Сањао сам ноћас кућу
љепша је нег' икад' била.
Сањао је, баш пред зору
љепотица моја мила.
Стојиш тамо, венеш сама,
чуваш дивне успомене
и понекад у сновима
тужним гласом зовеш мене.
Мјесто смјехом и весељем,
испуњена ти си тугом.
Што ти дјеца сада живе
на темељу неком другом.
Можда мислиш, кућо моја
да смо срећни у туђини.
Али нисмо, срце нам је
тамо неђе у Крајини.
Млађо Туропољац, 04.08.2024.