО агресије на СРЈ (24. март - 12. мај 1999.) 11188105


Поштовани посетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарн филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сећања на страдање нашег народа у протеклим временима, контактирајте администратора путем електронске поште: webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег контакт формулара на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављњени, али ће помоћи уредништву нашег портала, да се види ко је и колико активан, али и да чланке не пишу непознате и недовољно искусне особе. Јер често се дешава да о овој тематици пишу особе које  имају површно знање или су склони промоцији одређених политичких идеја, а нама то свакако није циљ.

Хвала.