Бранко Димески, Србин са Косова и Метохије који од 2008. живи у Норвешкој врло посвећено истражује однос Србије и Норвешке са акцентом на историјске изворе, нарочито из Другог светског рата.
![](https://www.novosti.rs/data/images/2021-07-09/115028_branko-dimeski-foto-privatna-arhiva_f.jpg)
Иако је последњих десетак година прикупио много података, недавно је дошао до дневника норвешког нацистичког министра Јунас Лиеа којег тренутно преводи и који га је, како каже, оставио без текста.
И КЊИГА И ФИЛМ
Димески говори о тој књизи која би после превода требало да буде доступна нашим читаоцима, али и о филму о страдању српских логораша у Норвешкој који ће радити са чувеним норвешким писцем и историчарем Кнутом Фловиком Турасеном и у сарадњи са режисером Кјетилом Палмкуистом.
- Од 2008, када сам дошао у Норвешку видео сам да има много веза између српског и норвешког народа. Норвежани с којима сам разговарао сећали су се подвига српских мученика за време Другог светског рата, које су хрватске усташе и нацисти насилно послали у смрт.
Многи Норвежани помагали су да се српски логораши домогну слободе. Контакт који сам остварио са Кнутом Турасеном довео уродио је идејом о екранизацији никада испричаних прича о заробљеницима из Србије - прича Димески.
![](https://www.novosti.rs/data/images/2021-07-09/115027_norveska-radili-kao-robovi_f.jpg)
Тешки физички послови у Норвешкој 1942.
Срби послати да се не врате
О филму који ће радити са Турасеном и Палмкуистом, Димески каже да ће се ослањати на Турасенова истраживања у којима описује страдање заробљених Срба током Другог светског рата у нацистичким логорима у Норвешкој.
- Већина заробљеника је убијена, а сведочења преживелих о логорима смрти на северу Норвешке језива. Од 4.060 затвореника живот је изгубило 2.398, а око 90 одсто затвореника били су Срби.
Смештени по логорима у крајње нехуманим условима пролазили су кроз праву голготу. Већина је имала између 18 и 30 година. Најмлађи, четрнаестогодишњи дечак Миливоје Пајић, са Кордуна, послат је у смрт из клеро-фашистичке НДХ, само зато јер је био Србин - препричава Димески.
ИСТИНА ИЗЛАЗИ ИЗ МАГЛЕ
Његов сусрет и познанство са Турасеном, били су неизбежни, јер су им се истраживачке потребе и хтења сударила, а идеја о екранизацији српске голготе у Норвешкој - неминовност, јер, како каже Димески: "Србија заслужује истину".
Димески каже и да је кроз обимно истраживање наишао на војни дневник нацистичког министра Јунас Лиеа који је 1942. са немачким трупама из Бугарске, преко Србије доспео у Грчку, све време записујући запажања. Он у свом ратном дневнику из 1942, када је боравио у Југославији, бележи многобројна сведочанства. Само један извод из ове књиге показује како су Норвежани доживљавали српску војску:
"Србин је добар војник, али његова опрема и прилогођавање није у складу са модерним ратовањем. Зато је српска војска опасна у герили. Постоји полу легална организација под називом 'Четници' они су опремљени пиштољима и аутоматима.
Говоре одлично немачки и одевени су немачком униформама. Морамо бити опрезни, јер они су опасан непријатељ. Сваки аутомобил и све што је сумњивог карактера морамо добро проверити".
НЕЋЕ БИТИ РАВНОДУШНИХ
Димески каже да бројне чињенице наведене у овим записима иду у прилог истини о улози српске војске и српског народа у Другом рату и треба их приказати непристрасно.
Иако су филм и књига две засебне целине спаја их управо наш саговорник и његова неисцрпна истраживачка делатност о војсци и српском народу у Норвешкој. Како каже са једне стране невероватан опис војника који је свакако похвала за Војску Србије, са друге страдања и болне приче које никог не остављају равнодушним.
Наизглед неспојиво, а ипак са једним циљем: да се види истина.
ПИСАЦ И ХУМАНИТАРАЦ
Бранко Димески рођен је 1978. године у Гњилану (КиМ) где је писањем још као младић "заражен" у часопису "Изворник". Бавио се хуманитарним радом, био на челу Удружења Срба из Косовског Поморавља. Иницијатор је многобројних хуманитарних акција.
Од 2008. године живи у Норвешкој. Написао је три књиге, а последња "Завичајни отисци", недавно је угледала светлост дана.
Јелена СТОЈКОВИЋ
Вечерње новости
Објављно: 10.07.2021.