У вуковарском Српском културном центру 2. марта промовисано је најновије нецензурисано издање књиге академика Виктора Новака „Магнум Кримен“. О Виктору Новаку и његовој књизи говорио је извршни уредник ИК „Катена мунди“ из Београда, Никола Маринковић који је вуковарској публици представио и многа друга издања објављена у овој издавачкој кући.

О Виктору Новаку, аутору „Магнум кримена“, треба рећи да је он био српски академик, југословенски интелектуалац и етнички Хрват што га чини једном врло ретком фигуром на нашим просторима. Рођен је у Доњој Стубици 1889. године, а умро је 1977. у Београду. Био је универзитетски професор у Загребу, потом у Београду, а упокојио се као академик САНУ. Његова ужа специјалност била је превасходно латинска палеографија и дипломатика, а бавио се и темама везаним за савремену историју јужнословенских народа што се може видети из његових књига „Магнум кримен“ и „Вук и Хрвати“.

- Виктор Новак требао је да постане римокатолички свештеник, али се на крају ипак определио да заврши студиј историје. Још за време својих гимназијских дана упознао се са клерикализмом и у томе није желео да учествује што је и сам написао и објаснио у предговору књиге о којој сам вечерас говорио, рекао је Никола Маринковић након промоције.

ВАТИКАН МЕЂУ ЈУЖНИМ СЛАВЕНИМА

- “Магнум кримен” је део његовог трокњижја које је требало да се бави римокатоличком политиком на простору јужнословенских земаља, а грађу за ово дело сакупљао је четрдесет година. Прво издање ове књиге изашло је 1948. године. То издање било је цензурисано јер су из њега, на личну интервенцију Владимира Бакарића, избачена два врло битна поглавља. То, цензурисано, издање поновљено је у Београду 1986. го-дине да би коначно 2015. године изашло комплетно издање. Књига се бави развојем клерикализма у Хрватској од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. године па до краја Другог светског рата и у њој Новак детаљно наводи документа, биографије истакнутих појединаца који су у томе учествовали са посебним акцентом на улогу Алојзија Степинца у стварању НДХ и њеном злочиначком функционисању за време Другог светског рата током кога је у тој држави извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, објашњава Маринковић садржај књиге и мотиве за њено писање и објављивање.

Виктор Новак нападан је већ 1944. године због његових антиклерикалних говора на Коларчевом универзитету, а “Магнум Кримен” је, према тврдњама самог аутора, анатемисан од стране римске курије и стављен на листу забрањених књига (Index liborum prohibitorum).

- Постоје и сведочења да су римокатолички свештеници откупљивали па уништавали велики број примерака “Магнум кримена” да књига не би могла да дође до ширег круга читалаца и заиста од 1948. до 1986. године било је врло тешко пронаћи је, а тек 2015. појавило се ово нецензурисано издање што показује да је заиста историја књиге, а ово је само један мали део те приче о њој, у извесном смислу и историја српског народа јер се њен излазак из штампе увек поклапао са некаквим врло трагичним дешавањима на овим просторима и рецепција те књиге је била рефлекс тих болних дешавања. На крају, надамо се да ће коначно, сад у 21. веку она моћи да живи својим пуним животом и то у оном облику у ком је и аутор желео да се она појави, каже Маринковић и додаје да је уништавање и омаловажавање ове књиге требало да прикрије страшну истину о томе да је злочиначка геноцидна политика у НДХ била плод дуге припреме и континуитета клерикалне политике на јужнословенским просторима, а не тек инцидент једне групе насилника.

- “Магнум кримен” показује и доказује да постоји континуитет клерикалне политике на овом простору и то од одржавања Свехрватског католичког конгреса у Загребу 1900. године па до оснивања Независне државе Хрватске 1941. године и то кроз директну подршку римокатоличких структура усташком режиму, каже Маринковић.

ПРЕЋУТАНА И У СРБИЈИ

На представљању “Магнум кримена” у Вуковару Никола Маринковић рекао је да је и поред чињенице што је првој промоцији књиге, одржаној у октобру прошле године у Београду, присуствовало преко хиљаду људи у медијима она практично прећутана. Маринковић није у стању да схвати разлоге због којих је то тако.

- Велико питање је због чега тачно је она прећутана, али просто верујем да и даље постоји одређена врста поклапања различитих политичких интереса који диктирају да књига не сме бити званично рекламирана, пропагирана и подржавана из, чини ми се, простог разлога што се опет зарад неке политике добросуседских односа редукује историјска истина што, сви смо тога били сведоци, никако не може изаћи на добро. Просто, уколико се неке болне теме из прошлости не разреше оне ће се поново и поново јављати и опет ће резултирати трагичним догађајима због тога што историјска истина о једном народу уколико није дефинитивно потврђена, уобличена и саме-рена са документима и другим објективним изворима ће бити полигон за различите врсте злоупотреба и мистификација. Чини ми се да ћемо, уколико књиге попут ове не буду добиле значај у јавности који заслужују, доћи у ситуацију да нећемо знати своју прошлост па ћемо се опет чудити шта нам се дешава у садашњости, упозорава Маринковић.

Ако се сетимо да су на овим просторима без икаквих проблема објављиване књиге попут Хитлеровог “Мајн Кампа” и сл. које пропагирају нацизам, питање је због чега књиге које се против ове пошасти боре наилазе на цензуру и прећуткивање. Тим пре, што оне својим садржајем не оптужују цео народ, него само одређену политику због које је и народ у ком је та политика изрођена доживео немерљиву штету па и страдање.

Два поглавља које је комунистички режим избацио из првог издања које је штампано 1948. године, су поглавља о Тиршовом Соколском покрету, који је био трн у оку усташама, те о писму Доброслава Иванишевића кардиналу Алојзију Степинцу у коме га критикује због сталних напада на Југославију, на јединство Срба и Хрвата и на породицу Карађорђевић.

Славко Бубало
Извор бр. 138.
16.3.2016.