Сви смо чули, крај олтара,
ратну причу са Кошара,
и све речи светог молебана,
за јунака знана и не знана,
витешкога срца славу,
за крст часни и Светог Саву.

Нападоше љуте змије,
на слободу све Србије,
и на мајку и на дете,
крви жељне, руке им проклете,
да поруше свете србске дворе,
манастире, цркве и изворе.

И не знаде душман клети,
да се детету не свети,
проклете им све њихове стопе,
што би србску земљу да поробе,
ножеви им србске крви жедни,
а погледи оштри, али бедни.

У сред густе шуме Проклетија,
на граници докле је Србија,
својим светлим срцима јуначким,
уписаше све словима златним,
у букваре имена јунака,
за понос и дику потомака.

На бранику србске земље свете,
голом руком, на све бајонете,
не знајући за страха и зиму,
већ јуначки бранећ` отаџбину,
свој су живот за Србију дали,
сваки Србин треба да их слави.

Сви смо чули крај олтара,
ратну причу са Кошара,
и све речи светог молебана,
за јунака знана и не знана,
јуначкога срца славу,
за крст часни и Светог Саву.
 

Милан С. Марковић
09.04.2020.