Рамуш Харадинај - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Косово и Метохија


Рамуш Харадинај


Рамуш Харадинај (1968.) је бивши герилски вођа ОВК и бивши премијер тзв. Републике Косово. Починио је многа зверства убијајући Србе и неалбанце на Косову и Метохији. Умешан у бројне криминалне радње, путеве дроге, проституције и шверца. О својим злоделима и нападима на србске полицајце 1998-1999 написао је књигу, која је 2012. објављена.

Харадинај је био оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији, али је исти суд два пута донео ослобађајућу одлуку. Први пут 2008. а други пут 2012. године.

Ухапшен је у Паризу 4. јануара 2017. по интерполовој потерници из Србије, али су француске власти одбиле његово изручење услед "недостатака" доказа. На крају је пуштен 27. априла, без икаквог образложења.

Основао је и своју политичку странку Алијанса за будућност Косова и несметано се креће по европским земљама.

 

 

БИОГРАФИЈА

Харадинај је рођен 3. јула 1968. у селу Глођане код Дечана на Косову и Метохији. После демонстрација косовских Албанаца 1989. емигрирао је у Швајцарску, где је регрутован у терористичку организацију "Народни покрет Косова" из којег је касније настала такође терористичка Ослободилачка Војска Косова (ОВК). У Швајцарској је учио кунг-фу и ратне вештине.

Харадинај говори француски и енглески језик. Ожењен је новинарком Анитом Мућај, с којом има кћерку, а из претходног брака има сина.

У Албанији је 1996. завршио обуку и учествовао у стварању терористичких база у градовима Кукс и Тропоја. На Космет је често долазио илегално, а трајно се вратио средином 1997. године, када је с браћом Даутом и Шкељзеном организовао терористичке нападе на полицију широм Метохије. У априлу 1998. године постао је један од регионалних команданата ОВК.

Харадинај је написао књигу "Прича о рату и слободи" која је објављена 2002. и у којој износи детаље о стварању ОВК и нападе на србску полицију.

 

 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Премијер тзв. Косова 2004.

 

После званичног распуштања и демилитаризације ОВК, почетком 2000, формиран је Косовски заштитни корпус, у којем је Харадинај био заменик команданта Агима Чекуа. Са те дужности се повукао 11. априла 2000. године и најавио оснивање странке.

Нова странка под називом "Алијанса за будућност Косова" формирана је 29. априла 2000. и Харадинај је изабран за њеног председника.

Америчко-Британске снаге су пратиле контроверзне активности током предизборне кампање за локалне изборе, октобра 2000. године и један, никад до краја расветљен инцидент, у којем је Харадинај рањен.

 

 

ТЕРОРИСТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица „Црни орлови“ у оквиру ОВК, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина србских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани.

Харадинај је са још тридесетак припадника Косовског Заштитног Корпуса почетком јула 2000. напао породицу Мусај из околине Дечана, потом је „тешко рањен“ и пребачен у Немачку, а убрзо по његовом повратку убијен је један члан породице Мусај.

По изворима из иностранства, а посебно оних из Немачке и Швајцарске, био један од организатора насиља и етничког чишћења Срба у организованом погрому од 17. до 19. марта 2004. године.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Рамуш Харадинај је био у групи албанских комаданата који су одговорни за удружени злочиначки подухват, чији је циљ био успостављање потпуне контроле Албанаца у региону Метохије нападањањем, прогањањем и незаконитим уклањањем србских цивила, као и насилним потискивањем колаборације Албанаца и Рома са србским властима. У том циљу, србско, ромско и албанско цивилно становништво је застрашивано, отимано, притварано, пребијано, мучено и убијано. Поред тројице оптужених, у оптужници се наводи још десетак имена особа које су такође учествовале у реализацији заједничког злочиначког подухвата.

На његову иницијативу у Глођану је формирана специјална јединица ОВК „Црни орлови“, којој се приписује одговорност за мучења и убијања више десетина србских цивила, чија су тела нађена у Радоњићком језеру и по сеоским бунарима у општини Дечани. Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је да је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

Према изводима из судских списа на основу којих је Окружни суд и спровео истрагу 1. септембра 2007. против њега Харадинај је између осталог наредио да се у подрумима Хотела Паштрик оснује провизорни затвор, у који су припадници ОВК доводили и затварали цивиле неалбанске националности.

По наредби Харадинаја, србски цивили су три дана мучени, сексуално злостављани и силовани после чега су неке од затворених, Албанци одвели до обале реке Ереник у близини кланице Агими где су их стрељали.

У ноћи између 13. и 14. јуна Харадинијеви следбеници и његови подређени, силовали су и Бедрија Шаљу.

Документ Комитета за ратне злочине, поткрепљен фотографијама и исказима сведока, по којем је Рамуш Харадинај наредио да се србски цивили, који су 12. јуна 1999. године заустављени у колони сватова, муче, силују и на крају, покољу и стрељају. Харадинај је лично убио неке од цивила. Они су прво одведени у подрум хотела „Паштрик“, где је малолетну младу силовао. Једној жртви ножем је одсечено уво, а потом су други терани да то ухо поједу. Сви осим младе стрељани су на путу између Ђаковице и Призрена.

 

 

ОПТУЖНИЦЕ

Власти у Београду оптужиле су Харадинаја да је одговоран за многе злочине над Србима у том делу Покрајине и за њим расписале потерницу. Оптужен је да је за масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

У августу 2002. међународни тужилац на Косову и Метохији подигао је оптужницу против Харадинаја због оружаног напада на једну албанску породицу 2000, али никада није осуђен.

У оквиру истраге о ратним сукобима на Косову и Метохији 1998-1999 и активностима албанске ОВК, Харадинај је у Приштини 10. новембра 2004. разговарао са истражиоцима Хашког суда за ратне злочине почињене на тлу СФРЈ, у вези сумњи да је починио ратне злочине над Србима и другим неалбанским становништвом током рата на Космету. Поводом истраге Хашког трибунала против њега, сам Харадинај одбацио је могућност подизања оптужнице Хашког трибунала против њега. Он је одмах после избора оценио да је реч о „шпекулацијама и гласинама“.
 

Тачи на дочеку Харадинаја 2012.
 

Трибунал је против Харадинаја (заједно са Идризом Балајем и Лахи Брахимајем) 4. марта 2005. подигао запечаћену оптужницу (случај бр. IT-04-84-I), којом га по 37 тачака терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања, на основу индивидуалне кривичне одговорности (која укључује и учешће у заједничком злочиначком подухвату), почињене у периоду од 1. марта до 30. септембра 1998. године (у које време је Харадинај био командант тзв. оперативне зоне Метохија. Тај налог је престао да важи 10. марта 2005. Сви су у првом појављивању пред Хашким трибуналом одбацили властиту кривицу за ратне злочине над косовским Србима, Ромима и Албанцима за које су оптужени.

Харадинај је по пријему оптужнице подено оставку на место премијера тзв. Републике Косово и добровољно се предао Трибуналу 9. марта 2005. Иначе, није се одмах сложио са америчком сугестијом да мирно и достојанствено оде у Хаг, него је тврдио да му је Џејми Рубин нешто обећавао у име Медлин Олбрајт.

Међународни представници у Приштини (Спец. представник генералног секретара УН за Косово и Метохију Сорен-Јесен Петерсен) имали су по опроштајним пријемима поводом Харадинајевог одласка у Хаг о њему неубичајено лепе речи. Главнина србске стране то објашњава као жељу и настојање да се Косово и Метохија у критичном тренутку обелодањивања Харадинајеве оптужнице умири, односно због тога „што су пропустили да кидишу на Србе опкољене у енклавама“

Kao командант зоне Метохије, Харадинај је словио за најпоузданијег западног савезника на Космету, чији су борци, осим сукоба са србским снагама безбедности, велику помоћ авијацији НАТО пружали и у откривању непријатељских положаја.

После рата, током демилитаризације ОВК у снаге за борбу против елементарних непогода, Харадинајеве јединице су се најбрже трансформисале у Косовски заштитни корпус, зарад чега су му повремено опраштали „ситне несташлуке“, попут оружаних обрачуна са ривалским криминалним клановима на западу Косова. У таквим обрачунима, наводе познаваоци тамошњих збивања, убијено је и неколико потенцијалних сведока које би главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте радо видела на својој страни.

Половином априла 2005. у билизини села Волујак, јужно од Клине, форензичке екипе УНМИК-а започеле су откопавање масовне гробнице. Због недоступности терена око јаме у коју су бацани лешеви Срба и других неалбанаца, предстоји дуготрајно ископавање. Због сумње да у околини постоји већи број сличних масовних гробница УНМИК-а ће наставити рекогнистицирање терена. Подручје око Клине и јаме Волујак било је током 1998. и 1999. у тзв. зони коју је контролисала јединица ОВК на чијем је челу био Рамуш Харадинај.
 

Хашки трибунал је 3. априла 2008. донео ослобађајућу пресуду Рамушу Харадинају. Према оцени Претресног већа, Тужилаштво је доказало да су припадници ОВК починили злочине, укључујући убиства, окрутно поступање, мучења и силовања, али (осим у два случаја када су у питању други оптужени) није доказало „ван разумне сумње“ да су у то били умешани или одговорни и сам Харадинај и други оптужени. Суд је у пресуди оценио да је стечен „снажан утисак да се суђење одвијало у атмосфери у којој се сведоци нису осећали безбедно“ и да су „тешкоће везане за прибављање доказа представљале значајну карактеристику овог суђења“. Хашки суд је у јулу 2010. поништило ослобађајућу пресуду због застрашивања сведока.


Поновљено суђење

Хашки трибунал је 2011. поново покренуо оптужницу против Харадинаја за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања 1998. Нови поступак укључује и оптужницу за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем злостављања Срба, Албанаца и Рома, те убиства и мучења у логору ОВК у Јабланици, Општина Ђаковица. Али се пресуда није мењала. 29. новембра 2012. године је по други пут ослобођен у Хашком Трибуналу.

 

Хапшење у Француској

Лисице на рукама џелата у Паризу
 

Почетком 2017. године у Паризу по интерполовој потерници из Србије од 2006.године, ухапшен је Рамуш Харадинај. Француске власти су захтевале од Србије достављање доказа, што је и учињено... али су свеједно одбиле изручење Харадинаја у Србију.

Албанци на Космету су организовали демонстрације и скупове подршке бившем вођи ОВК, али и у још неким градовима западне Европе. Албански наркобосови су платили огромне суме новца за спречавање изручења Рамуша Харадинаја Србији.

 

Ослобађајућа пресуда

Судско веће апелационог суда у Колмару (Француска) 27.4.2017. дало је негативно мишљење поводом захтева Србије за екстрадицију Рамуша Харадинаја и укинуло судски надзор над њим.

Ова установа, међутим, није саопштило образложење своје одлуке због чега није сагласан са изручењем Харадинаја, односно који услови из Европске конвенције о екстрадицији нису испуњени.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links