На данашњи дан 1941. године у Београду је у зору, у официрском пучу, свргнут регент кнез Павле Карађорђевић и на престо је доведен малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Збачена је и влада Драгише Цветковића и образована нова са генералом Душаном Симовићем на челу.

Касније током дана народ је поздравио пуч масовним демонстрацијама у Београду и другим градовима Србије, јер је то значило раскидање споразума потписаног два дана раније у Бечу о приступању Југославије Тројном пакту. Као последица пуча нацистичка Немачка напала је Југославију у зору 6. априла 1941. на Ускрс, страховитим бомбардовањем Београда.

Војни преврат 27. марта 1941. године извела је група високих официра Југословенске војске коју је предводио бригадни генерал војног ваздухопловства Боривоје Мирковић.

Пучисти су збацили с власти трочлано краљевско намесништво кнеза Павла Карађорђевића, др Раденка Станковића и др Иве Перовића, као и владу Драгише Цветковића и Влатка Мачека која је 25. марта у Бечу потписала Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.

Потом су власт предали малолетном краљу Петру II Карађорђевићу и основали Владу са командантом војног ваздухопловства генералом Душаном Симовићем на челу, док је за потпредседника Владе постављен академик Слободан Јовановић.

Пет и по месеци пре пунолетства, Петар II Карађорђевић је преузео краљевску власт и издао прокламацију да је војска, свргнувши Намесништво и владу, "извршила свој задатак према краљу и отаџбини" и да је мандат за формирање нове владе поверен генералу Симовићу.

Током 27. марта, краљева прокламација је неколико пута читана на радију, а у 10 часова путем радија "у име свих владика српских, сакупљених на Светом архијерејском Сабору" и у своје име, патријарх српски Гаврило Дожић, благословио је преврат.

Чим се сазнало за пуч, улице је преплавила маса света, а историографи су записали да је "Београд изгледао као кошница пчела".

ВРУЋЕ ПАРОЛЕ МЕЂУ НАРОДОМ

Народ је певао патриотске песме и узвикивао пароле, међу којима и чувене: "Боље рат, него пакт" и "Боље гроб, него роб".

У раним јутарњим часовима једна група демонстраната "полупала је немачке бирое, поломила врата и прозоре и поцепала папире који су се унутра налазили".

До десет сати, градом су залепршале југословенске, енглеске, француске и америчке заставе, а немачка је спаљена. На чело демонстрација стали су комунисти с паролама о савезу са СССР-ом, а једна зграда на тргу Славија искићена је црвеним заставама. У бившој СФРЈ историографи су тврдили да су преврат марта 1941. извели и демонстрације против Тројног пакта предводили комунисти.

Новија историографија након отварања неких архива потврђује да је преврат био подстакнут из кругова антинацистичке опозиције у земљи.

УТИЦАЈ ВЕЛИКИХ СИЛА

Испоставило се да су на пучисте велики утицај имале државне структуре и агентура Велике Британије, а у извесној мери, посредније и бивши Совјетски Савез, што је мање испитано, каже историчар Чедомир Антић.

Према неким тумачењима, за британску владу пуч је значио отварање новог фронта на коме ће Хитлер барем привремено трошити снагу, док је Москве желела да тиме одложи немачки напад на СССР.

У организацији Института за савремену историју и Дома Карађорђевића на 70-огодишњицу преврата одржана је расправа домаћих историчара.

Пуч од 27. марта био је први такав догађај у југословенској држави, али је по месту где је изведен и најважнији, рекао је у расправи тада Антић, подсетивши да је српски народ западно од Србије и у Србији поднео огромне жртве и да је над њим извршен геноцид.

СРБИ ПЛАТИЛИ НАЈВЕЋУ ЦЕНУ

Директор Института Миодраг Павловић је указао да мартовски догађаји изазивају различита осећања и тумачења, од оних да је то величанствена револуција, предвођена КПЈ, до тога да је "акт неколико плаћеника у војном врху који су за мале паре учинили велику несрећу народу".

Оно што је извесно, како је казао, то је да је 27. март проузроковао директан слом Краљевине Југославије због чега је српски народ платио највећу цену зато што је повео величанствену антифашистичку борбу, једну од тада највећих у Европи.

Из мартовских догађаја 1941. године, сматра Павловић, могу се извући поуке о одговорности елите, пре свега политичке, да "више никада не доводе земљу у безизлазну ситуацију", да им национални интереси увек буду испред страних или страначких и да се јединством политичких фактора одговара на изазове националне кризе и катастрофе.

БРИТАНЦИ ФИНАНСИРАЛИ ПРЕВРАТ

Академик Мирослав Савићевић, сарадника Балканолошког института САНУ, у британским архивама дошао је до сета непознатих докумената о 27. марту, који бацају сасвим другачије светло на овај значајан историјски догађај.

"Срби су поново пронашли своју душу", узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кембел јавио да је пуч дефинитивно успео.

То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: "Ми смо смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа", тврди академик Свирчевић.

Нешто доцније огласиће се и Вилијам Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (CIA), човек који ће се јануара 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: "Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године јер смо ми ту револуцију купили", преноси своја сазнања српски академик.

Из поверљивог писма агента SOE (управа за специјалне операције) Хјуа Далтона Винстону Черчилу Свирчевић преноси: "Откако сам преузео SOE у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти. Новац је углавном отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања."

ХИЉАДЕ ФУНТИ МЕСЕЧНО

Данас постоји довољно непобитних доказа и аутентичних докумената да су британске тајне службе у Београду биле ангажоване на припреми и извођењу пуча. Тог дана, 27. марта, у британском посланству слављена је победа, уз пуно шампањца, уз повике "Успели смо", наводи академик Свирчевић.

Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут "Правде", имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову без кога је био незамислив штампарски слог, тврди Свирчевић.

На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, Удружење старих ратника, Сељачка странка Драгољуба Јовановића и Српски културни клуб, додаје академик.

Шифровани телеграм посланика из Београда Кембела у Лондон, 26. марта, говори о повезаности дипломата и пучиста: "На мој захтев, јутрос ми је уприличен разговор са генералом Симовићем (командантом Југословенског ратног ваздухопловства).

Како је овај официр на челу организације која намерава да изведе државни удар… они желе да одбаце Пакт и садашњу владу. Они знају да ово скоро извесно значи рат и да више воле ту могућност него наставак садашњом линијом…"

Мотив Британаца да режирају ове догађаје најбоље илуструје савременик председника владе у Лондону Лидл Харт који је написао: "Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе, што је иначе црвена нит британске спољне политике."

(РТВ)