Рудолф А. Шарпинг (1947.) је немачки политичар, спортски функционер и бивши министар одбране крајем 20. стољећа.
Први пут да је неко немачке војне јединице послао у рат након Другог светског рата био је управо Шарпинг у Влади Герхарда Шредера. Немачки авиони су отишли у рат против Србије и Црне Горе у пролеће 1999. године, након што је јавности припремио обмањујући извештај са лажним сликама о убиству албанских цивила, а заправо се радило о борцима Окупаторске Војске Косова који су погинули у борбама са Полицијом Србије.
Немачки авиони су скупа са осталим бомбардерима из земаља Северноатланског савеза учествовали у агресији на једну суверену европску државу - Савезну Републику Југославију која није напала и угрозила ниједну чланицу НАТО пакта, већ је имала обрачун са теористима из суседне Републике Албаније.
Управо та агресија 1999. представљала је кулминацију столећног проблема на Косову и Метохији, где је албанска нациоанална заједница деценијама злоупотребљавала своја права све у циљу остварења иредентистичких планова на Балкану и стварања ткз: Велике Албаније.
Војни авиони Немачке су извршили масовне злочине тако што су бомбардовали неколико градова у Србији, међу којима се издвајају: Ниш, Алексинац, Приштина, Куршумлија...итд. Иза њих је остала само пустош и туга невиног цивилног становништва. Њима није било разлике између цивилних и војних циљева, јер су гађани: мостови, школе, болнице, цркве, трафо станице, стамбена насеља, водоводни системи и сл.
Када је Савет Безбедности УН средином јуна 1999. године донео Резолуцију 1244. јужну србску покрајину су преузели: УНМИК и КФОР, где су немачки војници такође дошли у јуже и централне делове КиМ. Ништа нису учинили да заштите Србе и њихову културно-историјску баштину од Албанаца.
Данас Рудолф Шарпинг слободно у Немачкој без икаквих санкција.
ЖИВОТОПИС
Рудолф Шарпинг је рођен 2. децембра 1947. у Нидерелберту. То се налази у покрајини Рајна-Палатинат. У то време тај крај је био под француском окупационом зоном, мало после Другог светског рата, а 1949. године је ушао састав Западне Немачке.
Школовање и војска
Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у градићу Ланјштајн 1966. године. Тада добровољно одлази на редовно служење војног рока од две године у Оружаним снагама Савезне Републике Немачке, које су биле под контролом САД и Велике Британије. Војни рок није привео крају, јер је имао проблем са слабим видом и пуштен је кући након шест месеци.
Октобра 1966. је уписао Правни факултет на Бонском универзитету. У трећој години студија одлучио се за политиколигију као даље усмерење и дипломирао 1972. Већ две године касније је и магистрирао.
Политичка каријера
Учланио се средином шездесетих година у странку Социјал-демократска Партија Немачке (СПД). Већ 1968. године је против њега покренута дисциплинска мера у СПД, јер је вршио пропаганду против куповине америчких војних авиона "Страфингер". Ово је ипак одбачено и архивирано.
Све до 1974. године он је предводио Омладину СПД... да би наредне две године постао заменик главног лидера у партији СПД.
Двадесетак година, од 1975. до 1994. године Шарпинг је био члан Народне скупштине у покрајини Рајна-Палатинат. Странку СПД је преузео 1985. године и водио је до 1993.
Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година водио је жестоке политичке борбе на локалном и покрајинском нивоу да би се одржао на власти. Тек пошто се Бернхард Вогел повукао из политичког живота (водио је странку Хришћанска Демократска Унија).
Средином деведесетих година имао је нове борбе на савезним изборима где није добро пролазио, већ је октобра 1994. поднео оставку и преселио се у Бон, са циљем да буде председник посланичке групе СПД, односно лидер опозиције. Ту је имао нове проблеме са својим чланством у странци, где је чак и поражен на унутарстраначком гласању.
Са Вилијамом Коеном 8. фебурара 1999.
Ипак, на савезним изборима у Парламент Немачке успева да уђе као посланик изборне јединице Монтабаут.
Док је био на челу министарства одбране Шарпинг се изборио у Бундесверу (немачке оружане снаге) за права хомосекусалаца 3. јула 2000. године.
Дана 18. јула 2002. године Шарпингу је истекао мандат министра одбране и није поново изабран. Канцелар Шредер је јавности образложио ово да је сам Рудолф Шарпинг имао неколико афера које су га компромитовале у Бундесверу, али и приватном животу. Такође, Шарпинг је прилично бахато трошио државни новац.
Напустио је политику 2005. године.
Породица
Рудолф Шарпинг има три кћери са својом првом женом Јутом (р. Краусе). Венчали су се 1971. када је он имао 24 године старости.
Од ње се развео, па је у другом браку био са грофицом Кристином. И од ње се развео 2017. године.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Немачки канцелар Герхард Шредер га је позвао у савезну Владу, да преузме функцију министра одбране. Он је то прихватио 27. октобра 1998. године.
Шарпинг и Шредер се дошаптавају
Већ тада је немачка обавштајна служба вршљала по Албанској Републици и јужним деловима Републике Србије. Штавише, немачки војни инструктори су организовали терористичке кампове на којима су вршили обуке Албанаца узраста од 18-45 година. Циљ је био спремити их за рат против југославенских снага безбедности на Косову и Метохији.
Пратећи политику Северноатланског војног савеза и сам министар Шарпинг је немачкој јавности приказао обмањујуће слике и лажиране извештаје везано за "Случај Рачак". Ради се о томе да је оружани сукоб Специјалних јединица МУП-а Србије са припадницима Окупаторске Војске Косова у општини Штимље 15. јануара 1999. представљен као напад на цивиле и да се Србија зато мора казнити.
Шарпингово лажирање: Теористи као цивили
Министар Рудолф А. Шарпинг је одобрио учешће немачких авиона у геноцидној акцији "Милосрдни Анђео" која је започела 24. марта. Овоме се противио мањи део немачке јавности. Било је то први пут да немачке оружане снаге након Другог светског рата имају неко учешће у рату. Нападнута је Савезна Република Југославија која је имала обрачун са терористима из суседне Републике Албаније, а није напала ниједну чланицу НАТО пакта. Савет Безбедности УН није дао сагласност за такве ствари.
Током 78 дана варварског бомбмардовања и агресије на Србију и Црну Гору донело је несагледиве последице по читав регион, пошто су непријатељски авиони користили бомбе са осиромашеним уранијумом.
Доказано је да су немачки авиони учествовали у гранатирању неколико насељених места, као што су: Приштина, Ниш, Куршумлија, Алексинац, Подујево, Варварин... итд. Није било разлике између војних и цивилних циљева јер су бомбардовани: мостови, школе, болнице, трафо станице, топлане, рафинерије, водоводни и електроенергетски системи и сл.
Убијена деца у Србији од НАТО бомби
Укупно током НАТО агресије је убијено око 3.500 Срба (од чега 88 деце), а 12.000 је рањено, 50.000 кућа је уништено... и око 300.000 Срба је напустило своје домове и отишло у избегиштво. Након што је потписан Кумановски војно-технички уговор средином 1999. године, престало је бомбардовање. Шарпинг, Шредер и остали западни лидери су ликовали од среће.
Уз његово одбрење Бундестаг је одобрио слање 8.500 немачких војника на Космет у мировну мисију.
Савет Безбедности је донео Резолуцију 1244. према којој југославенске снаге безбедности се повлаче у централне делове земље, а јужну србску покрајину преузимају УНМИК и КФОР. Са њима се враћају и албански терористи из ОВК. Одмах је кренио погром србског становништва и уништавање њихове вековне културно историјске баштине. Немачки војници при КФОР су преузели јужне и централне делове КиМ где су били неми посматрачи албанских злодела.
Дочекивање Ибрахима Ругове 21. маја 1999.
ДРУШТВЕНИ АКТИВИЗАМ
Шарпинг је 19. марта 2005. године изабран у Удружење немачких бициклиста у Лајпцигу, а четири године доцније је поново реизабран. Касније је узео још три мандата: 2013, 2017, 2021...
Именован је 2006. године као гостујући професор за међународну политику на Флетчер школи права и дипломатије. Такође је био један од чланова управног одбора моћне телекомуникационе фирме у Франкфурту на Мајни. Имао је још неколико ангажмана у менаџерским компанијама где је остваривао огромне зараде.
Објавио је и књигу: "Не смемо гледати на другу страну - Косовски рат и Европу".