Рудолф Браун (1861-1920) је био аустријски генерал који је у вријеме Првог свјетског рата командовао злогласном 47. пешадијском дивизијом, а касније и XII корпусом Војске Аустроугарске монархије, која је починила стравичне злочине над Србима цивилима у Босни и Херцеговини.
Према свједочењима очевидаца у Требињу је 1914. године јавно за један дан објесио чак 79 Срба са циљем застрашивања народа од могућег устанка.
Школовао се у родном Будвајсу на југу Чешке, а касније прелази у Беч на Техничку војну академију. По завршетку га је служба распоредила у Праг.
Прво унапређење добија 1886. као чин поручника. Школовање наставља углавном у Бечу, све до 1895. када је послат у Требиње, гдје му је задатак био сузбијање устанка херцеговачких Срба. Касније је службовао у Котору, Тренту, Прагу, Лосонцу...
![](http://www.zlocininadsrbima.com/SLIKE/ZLOCINCI/Rudolf-Von-Braun.jpg)
По завршетку Првог свјетског рата је пензионисан 1. јануара 1919. године у Бечу, гдје је дочекао и смрт 15. априла 1920. године без суђења, без пресуде за злодјела која су починили солдати по његовом наређењу.
ЖИВОТОПИС
Рудолф фон Браун је рођен 20. јуна 1861. године у градићу Будвајс (чеш. Буђовице) у јужним дијеловима Чешке, око 145 км јужно од Прага. У родном мјесту је завршио основну школу и гимназију.
Долази у Беч гдје је уписао 1879. године Техничку војну академију, коју завршава три године касније.
Каријера
Врховна команда аустроугарске војске га распоређује у Праг, да служи у 1. инжењерском пуку. Да би у мају 1886. године унапређен у чин поручника, а онда неколико мјесеци пребачен у тврђаву Прземисл (данашња Пољска), на тадашњој граници Хазбуршке монархије и Руске империје.
У периоду од 1887. до 1889. борави у Бечу гдје је прошао више обука за инжењерског официра. У мају 1895. године добија чин капетана 1. класе, а октобра исте године служба га шаље у Требиње, у јужне дијелове тадашњег царства, гдје му је задатак био да угуши херцеговачке устанке. Кратко одлази на Јужни Тирол 1897. у градић Тренто због затегнутих односа са Краљевином Италијом.
![](http://www.milutin-milankovic.com/wp-content/gallery/stare-slike/00012_bec_univerzitet.jpg)
Децембра 1899. године добија радно мјесто у штабу XI корпуса у Лембергу, односно Лавову, данашња Украјина, а већ наредне године унапређен је у чин мајора.
У Котор долази апрла 1901. године као командант инжењеријске јединице, а новембра сљедеће године унапређен је у чин потпуковника. Октобра 1903. године добија премјештај и команду над II батаљоном 102. пука у Тренту. Служба га поново шаље у Праг 1904. априла мјесеца гдје остаје три године и добија чин пуковника. Да би 1907. године добио команду над 25. пешадијским пуком у Лосонцу (јужна Словачка).
Чин генерал-мајора добија 1911. године и Врховна команда Аустроугарске га шаље у Требиње, гдје га затиче Први свјетски рат.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године Бечки двор је искористио да нападне Краљевину Србију и уништи је. Тако је аустроугарска војска на Балкану већ у августу 1914. године извршила нападе у зонама Подриња, Јадра и Мачве.
Почињени су страшни злочини над Србима цивилима, а немали број Срба војника и цивила је одведен у концентрационе логоре широм Хазбуршке монархије (Нежидер, Маутхаузен, Броумов, Омолуц, Јиндриховице, Арад, Ашах, Болдогасоњ, Велики Међер...).
![](https://www.novosti.rs/upload/images/2015/01/24/Austrougarski-propagandni-p.jpg)
Солдатија Бечког двора пред Велики рат:
"Ми желимо да победимо и ми морамо да победимо"
У логоре су одвођени Срби са подручија не само Краљевине Србије, већ и Босне и Херцеговине, Лике, Кордуна, Баније, Далмације, Војводства и Славоније. Тај број је према процјенама премашио 300.000 логораша.
Зона одговорности Браунове јединице била 1914. године је јужни дио јадранске обале, односно некадашња Дубровачка репубика и јужна Херцеговина. Те године добија ново унапређење - подмаршал.
Херцеговина
Одмах иза објаве рата Краљевини Србији крајем јула 1914. године, генерал Браун је наредио да се сви виђенији Срби у Требињу и околини хапсе и спроводе у затворе. Врло брзо је његова команда установила преки Војни суд гдје је наређивао јавно вјешање цивила, са циљем застрашивања народа од могуће побуне.
То је рађено пред србском школом и црквом, тако што је направољено шест вјешала, па су их из затвора у мањим групама доводили и на тај начин убијали, без испаљеног метка. Испред те поворке затвореника који су били под јаком стражом, ишли су бубњари и најављивали вјешање.
![](http://www.zlocininadsrbima.com/SLIKE/1914-1918/Vesala-Trebinje.jpg)
Једно од мјеста за вјешање херцеговачких Срба
За џелате би Браун обично одабрао Роме (цигане), који су о тим работама били невјешти, па је мученицима требало двадесетак минута да издахну. Лешеве би товарили на запреге и онда би их вукли на гробље.
Један котарски чиновник Потучко је често тражио да се не хапсе и не убијају невини цивили од Брауна, али је Потучко пребачен из Требиња. Цијело вријеме командовања Барауна у Требињу 1914-1917 цивили су масовно интернирани и убијани.
Црна Гора
Врховна команда Аустроугарске му је указала част децембра 1915. тако што је његову јединицу назвала "Група Браун", која је имала величину колико и једна дивизија, чији је циљ био напад на Краљевину Црну Гору... а касније и на србску војску која је била у повлачењу.
Његова група се истакла у нападима на југо-западне дијелове Црне Горе, освајањем Ловћена и Цетиња почетком 1916. године. И ту су почињени стравични злочини над цивилима.
![](https://i1.wp.com/tamodaleko.co.rs/wp-content/uploads/2021/04/-e1617520591110.jpg)
Спровођење Срба цивила под стражом
Прекоманда
Браун добија августа 1917. године команду над XII корпусом аустроугарске војске на Балкану, умјесто Јохана фон Хенрикеза. Тај 12. корпус бива послат на испомоћ у Украјину, односно Источни фронт, гдје је био у саставу Источне армије.
Касније, фебруара 1918. године добија нови генералски чин, док у августу исте године награђен је племићком титулом.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Завршетком Првог свјетског рата новембра 1918. године дошло је и до распада Аустроугарске монархије. Њена територија је подијељена на неколико дијелова.
![](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b9/Austrougarska_raspad.png)
Генерал Рудолф Браун је 1. јануара 1919. године пензионисан. Живео је мирно у Бечу до своје смрти 15. априла 1920. године. Нити је хапшен, нити му је суђено за злодјела која је он наређивао, а починили његови војници у Херцеговини и Црној Гори.
Иначе држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није успјела да на Версајској мировној конференцији јуна 1919. године издејствује испоруку аустроугарских војника и официра који су учествовали у злочинима над цивилима на њеној територији.
Овим је учињена историјска неправда према народу који је у Великом рату поднио највише жртава, скоро два милиона људи је убијено или се води као нестало.