Шандор Кепиро (1914-2011) је мађарски жандар и ратни злочинац који је током Другог светског рата био део геноцидних активности над Србима у окупираној Краљевини Југославији.

Припадао је војно-полицијским снагама ткз. Хортијевацима што су учествовали у окупацији Бачке и Барање још од априла 1941. године... Током чувене Новосадске рације односно Бачког погрома почетком 1942. године Кепиро је био командант једног полицијског одреда који је вршио претрес, хапшење, пљачке и масовне ликвидације цивилног становништва: Срба, Јевреја и Рома. За само неколико дана убијено је око 4.500 људи, који су сматрани "неподобнима".

Заједно са још 12 припадника мађарских војника, Кепиру је суђено 1944. године... иако је мађарски суд утврдио да је он лично био умешан, пресуда му је била врло блага, а казна симболична. Међутим, пар година касније мађарске комунистичке власти Кепиров случај обнављају и он бива у одсуству процесуиран и проглашен кривим. Казна му је била тада 14 година затвора, јер је други пут добио прилику да сведочи извесни Јанош Нађ, из његове јединице.

Деценије је Шандор провео делеко од домовине скривајући своју мрачну прошлост у Јужној Америци, а у Будимпешту се вратио тек средином деведесетих година, када је промењен друштвено-политички систем у Мађарској. Тада је мноштво наци-фашистичких злочинаца се вратило у Европу, да своје последње дане проведу тамо где су и рођени.

Познати јеврејски центар Симон Визентал је 2006. покренуо поново "Случај Кепиро", а Војно тужилаштво је током 2010-2011 процесуирало Кепира, који је тада већ био у десетој деценији живота.

Умро је у болници, а здравље му је било озбиљно нарушено због суђења.

Шандор Кепиро се сматра једним од најтраженијих нацистичких сарадника који су одговорни за ратна злодела над цивилним становништвом.

ЖИВОТОПИС

Шандор Кепиро је рођен 18. фебруара 1914. године у градићу Шаркад, на крајњем истоку данашње Мађарске, уз границу са Румунијом.

У то време Шаркад је било у саставу моћне Аустроугарске царевине која се припремала за већи оружани сукоб против Краљевине Србије, а што се претворило у Први светски рат.

Одрастао је у међуратном добу када су Мађари желели реваншизам за поразе у Великом рату и повратак изгубљених територија, на Версајској мировној конференцији у Паризу.

ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА

Краљевина Мађарска коју је предводио регент Миклош Хорти је приступила Тројном пакту 20. новембра 1940. године, у време када је Вермархт прегазио Холандију, Белгију и добар део Француске. Мађарска је са Краљевином Југославијом у то време имала потписан споразум о Вечном пријатељству.

Заправо Хитлер је био на врхунцу моћи и контролисао више од пола европског континента, надајући се да ће покорити и целу планету, а истовремено елиминисати и све неподобне народе. Мађари су поверовали у ове сулуде идеје због својих територијалних претензија.

Влада Ласлоа Бардошија је делегирала Генералштабу и гланокомадујућем Хенрику Верту да изради план напада на југославенску краљевину што пре. За ту сврху ангажовано је преко 80.000 бојовника сврстани у два корпуса (Трећа армија).

Средином априла 1941. само пар дана пошто су немачке снаге отпочеле агресију на Југославију, Хортијеве снаге су се придружиле окупацији и комадању југославенске територије. Као награду за учешће, Хитлер је даровао Барању и Бачку. Чим су ушле мађарске бригаде отпочели су страховити терор са циљем застрашивања становништва. Издат је и проглас о напуштању свих дошљака са мађарске земље који су дошли након 31. октобра 1918. године.

Кепиро и његови одреди су били део ликвидација и хапшења "неподобних" по Сомбору, Апатину, Врбасу... на удару су се нашли Солунци, православни свештеници, чланови Соколских друштава и сл. Заправо сви они који би могли пружити отпор окупаторима.

Неколико месеци пошто је успостављена окупациона власт у Бачкој и Барањи дошло је до спонтаног отпора народа. Тада су власти у Будимпешти дошле на идеју о погрому који би био спроведен у централним деловима Дунавске бановине.

Изговор за Новосадску рацију је пронађен у нападу на мађарску патролу 4. јануара 1942. код Шајкаша од симпатизера ПОЈ. Наредних дана је већ полако почело да се спроводе оштре мере према Србима, а свој врхунац Бачки погром је доживео 22. и 23. јануара у Новом Саду. Тада је преко 1.200 Јевреја и Срба убијено.

Укупан биланс је био више него трагичан: око 4.500 жртава је било убијено од ткз. Хортијеваца.

Мађарски жандари "чисте улице"

Кепиро је почетком 1942. године био жандарски капетан, који је заповедао једним одредом. И сам је лично учествовао у хапшењу током Новосадске рације, али су исто тако и његови жандари вршили хапшења и потом масовне ликвидације невиних цивила.

ЕМИГРАЦИЈА

Римокатоличка црква је по завршетку Другог светског рата покренула операцију "Пацовски канали" (енг. Ratlines) операцију која се одвијала у највећој тајности. Чак ни америчка обавештајна служба дуго времена није знала за њено постојање. Тек 1948. су први детаљи откривени.

Тада је најмање 10.000 злочинаца из Европе пребацивано у Јужну Америку, Аустралију, Канаду и САД... Циљ је био сакрити умештаниост Ватикана у геноцид над православним и словенским живљем. Добар део ове акције је водио Крунослав Драгановић, босански Хрват, иначе амбасадор НДХ при Светој столици.

Тако се и Кепиро обрео у Буенос Ајиресу 1948. године, заједно са хрватско-усташким поглавником Антом Павелићем. Њихов циљ је био да преживе, за почетак.

У Аргентини је Кепиро провео скоро пола века, односно педесетак година. Тамо је као и други наци-фашистички сарадници одани Хитлеру скривао своју мрачну прошлост и учешће у геноциду. Тамошњим властима фашистички злочинци (Менгеле, Павелић, Ајхман...) су служили за борбу са идеолошким противницима и радили су илегалне ("прљаве") послове за диктатора Хуана Перона.

ПОВРАТАК И СУЂЕЊЕ

Тек када је у Мађарској промењен друштвено-политичка клима, Кепиро се враћа 1996. године у Будимпешту. Ту је десетак година провео у миру и никога није дирао. Али, Ефраим Зуроф службеник јеврејског центра "Симон Визентал" је 2006. лоцирао Кепира и покренуо нови судски процес пред Тужилаштвом у Мађарској.

Био је то трећи пут да се против Кепира води судски поступак. Први је био 1944. који га је симболично осудио, а други је био пред комунистичким властима 1948. године када је осуђен у одсуству на 14 година робије.

Истрага је покренута 2009. године од војних тужиоца, али је првобитно тужба одбачена због "недостатак доказа". Током 2010-2011 мађарско правосуђе је водило поступак против Кепира за учешће у ратним злочинима.

Ипак, 18. јула 2011. донесена је пресуда мађарског суда по којој је он проглашен невиним. Ово је био правни преседан који је одјекнуо широм света.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

У својој 97. години живота Кепиро умире у будимпештанској болници 3. септембра 2011. године. Ту вест је објавио његов адвокат уз дозволу породице.

Сахрањен је у родном месту пар дана касније. Имао је све државне почасти, а на покопу се окупило више стотина људи уз присуство десничарске организације "Јобик".

Цвеће и застава на ковчегу

У Републици Србији је ослобађајућа пресуда Кепиру изазвала велико огорчење читаве јавности, док је тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изразио велику жал, јер је његова смрт спречила да се добије правоснажна пресуда за тужбу која је поднесена још 2008. године на иницијативу Удружења породица жртава Новосадске рације.