Петар Габровски (1898-1945) је био фашиситчки политичар, министар унутрашњих послова и премијер током Другог светског рата, који је био део удруженог злочиначког подухвата. По професији је био адвокат, односно правник.
Октобра 1939. године улази у бугарску Владу којом председава Георги Кјосеиванов, али остаје на тој позицији и када је Министарски савет преузео Богдан Филов. Након што је завршен Априлски рат 1941. године бугарске војно-полицијске јединице улазе на тло југославенске краљевине (инвазија од стране армија немачког Вермархта и Луфтвафеа) и преузимају контролу од нацистичких СС дивизија. Овде су окупирани делови источне и јужне Србије, односно: нишавски, јужноморавски, вардарски и тимочки део.
Петар Габровски је био на челу министарства које је спроводило све законе у окупираним деловима који су важили у самој Бугарској... заправо његови подређени су надгледали како се спроводи процес бугаризације у свим сферама друштва и на свим нивоима. Уместо да Жандармерија и Полиција буду заштитници свих грађана, они су били уствари носиоци геноцинде политике из Софије.
Бугари су у окупираним деловима свуда постављали своје људе и забрањен је србски језик. Моштво Срба је насилним путем одвођено пут Бугарске где су већ били формирани концентрациони логори за мучење и убијање невиних цивила. Ово је било супротно Женевским конвенцијама о рату. Такође, Бугари су мноштво жена и девојака силовали и подводили у своје касарне или станице милиције.
Све од Пирота преко Врања и Скопља, па до Охрида и Битоља... све је то било под контролом фашистоидних Бугара којима је био циљ да се Срби истребе, а преостало становништво конвертује у Бугаре.
Према проценама око 80.000 Срба је убијено током 1941-1944... убијани су цивили свих старосних доби, без обзира на пол, образовање и имовинско стање.
Када су снаге Црвене армије у септембру 1944. године ушле на територију Бугарске они су поразили фашистички режим Богдана Филова и поставили комунисту Георги Дмитрова на чело државе који је одмах објавио рат Немачкој. Свим бугарским бригадама је упућен позив да се врате у домовину, из Грчке и Југославије. Тако су и Габровскови полицајци кренули пут матице.
Влада Дмитрова је била просовјетска и они су одмах почели обрачун са својим сународницима који су били сарадници Гестапоа и Вермархта. Тако је и Петар Габровски ухапшен децембра 1944. године у Софији и изведен је наредних недеља пред Народни суд. Осуђен је 1. фебруара 1945. године на смртну казну стрељањем, која је извршена истог дана на градском гробљу у Софији, где је он и покопан.
ЖИВОТОПИС
Петар Габровски (буг. Петър Димитров Габровски) је рођен 9. јула 1898. године у месту Разград, на простору данашње северо-источне Бугарске. У то време то је био део тек створене бугарске кнежевине, која се тридесетак година раније ослободила османског утицаја и вазалства.
Школовање и каријера
Млади Петар је завршио основну школу у родном месту. Студије права је дипломирао у Софији средином двадесетих година 20. века.
Отворио је своју адвокатску канцеларију и од тога се издржавао.
Политички активизам
Петар Габровски је на почетку своје политичке активности раних 1930-их година био пронацистички оријентисан и његов идол је био немачки канцелар Адолф Хитлер. Тада је чак основао некакав витешки покрет "Напредни Бугари". Та организација је била екстремистичка и антисемитски оријентисана по угледу на фашисте у Италији и нацисте у Немачкој. Постоје индиције да их је немачка обавештајна служба финансирала и помагала.
Премијер бугарске Владе Георгиј Кјосеиванов га је позвао октобра 1939. године да буде министар саобраћаја, што је Габровски прихватио, али је напустио своју организацију Бугарски Витезови. Наредне године Кјосеиванов је дао оставку док Министарски савет преузима Богдан Филов. У том сазиву Владе, Петар Габровски је унапређен и постаје министар унутрашњих послова (полиције). Ово је урађено на иницијативу бугарског цара Бориса III, вероватно да би се додворио Хитлеру, који је већ тада покорио добар део Европе: Аустрију, Чехословачку, Пољску, Француску, земље Бенелукса, Данску и Норвешку... док је на Пиринејском полуоству имао доброг савезника Франка, а на Апенинима је суверено владао Бенито Мусолини.
Нацистички поздрави Габровског
Пошто је Габровски био изразити германофил, на његову иницијативу је донет 24. децембра 1940. године Закон о заштити нације, који је био шовинистички тј. уперен против Јевреја. Забрањивао им је рад у јавним службама, одузимао им је права у погледу трговине, кретања, имовине и др. Тако је хиљаде Јевреја протерано из Бугарске, највећим делом у Турску.
Његов колега је био Александар Белев (адвокат по професији) из организације Бугарски Ратници и он је послат у Немачку да проучи расне законе који су скројени по угледу на Национал-социјалистичка немачка радничка партија. Белев је иначе био помоћник код Габровског у кацнеларији.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Почетком марта 1941. године Тројном пакту приступа и Бугарска, па се тако Краљевина Југославија нашла у тоталном окружењу, изузев Грчке. Бугарски цар Борис III је са својом елитом сматрао да ће остварити проширења, односно границе које је Бугарска имала након Санстефанског мира 1878. године, а изубљено је након пораза у Првом светском рату.
Стисак руке говори све: Фирер Хитлер и цар Борис III
После 27. мартовских демонстрација у Београду и другим србским градовима које су дошле као резултат огорчења због потписивања споразума о проласку немачко-италијанских снага преко југославенске територије (нека врста савеза са Немцима), Адолф Хитлер је добио напад беса, јер је и Трочлано намесништво са Кнезом Павлом Карађорђевићем смењено, а постављен је на чело државе малолетни краљ Петар II Карађорђевић. Све снаге Вермархта које су биле планиране за инвазију на Грчку (Операција Мартита) су преусмерене на Југославију.
Ујутро 6. априла 1941. године немачке оклопно-механизоване и пешадијске дивизије у садејству са авијацијом Луфтвафе крећу у свеопшти напад, а пар дана касније им се придружују: Мађари, Италијани, Хрвати и Албанци... Отпор је био слабашан и врло брзо је потписана капитулација. Томе је највише допринела издаја и дезертерство Хрвата и Словенаца. Срећан због обављеног посла Хитлер је пристао да бугарски корпуси замене немачке СС јединице на подручју Србије које су биле планиране за напад на Совјетски Савез (Операција Барбароса).
Када су бугарски одреди ушли на територију југославенске краљевине: тимочки, нишавски, јужноморавски и вардарски, односно била је то линија: Пирот, Врање, Скопље, Охрид, Битољ... одмах су почели са бугаризацијом становништва, тј. прво су уследила хапшења (рације) затим масовна убиства и вешања. Устремили су се на споменике и културно-духовну баштину Срба које су доказ вишевековног постојања на тим просторима. Силовање су жене и девојке, а милости није било чак ни према деци која су бацана на бајонете.
Мноштво Срба домаћина је насилно одведено и утамничено у концентрационе логре који су се налазили баш у Бугарској, одакле се скоро нико није вратио.
Све споменике који су постојали из Првог светског рата, а величали су херојство Срба и њихове жртве су врло брзо рушени и демолирани, јер су Бугари били бесни због тог пораза двадесетак година раније. Митрополит охридски Јован (Цвијовић) је у мају 1941. године прогнан, док је и рад СПЦ био забрањен.
Окупациона подела Југославије 1941.
Такође и србски језик је био забрањен, а свако ко је било шта писао на матрењем језику бивао је хапшен и убијан. Бугари су често спроводили вешања, са циљем застрашивања Срба од могућег устанака.
Само неки од злодела која Срби памте од бугарских фашиста су:
- Бојник код Лесковца, у Јабланичком округу односно јужноморавска регија... 17. фебруара 1942. године, када је на најмонструознији начин убијено преко 500 Срба углавном жена и деце. Други светски рат у овом селу је преживело само 10% предрарних становника. Тако је Бојник понео неславну титулу најстралнијег села у Европи средином 20. века.
- Крива Река код Бруса, подно Копаоника у Расинском округу... када је 12. октобра 1942. године, када је преко 320 Срба мештана овог села махом нејачи угурано у православну цркву из XVII столећа, а потом затворено и запаљено. Жртве су умирале у најгорим мукама.
Према проценама најмање 80.000 Срба је убијено у окупираним деловима Краљевине Југославије од стране бугарских војно-полицијски одреда.
Резултати бугарских чишћења у вардарској Србији
О свим детаљима и размерама геноцидне политике Бугарске према Краљевини Југославији Петар Габровски као министар је био врло добро упознат и обавештен. Међутим, ништа није учињено да се то зло заустави. Припадници Жандармерије и Полиције су наставили да муче, убијају, руше и пале све што има префикс србски, а што је само разбуктавало покрет отпора међу Србима.
Сем тога, Габровски је помно са Белевом пратио железничке транспорте Јевреја које је Бугарска морала да испоручи Немцима. Ово није баш ишло на руку Габровском, јер је цар Борис III лично стопирао фебруара 1943. године велику групу преко 20.000 Јевреја... што је разљутило Хитлера и позвао је цара Бориса III у Берлин на рапорт средином августа те године.
Када је под сумњивим околностима 28. августа 1943. године цар Борис III умро од срчаног напада, тадашњи премијер Богдан Филов улази у Регентски савет, пошто је принц Симеон II био малолетан, а десетак дана Габровски је био премијер. Међутим, наследио га је Добри Божилов, све до јуна 1944. године. Петар Габровски је тако остао без посла, јер га Божилов није оставио на месту министра полиције.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Ситуација у септембру 1944. године била је врло неповољна по Хитлерову коалицију, јер је Мусолинијев режим у Италији поражен услед америчко-британске инвазије... отворен је Западни фронт искрцавањем савезничих снага у Нормадији три месеца раније, док су на Источном фронту војници Црвене армије истерали армије Вермархта из Совјетског Савеза, па су наставили поход ка Берлину, где су успут сламали фашистичке режиме у Пољској, Мађарској, Чехословачкој, Румунији. На ред је дошла и Бугарска у којој су већ биле малобројне јединице под командом комунисте Георги Дмитрова...
Петар Габровски на суђењу 1945.
Дмитров је формирао Владу и објавио рат Немачкој. Почео је и обрачун са свима који су били профашистички настројени и сарађивали са Гестапом током рата... Тако је и министар Габровски ухапшен од комуниста у јесен 1944. године и изведен је пред Народни суд. Осуђен је на смртну казну...
Влада Георги Дмитрова која је била просовјетска, издала је новембра 1944. један документ који је упућен политичком руководству југославенских партизана, у коме се наводи признање кривице за умешаност бугарских војника и жандара у масовним злочинима на тлу Југославије.
Дана 1. фебруара 1945. године у Софији је скупа са осталих двадесетак осуђеника стрељан на градском гробљу и покопан.
НАКОН РАТА
Комунистички режим у Бугарској је владао 45 година, односно све до 1990. године, када је у земљама централне и источне Европе дошло до крупних политичко-економских промена, односно покренуте су ткз. Обојене револуције, а све се то дешавало од утицајем западних центара моћи.
Рушење Берлинског зида 1989.
Варшавски пакт где је и Бугарска од 1955. године била члан се распао почетком 1991. године, тако да је Москва изгубила утицај на земље које је могла да контролише током Хладног рата.
Иако је јеврејска заједница снажно протествовала, Врховни суд Бугарске је 1996. године донео одлуку о рехабилитацији Габровског (помилован је). Коментар судија је био да је током суђења пола века раније било низ неправилности.