Оскар Поћорек (1853-1933) је аустријски генерал који је био активан учесник Првог свјетског рата на мјесту команданта Шесте армије Војске Аустроугарске царевине. Такође је био кратко гувернер Босне и Херцеговине почетком 20. стољећа.
Поћорекове јединице су по избијању рата послате средином 1914. године на балканско ратиште и учествовале у свим важним операцијама: Церска, Дринска и Колубарска битка.
Бојовници под Поћорековом командом су спроводили одлуке Бечког двора на тлу Краљевине Србије, што је значило да морају све да очисте и униште. Остављали су крваве трагове у источном дијелу Подриња, као и Посавини, јадарско-колубарском региону... вршена су масовна убиства, палили су куће и помоћне објекте, жене и дјевојке су силоване. Милости није било чак ни према дјеци.
Аустроугарски војници су имали током августа 1914. године 12-дневно монструозно иживљавање у коме је било 1.240 србских жртава свих узраста. О томе је сачинио обимну документацију форензичар др Рајс који је дошао из Швајцарске на позив Пашићеве Владе.
Поћорек је био дио удруженог злочиначког подухвата који је осмишљен у највишим круговима Бечког двора о германском продору на Исток (нем. Drang nach Osten). Ово је подразумјевало да границе Хабзуршке монархије изађу на Босфор.
Због бламаже аустроугарске војске на Балкану, Оскар Поћорек је смјењен крајем 1914. године, док је његова Шеста армија којом је заповједао расформирана. А почетком наредне године је пензионисан скупа са генералом Либоријусом Франком који је командовао Петом армијом.
Умро је у Клагенфурту 17. децембра 1933. године, гдје је првобитно и сахрањен на градском гробљу. Шездесетих година 20. вијека посмртни остаци су му ексхумирани и пренети на почасно гробље чувене Терезијанске Војне академије у Нојштату.
ЖИВОТОПИС
Оскар Поћорек (нем. Oskar Potiorek) је рођен 20. септембра 1853. године у мјесту Бад Блајберг недалеко градића Филах, на тромеђи данашњих држава Аустрије, Италије и Словеније. Удаљено око 350 км југозападно од Беча.
Поријекло
Његови родитељи имају чешке коријене. Они су прије његова рођења дошли у аустријску покрајину Корушку и ту се настанили.
Његов отац Павел је био геолошки инжињер који је радио у оближњем руднику.
Школовање и каријера
У родном мјесту Оскар је завршио основну школу, док је гимназију матурирао у Грацу. Уписао је Војну академију у Бечу и произведен је 1871. године у чин поручника.
Војна подјела Аустроугарске 1885.
Прво радно мјесто му је било у 2. инжињерском пуку, а 1877. године бива премјештен у Генералштаб. На војној хијерархији је брзо напредовао па је двије године касније имао чин капетана 1. класе и служио у 17. пјешадијском пуку. Чин мајора добија 1887. године и служи у 7. пјешадијском пуку. Пуковник постаје 1892. године, а 1898. године генерал-мајор и добија команду над 64. пјешадијском дивизијом. Промовисан је као генерал-потпуковник у мају 1903. године.
Имао је велико ривалство са генералом Конардом Хоцендорфом када се бирао начелник Генералштаба, гдје Поћорек није прошао. Постаје врховни заповједник грачког III корпуса 1907. године, а наредно љето унапријеђен је у генерала артиљерије.
Поћорек је 1910. године послат у Сарајево да ради инспекцију аустроугарских јединица, јер је Бечки двор започео припреме за оружани сукоб великих размјера са Краљевином Србијом. Та идеја о инвазији је добила вјетар у леђа поготово када су завршени Балкански ратови (1912-1913) у коме је Србија ослободила своје јужне дијелове земље од Турака, али је била прилично измучена.
Постао је 1911. године гувернер аустријске покрајине Босна и Херцеговина, на чијој територији је био смјештен сарајевски XV корпус. Оскар Поћорек је крајем 1913. године позвао у званичну посјету БиХ аустријског престолонасљедника и надовојводу Франца Фердинанда како би надгледао војне маневре наредног прољећа.
Аутомобил сат времена прије атентата
Занимљиво је то што је 28. јуна 1914. године у Сарајеву Оскар Поћорек био у аутомобилу гдје се возио Фердинанд са врло мало чувара. Гаврило Принцип, припадник револуционарне организације Млада Босна на Латинској Ћуприји пуцао заправо у њега и Фердинанда, али је метак намјењен Поћореку усмртио Фердинандову супругу Софију. Зато је гувернер Поћорек био најватренији заговорник напада на Србију.
Сем тога, Поћорек је наредних дана подстрекивао Хрвате и муслимане на насиље против Срба, који су прво букнули у Сарајеву, али и широм Босне и Херцеговине. Посебни жандарски одреди који су називани Шуцкори су били носиоци репресије над свиме што има предзнак србски и православни.
Кристална ноћ у Сарајеву 1914.
За само неколико седмица око 6.000 Срба је похапшено да има везе са атентатом и сви су спроведени у затворе, одакле се 2.000 њих није вратило живо. Преко 35.000 Срба је прогнано до средине јула мјесеца из Босне.
ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
Врховна команда Војске Аустроугарске је поставила Оскара Поћорека на чело Шесте армије, односно своје балканске војске гдје је спадала и Пета армија под командом Либоријуса Франка. Били су ту и дијелови Друге армије... Поћорек је добио заповједништво над 250.000 војника (пјешадија, артиљерија, коњаници, копљаници...).
Ствар је била јасна након неприхватања Јулског ултиматима од Пашићеве Владе у Београду. Србија је морала да буде уништена у најкраћем року. Аустријски цар Франц Јозеф је Поћореку дао одријешене руке и независност од начелника Генералштаба Конарда Хоцендорфа.
Прелазак преко Дрине 1914.
Дана 12. августа 1914. године аустроугарски војници су ступили на тло Краљевине Србије. Први преласци су усљедили у Подрињу око Зворника, Лознице, Љубовије и Бадовинаца... Поћорекови бојовници су започели своје крваве пирове над Србима цивилима у којима није било милости ни према дјеци. Вршена су масовна убиства, вјешања и клања, паљење кућа и љетнине, жене и дјевојке су силоване... најмасовније страдање је било у шабачким селима и Мачванском Прњавору гдје је скоро половина становника нестала. Аустроугарске хорде су заузеле и сам град Шабац.
На позив Владе Николе Пашића у Србију тог љета стиже из Швајцарске познати криминолог и форензичар др Рудолф А. Рајс. Он је сачинио обимну документацију о ратним злодјелима над цивилима.
Биланс Поћорекових похода у Мачви
Скоро двије недјеље је трајало беспомучно иживљавање Поћорекове казнене експедиције, док није Друга армија Војске Краљевине Србије (ВКС) под командом генерала Степе Степановића у силном јуришу на планини Цер поразила Аустроугаре, а потом их натјерала у панични бјег ка Босни.
Ово је Поћореку био велики шамар и само га је још више разљутило. Изговор му је био то што је његова Друга армија послата у Галицију на Источни фронт. Почетком септембра организује са истим снагама нови удар на Гучевску планину и Јагодњу. Тада је остварио пирову побједу, јер су се србске снаге повукле након огорчених борби у правој рововској бици, али његове јединице нису имали снаге да напредују даље... па је усљедила двомјесечна пауза са мањим окршајима.
Поћорек је слао мноштво Срба, како са лијеве тако и са десне стране Дрине у концентрационе логоре: Арад, Јиндриховице, Нежидер, Ашах, Омолуц, Броумов, Велики Међер...
Трећи напад на Србију је усљедио 16. новембра 1914. године у долини ријеке Колубаре када је освојено Ваљево, а Поћорек се тада устремио на Београд јер је мислио да му је побједа загарантована ако србска престолница падне у његове руке.
Иако је запосјео и Ваљево и Београд 1. децембра, гдје је чак и организована парада дан касније то је Поћорек почео да се радује прије времена, а послат је телеграм у Беч са радосним вијестима. Међутим, Врховна команда ВКС на чело Прве армије поставила енергичног генерала Живојина Мишића, који је врло брзо реорганизовао своје снаге и већ 3. децембра кренио силовити контранапад на Сувобору и Рајцу. Фактор изненађења чинио је своје, па су за свега 11 дана Поћорекови пукови у хаосу и нереду се повлачили ка Босни.
СМЈЕНА И СМРТ
Ови порази су били "кап која је преливају чашу", па је Поћорек позван на рапорт у Беч. Смјењен је 27. децембра 1914. године и након пар дана пензионисан, скупа са генералом Франком. Била је ово њихова велика бламажа која је одјекнула широм свијета.
Његове колеге су му злурадо савјетовале да се убије, на шта им је он одговорио да хоће, али тек када види да су они поразили Србе. На његово мјесто је постављен надвојвода Еуген Аустријски почетком јануара 1915. године.
Након што је удаљен из војске, генерал Поћорек се преселио у Клагенфурт, мали градић на југу Аустрије у коме је живио све до своје смрти. Умро је 17. децембра 1933. са 80 година старости. Сахрањен је на градском гробљу.
Тек 1966. године његови посмртни остаци су ексхумирани и пренесени у гробље Терзијанске Војне академије у Нојштату.