Мате Бобан - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Мате Бобан


Мате Бобан (1940-1997) је био политичар, односно предсједник ткз. Хрватске Републике Херцег-Босне, парадржаве босанско-херцеговачких Хрвата, која је била створена по налогу Загреба и врховни командант ткз. Хрватског Вијећа Одбране.

Мате Бобан и његови сарадници су почетком 1990-их година имали за циљ да првобитно протјерају Србе са подручја Босне и Херцеговине, а касније и муслимане, па би се тако обновила некадашња марионетска творевина Независна Држава Хрватска.

У пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу почетком 21. вијека, Мате Бобан је био означен као руководилац удруженог злочиначког подухвата на територији Босне и Херцеговине.

Напрасно умире у Мостару од можданог удара 7. јула 1997. године. Сахрањен је у родном селу Совићи у Херцеговини гдје му је подигнут споменик. Оставио је иза себе жену и троје дјеце.

У мјесту Груде централна улица је понијела његово име, као и још неколико мјеста у западним дијеловима Херцеговине.

Политички представници ХДЗ БиХ редовно одлазе на његов гроб 28. аугуста да му се положе вијенци и одаје захвалност.

 

 

ЖИВОТОПИС

Мате Бобан је рођен 12. фебрара 1940. године у селу Совићи, општина Груде, на граници србских земаља Херцеговине и Далмације. Његов отац се звао Стјепан, а мајка Ива (рођена Бушић). Они су поред њега имали још потомака.

По отпочињању Другог свјетског рата и окупације Краљевине Југославије 1941. године његов отац и блиски им рођаци су били највећим дијелом припадници усташких јединица који су спроводили геноцид према Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске.

Мате Бобан је у родном селу завршио основну школу, док је средњу школу похађао у Задру, Широком Бријегу и Винковцима гдје је матурирао. Пошто је био амбициозан постаје члан Савеза Комуниста са навршених 18 година живота. Одлази у Загреб на судије економије. Тамо је дипломирао, а касније и магистрирао.

Оженио се 1965. године са Љубицом Пејић. Она му је родила троје дјеце.

Радну каријеру започиње кратко у Грудама 1966. а онда наставља у Имотском гдје је био запослен у предузећу "Напредак", на мјесту финансијског директора. Оптужен је за привредни криминал, због недостатка велике количине шећера у његовој фирми. Тако је провео двије године у истражном затвору у Сплиту. Имао је и шовинистичке испаде почетком 1970-их година, када је у СР Хрватској букнуо проусташки покрет - МАСПОК.

Крајем осамдесетих година 20. стољећа бива запослен као шеф представништва Творнице дувана Загреб за подручје Херцеговине.

 

 

ПОЛИТИЧКИ УСПОН

Мате Бобан је разбијање социјалистичке Југославије дочекао без политичког ангажмана. Међутим, по оснивању Хрватске Демократске Заједнице 18. аугуста 1990. године добија позив од Стјепана Куљића да им се придружи, што је он учинио на наговор омладине те странке пар недјеља касније и добија функцију потпредсједника 23. марта 1991. године у Мостару на Првој конвенцији ХДЗ БиХ.

Изабран је за народног посланика у Народној скупштини Босне и Херцеговине на првим парламентарним изборима након Другог свјетског рата 18. новембра 1990. године.

Да би касније новембра 1992. године дошао и на само чело странке ХДЗ за Босну и Херцеговину. На тој позицији водећег члана ХДЗ БиХ остао је до 10. јула 1994. године.

Дана 18. новембра 1991. године учествовао је у проглашењу Хрватске заједнице, а потом и 28. аугуста 1993. године ткз. Хрватске Републике Херцег-Босне. Управо је Мате Бобан био на челу те парадржаве од њена оснивања, па све до 8. фебруара 1994. године.

У аустријском градићу Грац имао је 6. маја 1992. године један састанак са Радованом Караџићем лидером босанско-херцеговачких Срба, и то на иницијативу Европске Заједнице. Алија Изетбеговић је такође позван, али није дошао. Тема тог састанка је било разграничење територија Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини.

Средином 1994. године напуште све руководеће функције у ХДЗ БиХ, као и ткз. ХРХБ.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Мате Бобан је као предсједник ткз. Хрватске Републике Херцег-Босне - хрватске парадржаве у Босни и Херцеговини био упознат са свим детаљима убистава, пљачке, силовања, рушења православних богомоља, депортације, етничког чишћења које су вршили припадници ткз. Хрватског Вијећа Одбране, јер је он био и врховни командант ХВО 1991-1993.

Управо су припадници ткз. ХВО-а оснивали концентрационе логоре у Босни и Херцеговини, гдје су првобитно доводили Србе и припаднике ЈНА, а касније и муслимане када су заратили са њима. Међу тим логорима су најпознатији: Дретељ, Челебићи, Љубушки... То су били казамати који су оцјењени као најстрашнији на подручју бивше Југославије током деведесетих година 20. вијека.

Поред тога, ткз. ХВО је упадао у куће Срба и незаконито их пљачкао и убијао, а жене и дјевојчице силовао. Ово је било карактеристично у Мостару, као и насељима у долини Неретве. Тако је западна Херцеговине етнички очишћена од Срба.

Јединице ткз. ХВО су скупа са Војском Републике Хрватске учествовале у нападима на Босански Брод, Купрес, Невесиње, Требиње, Гламоч, Дрвар, Грахово, Брадина, Мркоњић Град и друга мјеста.

Мате Бобан је често ишао у Загреб на састанке са највишим цивилним и војним представницима Републике Хрватске, као што су: Фрањо Туђман, Гојко Шушак, Јанко Бобетко и др. Тамо је добијао директиве и упутства, као и финансијску и логистичку помоћ за остваривање планова за етничко чишћење Босне и Херцеговине.

Одлазио је и на прве линије фронта, гдје је посјећивао сина, зета и још неколицину блиских рођака те их бодрио да издрже.

 

 

ПОСЉЕДЊИ ДАНИ

По завршетку ратних дејстава у Босни и Херцеговини Мате Бобан је говорио да је издан од Туђмана и његових блиских сарадника.

Одлази кратко у Загреб гдје је радио у компанији ИНА (хрватска нафтна индустрија), а онда је именован за директора Дубровачке банке у рејону Херцеговине. Посјећивао је спортске утакмице, највише је пратио одбојку и ногомет.

У вријеме када је Хашки трибунал започео са подизањем оптужница против (пара)војних и политичких структура босанско-херцеговачких Хрвата за злочине који су почињени током 1992-1994... Мате Бобан напрасно умире у Мостару 7. јула 1997. године. Покопан је на гробљу у Горици.

У свим мјестима западне Херцеговине у знак жалости заставе су биле спуштене на пола копља. Док је у медијима западног Балкана та вијест добила велики публицитет.

 

 

ОДЛИКОВАЊА

Дана 28. маја 1995. године од Фрање Туђмана добија четири одликовања, и то:

  • Орден Николе Шубића Зринског
     
  • Орден Анте Старчевића
     
  • Споменица ткз. Домовинског рата
     
  • Споменица Домовинске захвалности 

 

 

ИЗЈАВЕ

"Ja сaм сaмо воjник хрвaтског нaродa. Извршaвaм зaдaћу коja ми je повjeрeнa. Aко ми сe сутрa кaжe дa нeшто друго рaдим и aко je то у интeрeсу хрвaтског нaродa то ћу прихвaтити сa зaдовољством"
(Мате Бобан - Груде 12. маја 1992. године)

 

"У имe циjeлe Хeрцeг-Боснe, у имe свих Хрвaтa поздрaвљaм прeдсjeдникa свих Хрвaтa, поглaвaрa држaвe Хрвaтскe др. Фрaњу Туђмaнa. Он je гaрaнциja нaшe слободe, он je гaрaнциja дa ћeмо ми успjeти".
(Мате Бобан - Широки Бријег 19. маја 1993, скуп пред 10.000 људи)

 

 

ЗАОСТАВШТИНА

Хрвати у Босни и Херцеговини без обзира на пресуде из Хага у њему гледају идола. Сваке године 28. аугуста на годишњицу оснивања ткз. ХРХБ одлазе на његов гроб политички представници босанско-херцеговачких Хрвата, скупа са представницима Оружаних снага Босне и Херцеговине, гдје се полажу вијенци и држе говори захвалности.

Главна улица у мјесту Груде понијела је његово име. Поред тога добио је улице у Лијевну, Дувну, Посушју, Купресу, Широком Бријегу итд.

Скијалиште у националном парку Блидиње, у југозападним дијеловима Босн и Херцеговине добило је име по њему.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links