Иако је тренутно на слободи, Бранимир Главаш није слободан човек. Он је тренутно неправоснажно осуђени ратни злочинац који је пред Жупанијским судом у Загребу добио десет година затвора за злочине против човечности у којима су на најсвирепији начин у Осијеку мучени и убијани цивили српске националности у лето и јесен 1991. године. Ту чињеницу није оспорио ни Уставни суд који је случај вратио на Врховни суд због грешака у процедури, а да притом није оповргао главни део пресуде нити одбацио исказе сведока који Главаша терете по командној одговорности за ове злочине.

У ОСИЈЕКУ ПРИРЕЂЕН КОНЦЕРТ И СВЕЧАНИ ДОЧЕК

Кад не може један Уставни суд, онда ове чињенице не може оспорити нити било какав дернек организован у част „слободе“ Бранимира Главаша, а такав је у Осијеку одржан првог фебруара када се овај човек вратио у Хрватску након пет и по година колико се, мало сакривао од правде, мало градио викендицу у Дриновцима, а помало и служио затворску казну за доказане ратне злочине. Остаје онда сасвим нејасно зашто се неколико хиљада људи окупило на осјечком Тргу слободе и шта се то конкретно уз заставе, бакље, ватромет и музику славило, ако није могла да се слави ни Главашева слобода, а још мање његова невиност?

Било би некоректно и сувише морбидно када би рекли да су се уз тамбурицу, Мату Булића и Мирослава Шкору славила убиства Срба, јер о њиховим страдањима у граду на Драви није тог дана било ни речи. Језиво су ипак зазвучале две изјаве које је могао да чује свако ко је тог дана путем камера Славонске телевизије уживо пратио овај пететично-националистички дочек. Једна је када је осјечки певач Мирослав Шкоро на крају своје најпознатије нарицаљке „Суде ми“ отпевао да „је истина вода дубока“ и том приликом рекао како „само Бранимир зна колико је дубока“ па можемо само да се надамо да Шкоро није приликом спомињања дубине воде алудирао на Драву на чијој су обали стрељани цивили којима су руке и уста били прелепљени селотејпом.
 

МАСА ОДУШЕВЉЕНА

Страшно је било чути и обраћање Бранимира Главаша окупљеној распомамљеној маси. „Они могу пресудити некога на пет, десет или петнаест година, али ако човек зна да је невин и да је дао све од себе за слободу и да му се испунио дечачки сан, онда то даје снагу да останеш при здравој свести, да се не поколебаш и да напуниш акумулаторе, јер ми нисмо извршили све што смо обећали 1990. године“ урлао је Главаш, а пуњење акумулатора је можда

био лапсус, али невероватно подсећа на пресуду Жупанијског суда у којој је утврђено да је цивил Чедомир Вучковић умро од последица киселине из акумулатора коју је био приморан да по-пије приликом мучења.

На овој фешти је пре свега прослављен Главашев повратак у активну политику у години у којој нам предстоје парламентарни избори. То потврђује и његов оштар политички говор од двадесетак минута пред окупљеним народом који му је непрестано скандирао и пратио га овацијама. У говору се Главаш обрушио на тренутну владу, уз то и свесно лажући да „до ове власти никада победничка војска није судила својим херојима“, иако се зна да је само процес против њега покренут за време мандата ХДЗ-а и Иве Санадера.

И ДАЉЕ ЈЕ ХЕРОЈ

Није до краја сасвим јасно који су то дневно-политички разлози који су у непуних месец дана осуђеника за ратне злочине Бранимира Главаша поново претоворили у „хероја, а не злочинца“. Једна теорија каже да је то игра СДП-а, како би пред надолазеће изборе ослабио ХДЗ ако се зна за Главашеву нетрпељивост према својој бившој странци, али и бирачко тело које је сличног политичког светоназора. Додатну сумњу буди и сама одлука Уставног суда која је јавности саопштена само дан након што је у другом кругу председничких избора победила Колинда Грабар Китаровић.

Са друге стране, као што ни Иво Санадер не би 2003. дошао на власт да иза себе у Славонији и Барањи није имао у овом крају неупитног ауторитета Бранимира Главаша, тако је могуће и да је у ХДЗ-у процењено да без Главаша не могу састављати владу ни 2015. године, овог пута оличеног кроз његову регионалну странку ХДССБ. Уосталом и једни и други данас се одричу Санадера, а позивају на тековине и оставштину првог хрватског председника Фрање Туђмана. Како год да буде једно је сигурно, Бранимир Главаш није амнестиран за своја недела, али је политички рехабилитован, а година пред нама показаће и којем ће се „царству“ приволети.

 

Никола Милојевић
Извор бр. 110
4.2.2015.