Божидар Кавран (1913-1948) је хрватски емигрант, усташки официр, који је био дио геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској.
У администрацији НДХ је добијао одговорна мјеста руковођења и сматра се да је био од повјерења усташком поглавнику Анти Павелићу. Скупа са осталим хрватским фашистима у прољеће 1945. напустио је Загреб и побјегао у Аустрију гдје се неколико година скривао.
У емиграцији је био повезан са страним обавјештајним службама и радио је на осмишљавању и планирању терористичко-диверзантских акција у Југославији, односно рушењу уставно-правног поретка. Заправо, он је желио са својим сарадницима да обнови НДХ. Тамо је основао своју милитантну организацију "Крижари", која по суштини није била вјерска, али су такође њој приступали и муслимански фашисти.
Кавранова најпознатија операција била је "Гвардијан", када је УДБА успјела да провали његове канале и ухапси га. Изведен је пред Народни суд гдје је проглашен кривим. Смртна казна је извршена у Загребу, гдје је и јавно објешен.
ЖИВОТОПИС
Божидар Кавран је рођен 22. септембра 1913. године у Загребу. Тада је то било дио моћне Аустроугарске царевине, односно административно је потпадало под покрајину Хрватска и Славонија.
Школовање и активизам
Завршио је гимназију 1932. године и био врло добар ђак. Уписао је и Фармацеутски факултет, гдје је дипломирао 1939.
У студентским данима се више активирао у друштву "Аугуст Шеноа", које је окупљало велики број младих. Изабран је 1935. за предсједника тог клуба.
Само двије године касније приступа Усташком покрету који је због својих шовинистичких идеја забрањен у Краљевини Југославији. Тамо је положио заклетву и стекао повјерење Анте Павелића.
Породица
Није познато да се женио и да је имао потомака.
ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ
У прољеће 1941. године југославенска краљевина се нашла у тоталном окружењу Сила Осовине. Адолф Хитлер је наредио агресију 6. априла, гдје се поред Вермархта укључују Бугари, Албанци, Италијани и Мађари. Њена територија је раскомадана, а највећи дио је ушао у састав клеро-фашистичке НДХ која је проглашена 10. априла и добила благослов Ватикана.
На чело НДХ постављен је монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Римска курија је давала руководству НДХ директиве о истребљењу Срба, Јевреја и Рома са подруја од Дрине до Жумберка и од Драве до Јадрана.
Божидар Кавран је добио одмах одговорне функције у државној администрацији НДХ. Прво је добио сектор који је бринуо о заплењеној и конфискованој имовини Јевреја. Мало касније добио је високо мјесто у Усташкој Надзорној Служби.
Већ крајем 1942. постаје управник свих концентрационих логора за подручје Града Загреба. Наредне године, Кавран добија мјесто замјеника УНС, а ту је остао све до краја Другог свјетског рата.
Почетком маја 1945. године јединице ПОЈ су силовито надирале ка Загребу, те су многи усташки официри и функционери НДХ кренули да бјеже ка Западу јер су се надали да ће тамо бити прихваћени од Савезника (Американаца и Енглеза).
ЕМИГРАЦИЈА
У јужним дијеловима Аустрије Кавран се скривао у избјегличком кампу скривајући своју мрачну прошлост и умјешаност у геноцид. Повезао се са неколицином хрватских и муслиманских фашиста са јужнославенског подручја и тражили су могућност да побјегну даље.
Користећи почетак нетрпељивости Совјетског Савеза и Американаца, Кавран је покренуо иницијативу за оснивање ткз. Хрватског Државног Одбора скупа са Ловром Сучићем, који је требао да покрене устанак против комуниста у Југославији. Постојале су наоружане групе које је Кавран слао у Словенију и Хрватску, са циљем подизања побуне широких размјера. Направљена је и паравојна формација "Крижари", којом је управо руководио Божидар Кавран.
Агенти УДБЕ су схватајући опасност од Каврана и "Крижара" покренули специјалну операцију "Гвардијан" у највећој тајности, која је трајала више од две године. Циљ је био да се елиминишу хрватски емигранти који би правили разне диверзије у Југославији.
Божидар Кавран је осмислио акцију "Десети травањ", за шта је добио подршку од Американаца, јер су они хтели да их преко убачених шпијуна извештавају о приликама на терену и војној концентрацији Југославенске Народне Армије. Акција је започела убацивањем група преко Триглава, које је предводио озлоглашени јасеновачки кољачи Анте Врбан и Љубо Милош. Бивају ухапшени од УДБЕ и спрведени у Загреб.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Шпијуни УДБЕ успевају да пресретну једног курира од "Крижара", који им је одао шифре комуницирања са Кавраном, коме је иначе шифровано име било Гвардијан. Тако су они успјели да ступе у контакт преко радио-станице и да га намаме да он лично дође у Југославију. Спремљена му је замка.
Божидар Кавран се одлучио да дође 3. јула 1948. године у Хрватску, а већ три недеље касније је био ухапшен и спроведен у Загреб на испитивање. Скоро читава Кавранова група од стотињак емиграната је била похватана од Удбаша и изведена пред суд. Мањи дио је остао у Аустрији и Италији, гдје су добили поруку да су сви похапшени. Један од учесника ове операције хватања Каврана био је Велимир Раичевић.
Сам Кавран је осуђен на смртну казну августа 1948. године и губитак части и свих трајни грађанских права уз конфискацију имовине. Јавно је објешен у центру Загреба.
Руководство УДБЕ је убрзо престало са операцијом Гвардијан јер је настала нова криза "Информбироа" и страх од напада СССР. И група "Крижари" се убрзо распала, али су касније настајале нове организације сличног типа које су шездесетих и седамдесетих година 20. стољећа имали исту визију и циљеве.
ЦИТАТИ
"Нa гробовимa нaродних жртaвa, a нaпосe брaнитeљa домовинe, нe плaћe сe.
Нa њиховим гробовимa црпи сe новa снaгa зa нaстaвaк нaроднe борбe!".
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Раних осамдесетих година Телевизија Загреб је снимила мини-серију "Замке" са четири епизоде, која се бавила терористичко-диверзантском групом "Крижари", односно реконструкцијом операције "Гвардијан".
Лик Каврана је 1983. године тумачио глумац Драган Миливојевић.