Бомбардовање Новог Пазара је монструозни злочин који су извели авиони Северноатланског савеза у пролеће 1999. године, током 78-дневеног варварског бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Тог дана 31. маја 1999. године на 69. дан НАТО агресије на Србију товар бомбе тежак пола тоне који је усмртио најмање 11 цивила у Новом Пазару у Рашкој области. Међу жртвама се нашаo и двогодишњи дечак Марко Симић кога су гелери погодили док је био у очевом наручју.

Крајем 1999. године жртвама је у центру Новог Пазара подигнут споменик, односно црна мермерна плоча где су исписана имена жртава.

После 2000. године када је дошло до политичких промена у Републици Србији, готово сви злочини које је починио НАТО пакт су заборављени, јер су нове власти имале другачију спољну политику засновану на идејама евро-атланских интеграција. Штавише, и све пресуде које су правосудни органи изрекли против организатора и налогодаваца злочиначке акције "Милосрдни анђео" су поништене крајем 2001. године.

БОМБАРДОВАЊЕ И НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ 1999.
ЗЛОДЕЛА	Мурино * Абердарева РТС * Куршумлија * Ниш * Хронологија 24. март...12. мај Варварин * Нови Пазар * Сурдулица * Ваљево * Приштина * Грделичка клисура
ЗЛОЧИНЦИ	Реџеп Мејдани * Тони Блер * Герхард Шредер * Медлин Олбрајт * Хелмут Кол Хавијер Солана * Весли Кларк * Вилијам Вокер * Ричард Холбрук * Жак Ширак Џефри Хванг * Дејл Зелко * Рамуш Хардинај * Агим Рамадани * Хашим Тачи Били Клинтон * Пандели Мајко * Луан Хајдарага * Џорџ Робертсон * Петро Кочи Екрем Реџа *
ЖРТВЕ	Милица Ракић * Бојана Тошовић * Сања Миленковић * Оливера Максимовић Љиљана Спасић * Јулијана Брудар * Марко Симић * Ружа Апостоловић Иван Марковић * Ана Бјелетић * Владимир Милић * Миомир Миловановић
БИТКЕ	Операција Јадран * Кошаре (Јуник) * Рачак * Паштрик (Дрим) * Обарање Ф117
ХЕРОЈИ	Милош Ћирковић * Слађана Станковић * Слободан Перић * Рада Петрушић Коста Алексић * Нишлије * Срђан Кошанин * Љиљана Жикић * Бошко Лемић Миленко Павловић * Марина Милошевић * Зоран Радослављевић * Браћа Милић Живота Ђурић * 549. призренска * 125. бригада * Горан Шаћировић * Пети батаљон Алберт Андиев * 37. оклопна * Драган Комарица * Јагуар * Вељко Раденовић 53. батаљон * 63. падобранска * 72. специјална * 5. БВП
ПУБЛИКАЦ.	Последице * Жетва * Српски Термопили * Зов карауле * Ратне приче Жуте убице * Смртоносна прашина * Зашто * Лет у смрт * Рат за Космет Истине и лажи *

 

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.

У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.

Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ткз. ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада.

НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".

У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године избегнута је агресија на Србију и Црну Гору.

Наредне године, 15. јануара 1999. у косметском селу Рачак, општина Штимље, долази до сукоба припадника Полиције Србије и албанских терориста, које су западни медији фалсификовали, тако што су лажно извештавали по налогу Виљема Вокера, шефа ткз. Косовске веривикационе мисије, како су наводно србски полицајци побили албенске цивиле.

Вокер дошао да лажира извештаје

Управо тај случај је био окидач за агресију и бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. што је покушано избећи у француском дворцу Рамбујеу некаквим преговорима представника Владе Републике Србије и косметских Албанаца. Како ни то није успело, амерички генерал Весли Кларк је наредио бомбардовање, односно покренуо геноцидну акцију "Милосрдни Анђео"... 

 

Ситуација у Новом Пазару

Нови Пазар је градић, који се налази и средишту Старог Раса, односно централном делу Балканског полуострва. Лежи на реци Рашки, на 495 м.н.в. 

Геостратешки положај Новог Пазара је изузетно повољан, пошто се налази на раскрсници путева Сарајево - Приштина и Крушевац - Подгорица. Од Београда је удаљен око 295 км јужно, а од Приштине 75 км северо-западно.

Нови Пазар окружују планина Голија, Пештер и Рогозна, док су реке Дежевска, Људска и Јошаница око њега.

Испод средњовековног града Стари Рас који је био зачетак Немањићке Србије почело је да ниче насеље, које се тек у доба Вука Бранковића развило као Трговиште.

Током XIV столећа Турци Османлије продиру на Балкан из Мале Азије и покоравају све хришћанске земље, доносећи ислам и граде џамије. Тако је већ неколико година после Косовске битке дошло до тога да се стари назив насеља замени са новим - Пазариште, док су Турци поставили и своју локалну самоуправу.

Данашњи градић Нови Пазар се основан највише захваљујући Гази-иса бегу Исаковићу који је био уствари потурчени Србин, што је била честа пракса Турака у новоосвојеним земљама. Тада су Османлије у Новом Пазару овде развили свој богат трговачки и занатски центар, а често су долазили и Дубровчани у XVI и XVII веку. Саму варош су опасавале зидине, а постао је и центар санџака.

С почетка XIX столећа када је Карађорђе подигао устанак, тако је за кратко 1809. године и Нови Пазар ослобођен. Касније тек у наредном XX столећу 1912. године када је Војска Краљевине Србије ослободила Стари Рас, Нови Пазар је дочекао коначну слободу. После Првог светског рата Нови Пазар је ушао у састав Зетске бановине, у оквиру Краљевине Југославије.

Током Другог светског рата читав крај се нашао на мети албанских балиста и вулнетара, који су спроводили геноцид над Србима. Тако је нарушена национална структура овог краја. После 1945. Нови Пазар је саставни део СР Србије, где је муслиманско становништво имало већину.

Према попису становништва 1991. године град Нови Пазар је имао преко 40.000 становника, а читава општина преко 70.000.

 

 

ЗЛОЧИН

У понедељак 31. маја 1999. године око 13:30 сати зачуле су се сирене у Новом Пазару које су злокобно најављивале ужас невиђених размера. Многи Новопазарци нису очекивали да ће њихову варош тада задесити катастрофа.

Само пар минута касније бомбу коју су послао НАТО бомбрдер и то тешку 500 килограма на центар Новог Пазара. Погођена је стамбено-пословна зграда, једна месара и продавница ауто-делова.

За само неколико минута 11 мештана је усмрћено, док је 12 тешко рањено. Владан Симић је у страху од бомби улетео у продавницу држећи свог сина Марка старог свега две године, али гелери су били бржи.

На путу до школе, бомбе су убиле гимназијалца Марка Рогљића.

Последица "хуманих" НАТО бомби

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Међу новопазарским жртвама тог 31. маја то су:

Имена погинулих	Имена рањених
Марко Симић (2), Владан Симић (30), Дејан Милошевић (27), Ђорђе Пантовић (24), Драган Симовић (46), Драгомирка Биорац (39), Радун Вранић (47), Звездан Јајић (32), Марко Рогљић (16), Голуб Ратковић (32), Миодраг Никић (29)…	Бојана Алексић, Мићо Јанковић, Љубомир Сретеновић, Саша Кулунџић, Иванка Балшић, Тиовилка Луковић, Новка Пајовић, Алмир Етемовић, Филип Пајовић, Исмет Турковић, Мејрема Дупљак Десанка Јемуовић.

Марко Симић, симбол страдања деце Србије

 

 СВЕДОЧЕЊА

Дејан Симић, Владанов брат, а Марков стриц је новинарима после двадесетак година казао следеће:
- "Моj брaт Влaдaн je сa двогодишњим сином Мaрком сврaтио у продaвницу нaшeг стрицa Вeсeлинa Вeсa Симићa, дa нeшто узмe и дa сe склони док aвиони нe прођу. Ту су, нaжaлост, и нaстрaдaли.

Мaли Мaрко убиjeн je у очeвом нaручjу, нaшли смо их зaгрљeнe. Био je прeлeпо дeтe. Дaнaс би имaо 22 годинe и вeровaтно би студирaо и припрeмaо сe зa позив лeкaрa, прaвникa или инжeњeрa. Уз мaлу Милицу Рaкић, он je нajмлaђa жртвa НAТО. Кaко врeмe пролaзи, свe нaм je тeжe, a рaнe и дaљe болe".

Љубинко Сретеновић, један од Новопазараца који је сведок злочина, и сам повређен.
- "Био сам у стану, на трећем спрату, кад су се чули авиони потрчао сам ка ходнику. Онда је пукло, нека сила повукла ме је ка прозору, одлетео сам увис, тек после видео сам отисак ципеле на плафону… Улазна врата завршила су у кухињи. Био је дан, а пао је мрак, пузио сам ка излазу, онда се са степеништа скотрљао у неку рупу. Мени је гелер тешко повредио повредио врат... и дан данас десна рука ми је скоро непокретна, не могу главу да окренем нормално…".

Родољуб Биорац из насеља Козарево је тог мајског злочина изгубио супругу, новинарку Драгомирку:

- "Драга је кренула је на кратко до куће... Кад су се чули авиони, утрчала је у улаз зграде Р 74 у Улици Стевана Немање… Николи је тада тек четири године било, Наташи девет, а Марији осам. Осташе деца без мајке, ја без супруге… Рана жива и данас, исто као и првог дана…

Морaо сaм дa нaпустим посaо дa бих бринуо о деци, коjи сe и дaнaс кaо одрaсли људи чeсто зaпитajу зaшто им je НAТО убио мajку. У близини ниje било ни воjскe, ни воjних циљeвa. Ни сaм нe знaм штa су хтeли дa постигну зликовци... Стрaшaн злочин су починили. Прaштaти морaмо, aли зaборaвити нe смeмо.

Шта да мислим о онима који су то урадили… Најжалије ми је било када је десет дана после њене погибије из Нолита, где је била запослена, стигло решење о престанку радног односа".

Марко Пантовић један од Новопазараца који је запамтио тај кобни мај месец јер је изгубио брата:
- "Мој брат Ђорђе погинуо је овде, у месари, на радном месту… Имао је тек 24 године, планирао да се те јесени жени… Рана непреболна док смо живи, и ја и мајка Драгица и наш отац Србољуб и сестра Марија.

Зашто, питамо се све ове године? Када у близини нема војних објеката, када је касарна скоро два километра одавде, али они су сила, они могу да раде шта хоће, да убијају, бацају бомбе...".

 

Мићо Јанковић, један од преживелих Новопазараца казива следеће:
- "Био сaм у погођeноj продaвници ВМ комeрцa. Стрaховити потисaк кроз излог мe je избaцио нa улицу, a остaо сaм жив сaмо зaхвaљуjући срeћи, jeр сaм сe у трeнутку eксплозиje нaлaзио изa jeдног стубa. Свe je горeло и мирисaло нa смрт.

Видeо сaм облaк прaшинe и димно-вaтрeну пeчурку и чуо jaукe познaникa и приjaтeљa. Нaжaлост, зa Рaцa Врaнићa, Дрaгaнa Симовићa, двогодишњeг Мaркa Симићa и њeговог оцa Влaдaнa, коjи су тaкођe били у истоj продaвници ниje било спaсa. Млaдић Ђорђe Пaнтовић нaстрaдaо je у своjоj мeсaри, a нeки су погинули или су рaњeни нa улици. Никaдa нeћу зaборaвити тe потрeснe сликe...".

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Исте године, крајем децембра грађани општине Нови Пазар су подигли један споменик на црној мермерној плочи где су поред исписаних имена жртава уклесане и следеће речи:

"За вечно памћење погинулих од НАТО агресије на овом месту на дан 31. маја 1999. године. Да се злочин никад не заборави!".

На том месту се сваке године 31. маја окупљају породице настрадалих, као и национално свесни родољуби и онда се одаје пошта према жртвама.

У октобру 2000. године долази до политичких промена власти, тако да су вођење државе преузеле демократске парије, које су имале нову визију спољне политике. Међу њима најистакнутији: Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић, Владан Батић, Весна Пешић, Душан Михајловић, Горан Свилановић, Небојша Човић, Момчило Перишић и др.

Све одлуке Државног суда који је изрекао према налогодавцима и организаторима НАТО агресије: Бил Клинтон, Тони Блер, Герхард Шредер, Жак Ширак, Медлин Олбрајт, Весли Кларк, Ричар Холбрук итд... нова Влада је поништила и прогласила неважећим. Разлог томе је што је њихова идеологија почивала на евро-атпанским интеграцијама односно сарадња наше земље са земљама НАТО пакта.

Хвала вам за изају и комадање земље

У таквој атмосфери су све приче о жртвама "Милосрдног анђела" постале непожељне, а многи наши војни и полицијски официри су послати у Хаг, пред међународни суд за бившу Југославију где су осуђени на вишегодишње казне затвора због сведочења лажних сведока који су пронађени у те сврхе.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О мајском бомбардовању Новог Пазара до сада није снимљен ниједан документарни филм који би више говорио о том злочину. Само се спомиње у неким серијалима у склопу видео материјала који говоре о НАТО агресији.

Екипа ТВ Прва је посетила 2016. године Нови Пазар па је снимила исповест породица настрадалих у оквиру емисије "Експлозив" у трајању од не пуних пет минута.

Такође ниједна књига није написана, на тему овог злочина, што свакако спада у неодговорност према будућим поколењима.