Последња седница Хрватског сабора у овом сазиву закључена је 25. септембра 2015. након чега је ово највише законодавно тело распуштено до новог конституисања након парламентарних избора, а један од бројних аката који су донесени на овој седници био је и Закон о изменама и допуни Закона о хрватском држављанству. Нове измене, када Закон ступи на снагу, требале би да спрече све чешћи проблем одузимања хрватског држављанства са којим су се током претходних година сусретали бројни грађани, првенствено припадници националних мањина, а о чему смо у Извору већ неколико пута писали.

- Изменама и допунама Закона о хрватском држављанству решиће се ситуације које су резултирале одузимањем хрватског држављанства, оне ће сада бити исправљене и људима се више неће одузимати домовнице. До тога је до сада долазило због грешака у евиденцијама о држављанству, у случајевима кад се подаци нису поклапали са онима из матичних књига рођених. Од дана ступања на снагу овог Закона хрватским држављанином сматраће се и особа која је уписана у евиденције о држављанству које воде матични уреди, уписана као хрватски држављанин у периоду од 1.3.1978 до 8.10.1991. године, односно преузета из евиденције о држављанству СР Хрватске јер је уписан податак о држављанству СР Хрватске или је уписан податак о држављанству другог републичког држављанства или податак о републичком држављанству није уписан, а има издану јавну исправу којом се доказује хрватско држављанство.

ИЗЈАВА У ПОЛИЦИЈИ

То практично значи да ће се хрватским држављанином сматрати они који на дан ступања овог закона немају хрватско држављанство, а на дотични дан имају пријављено пребивалиште у Републици Хрватској, ако дају писану изјаву да се сматрају хрватским држављанином. Писану изјаву потребно је предати полицијској управи, односно полицијској станици на чијем подручју особа има пребивалиште. Овом приликом битно је истаћи да су ове нове Измене и допуне Закона на трагу Одлуке Уставног суда из 2009. године у којој се наглашава да грешке и пропусти надлежних тела не смеју ићи на штету грађана, јер грађани ниједним поступком нису изазвали овакву ситуацију - каже секретар Заједничког већа општина Драгана Јецков која се као члан Одбора за људска права ЗВО-а често сусретала са овим проблемом код грађана.

- Одбор за људска права у Заједничком већу општина у оквиру редовних активности пружања примарне бесплатне правне помоћи, у протеклом раздобљу имао је неколико карактеристичних случајева који су се односили на губитак статуса хрватских држављана. Како се број случајева временом повећавао, помоћ и акција је затражена у клубу заступника СДСС-а, јер је било очигледно да је овај правни проблем посебно изражен када су у питању припа-дници националних мањина који су због „погрешног“ уписа доведени у веома тежак положај јер су изгубили статус хрватских држављана - истиче наша саговорница.

На основу недореченог досадашњег Закона и наслеђене несређене евиденције из бивше државе, као и сложености стицања нечега што се тада звало „републичко држављанство“, на десетине, а можда и стотине грађана су преко ноћи остајали без својих личних карата и домовница, јер су у полицији и матичним уредима сматрани држављанима неке друге републике настале распадом СФРЈ иако су ти грађани најчешће били рођени овде. Републичко држављанство у бившој држави није имало никакав правни значај па су деца рођена у Хрватској уписивана као држављани друге републике или изјавом родитеља, или по месту рођења родитеља или је то држављанство утврђивао и уписивао сам матичар.

СТРАНЦИ У СОПСТВЕНОЈ ДРЖАВИ

Оно што некада није било важно, одједном је у Хрватској по претходном Закону постало изузетно битно па су многи који су овај проблем имали чекали по неколико година да свој проблем реше, а за то време су сматрани практично страницима па без докумената нису могли да остваре радни однос нити да напуштају државу, иако су претходно ту живели, радили, ишли у школу или чак и служили војни рок у Републици Хрватској. Један од њих био је и Мирко Бијелић са којим смо разговарали у Извору број 60. из фебруара 2013. године у тексту „Азиланти у сопственој држави“. Он је свој проблем решио након више од пет година чекања, а тада се још увек водио као странац.

- Верујем да је мени приликом рођења грешком уписано БиХ држављанство. Та грешка није исправљена ни примећена ни након мирне реинтеграције када сам добио домовницу за коју сада тврде да сам је незаконито исходовао, а ја сам тада имао свега 13 година. Нисам држављанин Босне и Херцеговине, а и нема смисла да то будем ако су ми родитељи и две године старија сестра држављани Хрватске. Чак је и мој отац рођени Вуковарчанин који живи у Бршадину, једина веза коју имам са Босном и Херцеговином је да је тамо рођена моја мајка -  рекао нам је тада Мирко.

            Закон о изменама и допуни Закона о Хрватском држављанству предложио је саборски заступник Вељко Кајтази, а донесен је у хитној саборској процедури са 76 гласова „за“ наспрам 27 који су гласали „против“ и осам „суздржаних“. Предлог су подржали и саборски заступници националних мањина.

Никола Милојевић
Извор бр. 127.
14.10.2015.