Рустем Мустафа (1971.) звани Реми је бивши припадник Окупаторске Војске Косова, који је учествовао у убијању, киднаповању, мучењу и етничком чишћењу Срба са подручја Косова и Метохије 1990-их година, а његова оператизвна зона деловања је била "Лаб", односно: Гњилане, Витина, Качаник...
Његове криминалне активности су забележене још крајем осамдесетих година 20. века, у досијеима МУП-а Републике Србије, као што су: кријумчарење оружја, шверц дроге, уцене, пљачка, физички напади како на цивиле, тако и на полицајце.
Често је илегално одлазио у Републику Албанију где је имао са својим сународницима обуке у камповима за обуку терориста, што је рађено под директним надзором инструктора из САД, Немачке и Италије.
Средином 1990-их година се прикључује ОВК, а у прољеће 1998. године добија командно место и управљање јединицом. Прошао је све терористичке активности и нападе током агресије НАТО пакта 1999. године на Србију и Црну Гору.
Рустем Мустафа је један од ретких припадника албанских терориста који је изведен пред међународни суд у Приштини и који је осуђен 2003. године на 17 година затвора, а што је касније прениначено на 4 године робије.
ЖИВОТОПИС
Рустем Мустафа је рођен 27. фебруара 1971. године у косовском селу Преполац, на северу Косова и Метохије, на путу између Подујева и Куршумлије.
Младост му је била бурна, а он се истицао у физичким обрачунима са вршњацима. Школа му није била битна, па је одлучио да се бави криминалним радњама.
Још 1989. године, док је имао непуних осамнаест година живота направљен му је кривични досије у полицији, јер је ухваћен у шверцу и диловању наркотика. Врло брзо се повезао са познатијим криминалцима и тако стекао иметак.
ТЕРОРИЗАМ И РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Албански екстемисти су још од шесдесетих година 20. века почели да злоупотребљавају своја национална права на Косову и Метохији, која су често имале елементе шовинизма, помешана са иредентизмом. На тај начин је долазило до њихових масовних демонстрација, наручито у Приштини почетком 1980-их година, које су настављене и наредних година.
Већ тада је према обавештајним подацима Министарства унутрашњих послова уочено стварање албанских криминалних банди које су биле уплетене у многа тешка кривична дела, а остваривали су и енормни прилив новца који је незаконито стечен. Средином деведесетих година 20. столећа они се под утицајем западних центара моћи уједињују и створена је Окупаторска Војска Косова, међу којима су се истицали: Адем Јашари, Хашим Тачи и мало после Рамуш Харадинај.
Рустем Мустафа им се придружио како би наставио своје криминалне активности. Заједно са својим сународницима су одлазили илегалним путевима (неприступачни терени) преко Пркоклетија и Шарпланине у Републику Албанију. Тамо су организовани кампови тј. логори за обуку терориста. Често се и дешавало да су они редован војни рок служили у Војсци Републике Албаније. Обуке у камповима су радили углавном инструктори из Немачке и Италије, а ређе САД, Француске и Велике Британије.
Рустемова група је нападала највише Србе цивиле, а ређе и припаднике Полиције и Војске. Нешто касније и Албанце који нису хтели да плаћају харач за његову групу.
Како се на тим обукама Рустем Мустафа добро показао почетком 1998. године добио је официрски чин и постао командант Лаб зоне, односно Пете области деловања ОВК што је обухватало подручје: Гњилана, Качаника, Витине... На том подручју Рустемова група је починила стравичне злочине према Србима, неалбанцима, као и Албанцима лојални Републици Србији.
Оснивао је концентрационе логоре, између осталог у селима: Брадаш и Лапаштица... у коме су услови били нехумани, а стражари су се иживљавали над логорашима.
Рустем Мустафа алиас Командант Реми је средином јуна 1999. године, пошто је дошло до повлачења југославенске Војске, Полиције и државних институција, у складу са Војно-техничким уговором из Куманова (чиме је завршена НАТО агресија и 78-дневног варварско бомбардовање Србије и Црне Горе)... био први албански терориста који је ушао у Приштину, а одмах потом је формирао свој штаб у насељу Грмија. Наредних дана отпочео је етничко чишћење Срба и уништавање србске културно-историјске баштине.
Имао је састанке у Приштини са официрима из британског КФОР-а, који су том приликом разоружали њега и његову групу.
Поред србске БИА и неколико страних (западних) безбедоносних служби је Рустема Мустафу 2001. године означило као водећег криминалца који има оперативу зону деловања: западна Македонија и јужноморавски регион Србије. Заправо, његова група је одговорна за шверцерски пут дроге, који из Турске иде ка Западној Европи.
Бивши припадници ОВК под његовом командом су учествовали у терористичком нападу на аутобус Нишекспреса 16. фебруара 2001. године у селу Ливадице, код Подујева. Тада је од бомбе која је активирана из даљине усмрћено 11-оро Срба.
У америчком федералном регистру 29. јуна 2001. године уписано је и име Рустема Мустафе (у књизи 66, под бројем 126), као особа која је претња по мир на Балканском полуострву и међународним снагама у региону.
УНМИК и КФОР у формирали 2009. године ткз. Косовски Заштитни Корпус, у који је примљен и Рустем Мустафа по одлуци Агима Чекуа и одмах добио висок чин.
СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА
Против њега је подигнута оптужница 11. августа 2002. године од стране Специјалног суда за ратне злочине у Приштини. Ухапшен је од британских војника из контигента КФОР-а, у својој кући у Подујеву. Одређен му је притвор 72 сата, док наредни дан у Подујеву избијају демонстрације које су предводили ветерани ОВК где је захтевано да се он безусловно пусти.
Његово суђење у Приштини је трајало скоро годину дана и 16. јула 2003. године је донета пресуда Суда према којој је Рустем Мустафа крив, а осуђен је првобитно на 17 година робије по три тачке оптужнице:
- малтретирања затвореника у албанском концентрационом логору Лапаштица.
- злостављање затвореника у логору Кољић,
- мучење Милована Станковића у селу Бара на Бајгори
Касније, 2005. године та пресуда је укинута од Врховног суда ткз. Републике Косово и наложено је ново суђење 2013. године.
У поновљеном судском поступку Апелациони суд је новмебра 2015. донео пресуду према којој је Рустем Мустафа осуђен на 4 године затвора.
У тој пресуди Рустем Мустафа је проглашен кривим због нечовечног поступања према албанским цивилима: Aгимa Муслиjуa, Aљушa Кaстрaтиja, Идризa Свaрчe, Дритe Воцe... Разлог томе је што је он сумњао у њихову оданост албанској идеји за независност КиМ.
У јануару 2019. године одлази у Хаг јер је пред Међународним судом за бившу Југославију позван да сведочи за ратне злочине који су се дешавали на КиМ крајем 1990-их. Изјавио је да се не осећа кривим.
ПОЛИТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ
Рустем Мустафа је био такође високопозиционирани члан ткз. Демократске Партије Косова, чији је лидер Хашим Тачи, такође криминалац светског калибра. Тако је Мустафа постао и посланик у Народној скупштини косовске илегалне државе.
Мустафи је то било само покриће у криминалним делатностима. Он је врло добро сарађивао са Рамушом Харадинајем, још једним албанским криминалцем кога су западни политичари устоличили као премијера ткз. Републике Косово.