Малобројним сеоским срединама, не само у Хрватској него и на много већем простору, које могу да се похвале да њихов фудбалски клуб има рефлекторе који му омогућавају не само да играју утакмице ноћу, него да ноћу и тренирају, однедавно се придружило и Борово. Наиме, ФК „Слога“ из Борова од сада ће на свом игралишту имати и ноћну расвету.
Рефлектори 2015. године на боровском стадиону
Свечано пуштање расвете у рад одржано је 23. септембра 2015. а част да први заиграју испод нових лампи ималe су комбиноване екипе Слогиних пионира и јуниора. Након тога први тим је одиграо пријатељску утакмицу са РФК „Нови Сад 1921“. У паузи између две утакмице председник „Слоге“ Срђан Јеремић је заједно са члановима Управе и представницима гостујуће екипе свечано упалио нове рефлекторе.
- Пре више од годину дана када је нова управа ступила на дужност одлучили смо да из корена променимо стање у клубу. За то време успели смо да направимо значајне искораке у том правцу. Пустили смо у рад клупску кафану, од ове године покренули смо селекцију јуниора, санирали смо просторије за туширање играча, направили и озвучење на стадиону, а уредили смо и клупске просторије. Један од наших задатака био је да створимо услове да наши момци имају све оне неопходне предуслове за тренирање и играње на једном завидном нивоу као што то и приличи нашем клубу. Као круна целокупног рада постављени су ови рефлектори. Мештани кажу да је ово нешто импозантно, нешто репрезентативно и нешто што Борово дефинитивно заслужује, истиче Јеремић.
На свечаности се окупило петстотинак гледалаца, а међу њима и пуно гостију из политичког, културног и спортског живота Вуковарско-сремске и Осјечко-Барањске жупаније. Један од гостију био је и председник Фудбалског центра Вуковар Златко Вранчић у чијој се Другој жупанијској лиги „Слога“ и такмичи. Он је изразио велико задовољство достигнућима које је овај клуб успео да направи.
- Задовољан сам када видим да један клуб ради на својој инфраструктури и када чини све да побољша своје услове рада што ће се сасвим сигурно одразити и на будуће резултате клуба. Овим путем честитам управи што су овакву једну инвестицију успели да приведу крају и желим им да у томе успевају и даље, каже Златко Вранчић.
ВРАТИЛИ ДУГ ПРОШЛОСТИ
Новопостављена расвета може у будућности служити и за такмичарске утакмице, али она је ту првенствено због тренинга свих клупских селекција, јер играчи или раде или иду у школу па су им дневни тренинзи до сада представљали проблем. Сем ових разлога који су окренути будућности и напретку клуба, постоји и још један веома важан разлог због којих су рефлектори у Борову од великог значаја, а тај разлог лежи у далекој прошлости. Наиме, готово да нема Боровчана који не зна и који није поносан на чињеницу да је прва ноћна утакмица у бившој Југославији одиграна баш на овом месту.
- Било је то на боровски кирбај (вашар), 15. августа 1947. године. Тај ентузијазам који су наши мештани тада имали покушавамо да пренесемо на нове генерације и након пуних 68 година успели смо да обновимо расвету на овом стадиону. То смо направили за све наше момке који тренирају фудбал. Инвестиција је била вредна 150.000 куна и ми сматрамо да ћемо овим подстакнути развој спорта у општини Борово и да ће и то много допринети останку и активности младих, говори општински начелник Зоран Баћановић.
СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО 1947. ГОДИНЕ
Управни одбор „Слоге“ предвођен тадашњим секретаром клуба Бошком Ћирићем је у пролеће 1947. дошао на визионарску идеју да се на боровски кирбај одигра једна ноћна утакмица. Упркос многих сумњи и неверице они су кроз неколико месеци успели да пронађу бандере, лампе, каблове, жице и све оно остало неопходно да се та утакмица одигра. У госте је дошла беломанастирска „Шпарта“ која је за ову прилику саставила репрезентацију Барање. Славили су гости са резултатом 4:2.
О том времену сведочи Ђорђе Миросављевић који данас има 93 године, а те 1947. учествовао је у утакмици и као организатор и као играч. Толико година касније у Борову се опет играла утакмица под рефлекторима, а чика Ђорђе је у том догађају поново учествовао, само овог пута као навијач из првог реда.
- Мени је пуно срце задовољства. Јако сам желео да се то настави само ми је жао што се чекало 68 година да се то обнови. Морам да кажем да је на тој утакмици према нашој евиденцији било око 2.500 гледалаца док их је данас куд и камо мање, каже нам Ђорђе Миросављевић.
Чика Ђорђе се и данас сећа сваког детаља који је претходио поменутој утакмици. У то време није било лако организовати ноћну утакмицу.
- Требало нам је за почетак осам багремових бандера, а мене и Бошка Ћирића су из Шумарије упутили у Ђергај где смо, заједно са играчима и навијачима, сами секли то дрвеће. Обећали смо им да ћемо им дрва платити након утакмице јер нисмо имали пара, а када су они после чули шта нам је успело и колико је људи било, они су нам тај дуг опростили. Бандере од осам метара смо вукли у сељачким колима и овде на стадиону их је постављало педесетак клупских симпатизера. Имали смо својих људи који су из фабрике „Борово“ посудили рефлекторе и каблове које смо касније морали да вратимо тако да након те прве ноћне утакмице више нисмо играли, присећа се Ђорђе.
КО ЈЕ СВЕ ИГРАО ТОГ АВГУСТА 1947. ГОДИНЕ?
Чика Ђорђе Миросављевић и данас као из топа може да изговори све играче из „Слоге“ који су наступили 15. августа 1947. године.
- На голу је био Александар Дејановић, познати радио певач војвођанских песама. Десни бек био је Маринковић Ђорђе Ђотела, а леви Симо Вуковић. Десног халфа играо је Родољуб Јаковљевић Лебика, центархалфа Борислав Чавић Грга, а левог халфа Лазар Марковић Лаза.
На десном крилу био је Бранко Павковић. Десна полутка сам био ја, Ђорђе Миросављевић. Центарфор је био Борислав Тодорчић. Лева полутка био је Јован Сремац, а десно крило био је Милутин Пејић звани Чаруга и он једини није био Боровчан, али не могу да се сетим одакле је тачно био, каже Ђорђе Миросављевић.
ОЖИВЉЕНО ПРИЈАТЕЉСТВО И СА НОВИМ САДОМ
Раднички фудбалски клуб „Нови Сад 1921“ славио је на пријатељској ноћној утакмици резултатом 4:0, а био је ово други сусрет између два клуба након што је јесенас одиграна и једна утакмица у Новом Саду која је завршена нерешено 2:2. Реч је о оживљавању традиционалног пријатељства које су Боровчани за време бивше Југославије неговали са популарним Канаринцима из новосадског насеља Детелинара.
„Нови Сад“ је клуб велике традиције који је повремено играо и у Првој савезоној лиги СФРЈ, а у новије време био је стабилан друголигаш да би пре неколико година због финансијских проблема завршио у последњем рангу такмичења. Нова Управа је на челу са председником Скупштине Урошем Вељо-вићем преузела клуб прошле године и кренула од почетка, а клуб се тренутно такмичи у Градској лиги Новог Сада. Један од првих потеза био је успостављање контакта са „Слогом“.
- Било је раније и пријатељских утакмица и размене играча и један одређени број играча са ових простора је играо у Новом Саду. И дан данас долазе људи који студирају у Новом Саду и ми би хтели да им будемо станица на којој могу да се обрате и да се баве фудбалом током свог школовања. Част нам је и задовољстово што смо данас били овде и што смо могли да подржимо нешто овако лепо, каже Вељовић.
ЗБОГ ШАЛЕ СА ФЕЊЕРИМА ОТКАЗАЛИ УТАКМИЦУ
Према речима Ђорђа Милосављевића историјску ноћну утакмицу „Слога“ је прво требалa да одигра против фудбалера из Суботице који су први били позвани. Извесни Жак из Суботице је у свом одговору упитао Боровчане како то мисле да одиграју ноћну утакмицу.
Секретар „Слоге“ Бошко Ћирић им је тада у шали одговорио да ће сваки домаћи играч носити фењер на леђима, а да гости дођу у белим дресовима да се лакше распознају. Вероватно увређени, Суботичани више нису одговарали на писма, а уместо њих позвана је беломанастирска „Шпарта“.
Никола Милојевић
Извор бр. 126.
30.9.2015.