Прича о Свеозару Млинову је тужна сторија о страшном злочину и вишедеценијској неправди.
Наиме, Светозар је Србин који је деценијама живео у Загребу, првобитно као престоници аустријске покрајине Хрватска и Славонија почетком 20. стољећа, а онда и као највећи град Савске бановине у Краљевини Југославији. Био је имућан и врло угледан трговац односно један од носилаца србске авангарде у Загребу и широј околини.
Оженио је Милицу, такође Србкињу која му је родила петоро дјеце. Синове Војислава, Ђорђа, Косту и Николу, као и једну кћер. Давао им је чисто србска имена и он сам је био национално освијешћен и окренут православној цркви. Управо је као такав упао у очи хрватским шовинистима који су га сматрали за уљеза.
Светозар купује од породице Хац 1929. године плац и кућу на врло прометној локацији у самом центру Загреба, угао Трга Бана Јелачића и Гајеве улице. Наредне године Млинови граде хотел по пројектима Диониса Суника и Рудолфа Јунгмана. Било је то велелепно здање тридесетих година са стотинак соба и два ресторана. У приземљу је била и велика трговина.
Већ 1940. године када је већ почео Други свјетски рат у Европи, Светозар продаје свој хотел Дубровачкој пловидби, која је преименовала хотел у "Дубровник".
Само годину дана касније Њемачка, Италија са својим сателитима нападају југославенску краљевину и њену територију, окупирају и комадају. Највећи дио је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац су били на челу НДХ. Њихова владавина је била истребљивачка, односно спроводили су геноцид од Драве до Јадрана.
Тако су од Дрине до Жумберка ницали концентрациони логори у којима су насилно довођени Срби, Јевреји и Роми... те убијани на најстрашније начине. И породица Млинов је одведена у систем концентрационог логора: Госпић-Јадовно-Паг током прољећа 1941... одакле се нико није вратио жив. Синови су им убијени, док је кћерка силована пред њиховим очима, а потом је и она убијена. Био је то само један морбидан злочин који су хрватски фашисти спроводили над цивилима само зато што су православни Срби.
Брозови комунисти нису посље 1945. обраћали пажњу на трагичну судбину породице Млинов, јер нису ничим помогли комунистички покрет, већ свештенство и храмове СПЦ. Трудили су се на све начине да их замагле.
Данас Светозар Млинов нема споменика, ни улице, трга, парка, булевара, не само у Загребу, нити било гдје у авнојевској Хрватској. Заправо, он је непожељн цвијет шипражију пуном корова. Хрватско друштво индокринирано ватиканским утицајем на све начине покушава замрачити све што има везе са Србством.
Понекад Атнифашистичка Лига РХ организује меморијалну шетњу у Загребу, гдје долази врло мали број посјетилаца.
Написа: Чуле
27.01.2023.