Мухамед Хаџиефендић (1898-1943) је муслимански трговац и официр који је и током Првог и током Другог свјетског рата ратовао против Срба. Прво као аустроугарски подофицир, а онда и као официр Независне Државе Хрватске.

Његов отац је био велики трговац са раширеним пословима у сјеверним дијеловима Босне, желио је да му син насљеди породични посао, али је Мухамед то одбио због војничке каријере.

Када је Аустроугарска 1914. године објавила рат Краљевини Србији, млади Мехмед се пријавио као добровољац. Био је припадник тузланске 3. пјешадијске дивизије у саставу сарајевског XV корпуса. Послат је на Апенинско ратиште где је се борио против италијанске војске.

У међуратном добу Хаџиефендрић похађао је Војну акаедмију у Београду где је стекао чин мајора у резерви Југославенске краљевске војске.

Када је започет Априлски рат, односно инвазија Сила Осовина 1941. на Краљевину Југославију, Мухамед Хаџиефендић је био један од многих официра који су издали и погазили заклетву, те одмах прешли у оружане формације клеро-фашистичке НДХ. Основао је своју Тузланску легију, гдје је он био заповједник. Важио је за способног команданта који је умио да заведе ред и дисциплину.

Мухамед Хаџиефендић је био дио геноцинде политике НДХ према Србима, Јеврејима и Ромима. У сјеверним и источним дијеловима Босне са својом јединицом је вршио нападе на србска насеља, масовна убиства, палеж, пљачку, силовања, уништавање имовине и духовне баштине.

У јесен 1943. године партизанске јединице су успјеле да заузму Тузлу и да протјерају усташке крволоке. Иако је испрва дата слобода Хаџиефендићу, он је ипак ухапшен 7. новембра и изведен пред Војни суд. Осуђен је на смртну казну због сарадње са окупаторима и распиривање националне мржње. Стрељан је скупа са још 50 усташа и сахрањен код Јалске џамије.

Иако је покренута иницијатива да се покрене његова рехабилитација (помиловање), до тога није дошло.

ЖИВОТОПИС

Мухамед Хаџиефендић је рођен 18. јануара 1898. годне у Тузли, у источним дијеловима Босне. У то вријеме све је то било дио Хабзбуршке монархије, пошто је БиХ била аустроугарска покрајина, коју је Бечки двор добио на поклон од Великих сила након Берлинског конгреса.

Његов отац је био врсан трговац који је стекао велики иметак. Жеља његова оца је била да млади Мухамед настави његовим путем, али је њега то слабо интересовало.

Основну школу је завршио у Тузли, док матурирао на Трговачкој академији у Сарајеву. У граду на Миљацки је упознао Заима Мостарлића, пријатеља са којим ће се више пута сретати касније у животу.

ВЕЛИКИ РАТ

Након Видовданског атентата у Сарајеву када су Младобосанци убили Франца Фердинанда, Аустроугарска објављује рат Краљевини Србији и шаље своју војску у зону Подриња, Мачве, Посавине... С обзиром да је у балканским армијама Бечког двора било изражено дезетерство понајвише од стране Срба, то је допринело неуспеха свих офанзива 1914. године.

Мухамед Хаџиефендић као силно мотивисан младић ступа у 3. пјешадијску дивизију, чије је сједиште било у Тузли. Заправо, он је био добровољац.

Команда шаље његову јединицу на италијанско ратиште гдје су имали жестоке сукобе на сјеверном дијелу Апенинског полуострва. Остварили су значајне успјехе.

На крају рата је догурао до чина поручника.

МЕЂУРАТНО ДОБА

Распадом Аустроугарске, дошло је до формирања прве јужнославенске држве: Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. С обзиром да је био дио поражене војске, Мухамед Хаџиефендић се ипак повукао у неку врсту илегале.

Наставио је очев посао са трговином и знатно увећао богатство.

Међутим, 1934. године одлази у Београд на Војну академију, гдје је за четири године дипломирао. Ванредно је полагао испите. Тако је 1938. године стекао чин мајора у резерви Војске Краљевије Југославије.

ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ

Почетком априла 1941. када је постало јасно да ће Силе Осовине напасти Југославију, Хаџиефендић бива мобилисан и послат на запад земље, према Јадранском мору. Њемачко-италијанска окупација га је затекла у Водицама код Сиња. Хиљаде хрватских, словеначких и муслиманских (под)официра је погазило заклетву и дезертирало... међу њима и Хаџиефендић.

Вратио се у родни крај и ставио се Хрватском Домобранству на располагање. Признали су му чин мајора и дато му је заповједништво над III батаљоном (бојном) у 8. пјешадијском пуку.

Клеро-фашистичка Независна Држава Хрватска је била марионетска творевина која је створена од Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, али је благословена од Ватикана, док је директиве добијала од Римске курије. На челу НДХ је био монструозни двојац: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

Муслиманске вјерске вође у Сарајеву су поздравиле оснивање НДХ вјерујући да ће и њима добро донијети пошто је Павелић у свом поздравном говору рекао да су муслимани заправо "хрватско цвијеће". Хаџиефендић је ово добро дочекао јер се обрадовао да се може Србима осветити за Велики рат.

У борбама Мухамед се показао као искусан лидер који је умио да заустави панични бијег својих бојовника. Ово је примјетно у новембру 1941. године када су припадници четничког одреда са Требаве Југославенске Војске у Отаџбини јуришали недалеко мјеста Пурачић на Озрену на његове положаје. Тада је извадио пиштољ иза појаса и убио двојицу својих, као знак упозорења шта ће урадити и осталима.

Отишао је у Загреб гдје га је 7. децембра 1941. примио лично министар одбране у Влади НДХ Славко Кватерник. Њему је изложио идеју о оснивању самозаштиних војних формација, али по територијалном принципу. Кватерник је ово прихватио и тражио од својих сарадника да се разради.

Почетком 1942. године Хаџиефендић је успио да формира своју Тузланску легију, која је имала десетак чета. Међутим до маја мјесеца његова јединица је знатно увећала састав и била у рангу дивизије. Њен коначан назив био је "Домобранска Добровољачка Дивизија" (ДДД). Бројала је шест пукова по градовима: Тузла, Брчко, Грачаница, Бијељина, Зворник и Пурачић.

Политички активизам

У идеолошком погледу Хаџиефендић је имао сарадњу и сличне погледе са ткз. Босанским аутономашима у Сарајеву, који су жељели широку аутономију БиХ у оквиру НДХ. Али су им касније апетити порасли, па су чак жељели издвајање из НДХ, као њемачки протекторат. О овоме је Хитлера извјештавао нацистички конзул у Сарајеву Рудолф Треу.

Због својих "антидржавних" ставова Хаџиефендић је доспио у жижу интересовања Усташке Надзорне Службе (сигурносно-обавјештајна агенција НДХ). Они су пратили његове кораке и иступања, те сачинили неколико повјерљивих докумената који су послати у Загреб.

Ханџар дивизија

Њемачки официри су увидјели да требају оснивати самосталну војну формацију за босанске муслимане, јер је долазило до сукоба Хрвата и муслимана. Тако је почетком 1943. дошло до стварања 13. СС дивизије, која је имала око 17.000 особа под оружјем. Највећим дијелом су то били муслимани, мањим дијелом Хрвати и Фолксдојчери.

Хаџиефендић је одмах подржао оснивање овакве борбене јединице, па је и своју Легију придружио у Вафен СС. И они су му признали чин мајора (шутрмбанфирера). Мањи дио његове јединице је дезертирао и прешао на страну Титових партизана.

Власти НДХ су имале више разлога за љутњу у вези Хаџиефендића који је смјењен са мјеста команданта ДДД. Није се ни код Вафен СС активрао већ је отишао у Загреб на лијечење. Враћа се у Тузлу у септембру 1943. године.

СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА

У јесен 1943. долази до жестоких сукоба партизанских бригада са њемачким и усташким пуковијама у сјеверним дијеловима Босне. Након вишедневних крвавих борби око Тузле домобрани се предају, а Њемци и усташе повлаче. Тако су партизани ушли у град соли. Првобитно Мухамед Хаџиефендић је био ослобођен за кратко...

Већ 7. новембра бива ухапшен и изведен пред Војни суд Трећег корпуса ПОЈ. У пресуди је осуђен на смртну казну због сарадње са окупатором, распиривање националне мржње према свим народима и народностима, при чему је муслиманске синове слао на кланицу за интерес Вермархта. Роварио је против идеје социјалистичке револуције, стварајући панику међу становништвом.

Стрељан је исти дан, скупа за још педесетак усташких помагача из Тузле, који су оцијењени као "непријатељски елементи".

Његови посмртни остаци су пренесени код Јалске џамије и покопани.

Почетком 21. вијека поједини фашистоидни фактори у Тузли су покренули иницијативу да се рехабилитује (помилује) Хаџиефендић и да му се додијели једна улица у Тузли. До тога ипак није дошло јер се успротивила Босанска странка.