Гаврило Н. Ковачина - www.zlocininadsrbima.com


Време: СФР Југославија

Област: Војводина


Гаврило Н. Ковачина



Гаврило Ковачина (1921-1946) је арханђакон манастира Високи Дечани на Косову и Метохији. Био је једна од жртава комунистичког (црвеног) терора који је пострадао за веру православну.

Он је ухапшен у манастиру Високи Дечани, на Косову и Метохији 1945. године и одведен прво у затвор у Пећи, где је тешко пребијен, а онда послат у Сремску Митровицу, која је имала велики затвор, са пресудом на 10 година затвора, као "противник револуције и тековина НОБ-а".

Тамо је свакодневно пребијан и мучен глађу скончао 1946. године. Поред њега у сремскомитровачком затвору је било још на стотине православних свештеника, који су такође страдавали због верности Богу и цркви.

Гаврило Ковачина је сахрањен у Лаћарку, недалеко Сремске Митровице, где је постојало посебно гробље за жртве комунистичког терора.

ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1946-1989

Логор Голи оток - Раковичка парохија - Хрватско прољеће - Бранка Ђукић - Ђорђе Мартиновић

Биоскоп 20. октобар - Данило Милинчић - Стане Доланц - Крст на крижу - Бебе из Граца

Личка трагедија - Острво зла - Последњи краљев војник - Тајни досије Тито - Црвена куга

Албанизовање Срба  - Сатанини синови - Његошева капела - Црвено доба - Бараганска голгота

Отета земља - Гаврило Ковачина - Драгиша Кашиковић - Камен херцеговачки

Скривање Валдхајма

 

 

ЖИВОТОПИС

Гаврило Ковачина, рођен је у Мостару 1921. године, највећем граду свете србске земље Херцеговине. Његови родитељи су имали велика имања и винске подруме, где су производили вина најбољих сорти.

Глава породице, Гаврилов отац Неђељко Ковачина се повезао са Михом Пешком, једним од најумешнијих трговаца у Босни и Херцеговини до Другог светског рата. То му је омогућило извоз вина на страна тржишта, освајали су и златне медаље на такмичењима у Бриселу и Паризу.

Млади Гаврило је био веома талентован за језике и студирао је италијански језик у Сарајеву. Пред Други светски рат 1940. године придружио се братству манастира Високи Дечани, задужбини светог краља Стефана Дечанског, из династије Немањића. У Дечанима је замонашен и рукоположен за ђакона.

Током Другог светског рата Косово и Метохија била је окупациона зона италијанске војске, тако да су они дошли и у манастир Високи Дечани. Гаврило је са њима остварио добру комуникацију јер је перфектно знао италијански језик. Италијански војници нису дирали братство манастира, а сам манастир Високи Дечани је сачуван од пљачке и пустошења, за узврат су добијали манастирска вина.

 

СТРАДАЊЕ

Партизански борци НОВЈ су заједно са јединицама Црвене армије истеривале немачке борбене дивизије у источним деловима окупиране Југославије, тако су дошли и на Космет у јесен 1944. године. Одмах се почела учвршћивати власт комуниста коју су на Косову и Метохији углавном сачињавали Срби, али и Албанци.

Једне прилике 1945. године су комунисти дошли у манастир Високи Дечани где су отпочели прогон и малтретирање монаха. Разлог је био чисте идеолошке природе, јер је комунистичка идеологија била заснована на тврдом атеизму (неверству у Бога).

Тражили су да им се донесе вина, али млади јерођакон Гаврило је то одбио рекавши да се вино служи само за причест. То му је била смртна пресуда.

Одмах је ухапшен и одведен у град Пећ, у затвор, где су га тешко претукли (исчашено му је раме и озлеђена аркада на глави...). Накуцана му је лажирана пресуда као "издајнику, противнику социјалистичке револуције и тековини народноослободилачке борбе".

Казна му је била десет година затвора.

Војним колима свезан на рукама довезен је у Сремску  Митровицу, где је постојао велики затвор. Занимљиво је то да је тадашњи градић Ср. Митровица имао 4.000 становника, а број затвореника у затвору био је преко 16.000... Млади Гаврило предат је управнику затвора Душану Миленовићу, који се обрадовао младом калуђеру.

Скупа са осталим свештеницима или "мантијашима", како су погрдно називали часне оце комунистички револуционари, бивао је упрегнут попут марве, да поваља бетонске стазе у затворском кругу. Батинаши су га ретко када заобишли, тако да је свакодневно у сремскомитровачком казамату добијао "своју порцију".

Скончао је на бетону затворске самице са сликом Високих Дечана на грудима 1946. године, а сахрањен је на посебном гробљу у Лаћарку, где су се сахрањивали политички противници.


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Зграде манастира Високи Дечани су комунисти користили за партијску школу названу по Јосипу Брозу Титу, док су зидове са фрескама и олтар прекрили са црним засторима. Преосталу двојицу старијих монаха терали да их хране и поје их дечанским вином.

Имање Гаврилових родитеља је одузето национализацијом и касније је ту изграђена пољопривредни комбинат "Хепок".

Почетком 21. века братство манастира Високи Дечани је изразило жељу да се Гаврилов гроб ексхумира и његови посмртни остаци пренесу на монашко гробље иза олтара Дечанске цркве.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима комунистичког режима у сремскомитровачком затвору након Другог светског рата писао је Антоније Ђурић, у свом делу "Црвена куга", где је један део посвећени Гаврилу Ковачини.



Tags:
KOMUNISTICKI ZLOCINI
KOSOVO I METOHIJA
SREMSKA MITROVICA
GAVRILO KOVACINA
CRVENA KUGA
VISOKI DECANI
GROBLJE LACARAK
SPC


Да се не заборави и не понови!


Оцените нам овај чланак:



Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

























Skip Navigation Links