Осман Растодер (1882-1945) је албански политичар, ратни злочинац који је током Другог свјетског рата активно сарађивао са окупаторима Краљевине Југославије.

Потекао је из имућне албанске породице која се током Првог свјетског рата населила у Турску, али се он 1919. вратио у родни крај где је постављен за вјерског учитеља у неколико села. Мало касније бива устоличен као имам локалне џамије у Старом Расу.

Још у прољеће 1941. када су Силе Осовине извршиле инвазију на југославенску краљевину, Растодер се прикључио албанским и италијанским оружаним снагама који су отпочели етничко чишћење Срба православаца. Врло брзо је постављен за команданта једне ратне јединице која је касније расла, а он напредовао у војној хијерархији.

Спроводио је геноцид у име ткз. Велике Албаније током 1941-1945 јер је сматрао да је дошло вријеме да се муслимански живаљ освети Југославији за угуравање у државно-правну заједницу са Србима. Мноштво села на сјеверу Црне Горе и западу Метохије су његове оружане формације похарале и спалиле, док су мјештане убијали и прогањали.

Такође, за Растодера се зна да је био један од управника албанског логора у Плаву у коме је преко 500 Срба, махом жена и дјеце затворено и мучено.

Мало пошто је завршен рат у Југославији, Растодер је наставио своје скривање у планинама и вребао изнанада. Међутим, почетком 1946. припадници КНОЈ су га пронашли на планини Лађевац у Бихор регији и ликвидирали.

Посљедњих година, Растодер ужива и међу муслиманима и Албанцима велики углед јер га сматрају за "патриоту", занемарујући његову колаборацију са нацистима и фашистима, као и умјешаност у ратна злодјела.

Говорио је више језика: албански, србски, турски и арабски.

ЖИВОТОПИС

Осман Растодер је рођен почетком 1882. године у мјесту Петњица које се налази у источним дијеловима Старог Раса, односно на тромеђи данашње Црне Горе, Србије и Албаније. У то вријеме крајем XIX стољећа тај дио је припадао Османској царевини, па је сав муслимански живаљ уживао повластице од Цариграда.

Осман је одрастао у породици која је имала велики иметак, па су и њега школовали, прво у Новом Пазару и Ђаковици, а касније у Истамбулу. Похађао је престижне медерсе (вјерске образовне установе) и потом се вратио у родни крај. Иначе, његови даљи преци су исламизовани из племена Куча, што је била редовна пракса на Балкану у ери османске страховладе и терора.

Ипак, у јесен 1912. године војска Краљевине Црне Горе ослобађа од Турака та подручја и интегрише их у свој уставно-правни поредак. Мноштво муслиманског живља одлази ка Малој Азији јер нису жељели да живе у хришћанској држави.

Током Првог свјетског рата, 1915. године када је Аустроугарска окупирала Србију и Црну Гору, Осман Растодер се враћа у Петњицу.

Имао је два брака из кога има седморо дјеце.

Већ 1926. године постављен је за мулу у области Бихор, на истоку Рашке области.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Када је априла 1941. године југославенско краљевство нападнуто од чланица Тројног пакта, дошло је до окупације и комадања територије. Слом Војске Краљевине Југославије се десио највише усљед издаје и дезертерства несрбских кадрова који су пожурили да се придруже агресорима.

Адолф Хитлер је послао своје елитне СС дивизије са циљем да уништи Србе, јер је хтео да им се освети за пораз у Великом рату. Такође и Бенито Мусолини је из правца Албаније која је била његов протекторат од 1939. године, послао један корпус, а остали су ишли преко Јадрана.

Растодер је дочекао италијанске фашистичке окупаторе раширених руку, јер је знао да ће они помоћи остваривање иредентистичког сна ткз. Велика Албанија. Тако су Италијани поставили управо Растодера у јуну 1941. за команданта једног наоружаног одреда Арбанаса који је имао стотинак чланова.

Они су врло брзо формирали Плавски логор у коме су утамничили око 500 Срба. Жртве су биле махом жене и дјеца.

Крајем 1941. године дошло је до формирања ткз. Муслиманске милиције, велике оружане формације која је бројала и преко 12.000 бојовника током Другог свјетског рата. У ову јединицу су ушли највећим дијелом наоружани одреди муслиманског живља у БиХ и Старом Расу. Растодер постаје заповједник ММ за област Бихора, односно општине: Бијело Поље, Беране и Рожаје. Имао је касније под својом контролом око 200-300 људи.

Плавски логор

Са својим одредом Растодер се истицао у крвавим убиствима, палежи, прогону Срба и њихове имовине. Такође и скрнављењу и рушењу православних светиња у својој зони одговорности. На удару његових злотвора су се нашли: Тмушићи, Љешници, бјелопољске Горажде, Заграђе...итд. Савременици Османа Растодера кажу да је био препун мржње и крволочан према србској дјеци у којима је гледао љуте непријатеље.

На његова злодјела Италијани су ћутали, исто тако и Вермархт. Допуштали су му да он одради за њих мноштво нечасних радњи и кривичних дјела.

Према истраживањима историчара Милутина Живковића, Растодер је у својој зони одговорности спалио и уништио око 140 села и заселака које су насељене србским становништвом.

Постројавање од јерусалимског муфтије

Смрт

Партизански Врховни штаб је крајем 1944. године послао 40.000 војника у зону Косова и Метохије и Рашке области са циљем да се обрачуна са Балистима и Вулнетарима. То је учињено у фебруару и марту 1945. па су они поражени и побегли преко Проклетија.

Растодер видјевши шта се дешава, бјежи на Метохију код браће Дрешевић који су му били јатаци. Иначе и Дрешевићи су такође били сурови у злочинима, игуманију манастира Сопоћани су уморили набивши је на колац. Они су побјегли у Турску, док је Растодер остао на Балкану.

Одлучује да се крије у планинама на неприступачном терену, те да вреба изненада. 

Муслиманска милиција

Ипак, Југославенске власти одлучују да се формира - Корпус Народне Одбране Југославије (КНОЈ) од искусних првобораца партизанског покрета. Они су имали задатак да уклоне све заостале непријатеље на тлу нове јужнославенске државе.

Тако је и Растодер откривен да се крије код рођака, па је покренута потјера за њим у Петњици, на планини Лађевац. Ликвидиран је 26. јануара 1946. године.

ЗАОСТАВШТИНА

Комунистичке власти су Османа Растодера означили као ратног злочинца и сарадника окупатора.

Надгробни споменик

Међутим, када је растурена СФРЈ то су и албански и муслимански екстремисти почели да величају лик и дјело Растодера приказујући га као невину жртву.

У Сарајеву је једна улица понијела његово име, али исто тако и у родној Петњици је добио све заслуге. 

Муслимански националисти који живе у Луксембургу су 2013. године установили једну награду по њему.

Шербо Растодер, рођак Османов је гостујући на телевизији А1 17. јула 2020. говорио о њему као патриоти и браниоцу муслиманског живља у Старом Рату, истовремено занемарујући његове крваве трагове над православним Србима.