Деценијама смо учени да је друга јужнославенска држава званично је створена у Јајцу на другом заседању АВНОЈ-а 29. новембра 1943. године. Незванично банкарска кухиња је то скувала двадесет година раније, ако не и више. Банкари су створили социјалистичку Југославију по свом кроју, исто као и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, пуно година раније.

Југославенски раљ Александар I Карађорђевић, а касније и председник СФРЈ Јосип Броз Тито су били само добри пијуни у њиховој опакој партији шаха. Радили су оно све што им је наређено, јер је прво Кнежевина, касније и Краљевина Србија постала таоц дугова, а после и други народи који су ушли у државно-правну заједницу са Србима. То је главни разлог слепог извршавања њихових поганих планова.

Крајем 1980-их свуда у земљама источне Европе и СССР-а социјализам је пропадао. Идеологија која је успостављана само тамо где су банкари то желели. Тако је и у Југославији дошло до велике економске кризе, која је била наставак моралног и духовног суноврата, који је више од тридесет година владао од Кајмакчалана до Триглава.

Банкарски послушници су већ били постављени на сва кључна места војске, полиције, медија, државне администрације и сл. Сви говори водећих политичара тих година добијали су снагу квасца. Поред тога амерички и британски агенти су такође били ту да контролишу одвијање догађања.

Уведен је вишестраначки систем почетком јануара 1990. године када су после скоро пола века почеле да се оснивају политичке партије и у СР Словенији и СР Хрватској у пролеће 1990. су победиле странке опасних намера са шовинистикм и сепаратистичким програмом. Југославенске службе безбедности су "биле немоћне", јер смо касније чули лицемерне изјаве да "није било политичке воље". У свим нормалним земљама војска направи државни удар и похапси државно рукводство. Код нас се чекала одлука Свевишњег.

Штавише, хрватски сепаратисти су се неометано наоружали у јесен 1990. године, да су пролеће 1991. дочекали орни за рат (око 100.000 под оружјем) и да доврше посао започет још 1941. године. У СР Босни и Херцеговини је идеологија братства и јединства пукла као шибица у пролеће 1992. године те започет сурови братоубилачки рат између једног народа са три вере (православни, католици и муслимани).

Опште је позната ствар да су Турци Османлије од 16. до 19. века потурчавали Србе у Босни и Херцеговини, правећи муслимане, а од 19. века на простору Босне и Херцеговине, па и авнојевске Хрватске Срби су покатоличавани по плановима Ватикана. Овај процес и данас траје.

Рат као и сваки рат представља ужас са несагледивим последицама је се убијају невини цивили, силују жене, пале куће, руше богомоље, страдају деца... колоне прогнаних се нижу као на филмској траци, а логори за мучење ничу као печурке после кише. Све је то добро познати сценарио из претрходна два светска рата, јер то је принцип рада банакарског уништавања слободних народа.

Још у лето 1995. када се припремао завршетак босанско-херцеговачког рата, у савезну америчку државу Охајо у град Дејтон отпутовале су три делегације:

- хрватска, коју је предводио Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске.

- муслиманска, коју је предводио Алија Изетбеговић, вођа босанских муслимана.

- српска, коју је предводио Слободан Милошевић, председник Републике Србије.

Пар-екселанс

Они су се тамо "договарали" неких три месеца. Заправо све је било већ намештено, само да се овери њиховим потписом. Што се и остварило на данашњи дан 21. новембра 1995. године.

Срби су у Босни и Херцеговини од 70% територија колико су контролисали 1992. године добили према том (не)споразуму 49%, тек толико да се каже да нису изгубили него "нешто добили", а опет узета им је земља где вековима обитавају: Сарајево, Грахово, Гламоч, Купрес, Петровац, Озрен, Кључ и др.

Банкарска солдатија је тако прекројила нашу земљу, нашу светосавску ђедовину... само из Сарајева у избеглиштво је отерано 150.000 Срба, почетком 1996. године, што је био плод тог Дејтонског потписивања. Прогнани Срби су носили све што су могли, јер су знали шта значи повратак Алијиних крвника. И гробови су ексхумирани.

Још док се у Босни говорило оружјем главнокомадујући Војске Републике Српске био је Ратко Младић је покушавао да заштити Србе где су били угрожени. Штавише, негде је помагао Хрватима, јер су били прогнани од алахових ратника, као на пример у Травнику и Витезу, односно Средњој Босни. Помагао је и муслиманима, који су пребегавали на српску страну.

Међутим, банкарима је требао кривац... неко ко ће главом својом да плати за све оне унапред изрежиране злочине и тако скрене мач правде са њихових пулена. Тако су основали своју филијалу, коју су назвали Хашки Трибунал... Та филијала сутра треба да донес пресуду генералу ВРС. Сви знамо како ће та пресуда да гласи...

АЛИ НИЈЕ ВАЖНА ЊИХОВА ПРЕСУДА ВЕЋ НАШ СТАВ!

Банкари ће да победе, онда када ми будемо прихватили њихове пресуде, зар не?

Томислав Б. Ковач
21.11.2017.