Лудвиг Кублер (1889-1947) је био немачки генерал који је био активан учесник током Другог светског рата. Као предводник немачке јединице учествовао је у агресији на Пољску, Француску, Белгију, Југославију... а касније је пребачен на Источни фронт.
Био је учесник и Првог светског рата, као војник Немачког царства и борио се на Западном фронту као припадник 15. баварског пука. Ту је чак и одликован медаљом. Вратио се на ратиште и након рањавања, па је учесник битке на реци Соми.
У међуратном периоду је задржан у војсци где је наставио да се усавршава, па је напредовао за пар година од чина капетана до пуковника.
Када је отпочео Други светски рат, Кублер је имао чин генерала и командовао је 1. брдском дивизијом у саставу 49. корпуса Четврте армије Вермархта.
За своје заслуге у рату одликован је Гвозденим крстом, што је највише немачко војно одликовање.
Пред крај Другог светског рата рањен је у Словенији, те ухапшен од југославенских партизана. Одведен је у Љубљану пред Војни суд где му је казна за ратне злочине гласила: смрт вешањем. Потом је и погубљен августа 1947. године.
ЖИВОТОПИС
Лудвиг Кублер (нем. Ludwig Kübler) је рођен 2. септембра 1889. године у месту Хопферау недалеко Минхена у краљевини Баварској, која је била део Немачког царства.
Био је мршав, висине око 175 цм. Волео је да чита, посебно историју... али му је од руке ишло и свирање виолончела. Такође, није занемаривао вежбање и био је у доброј физичкој кондицији.
По природи је био чудног карактера, прилично тврдоглав и догматичан, није волео критике других колега јер је био егоцентрик. Према подређенима је био више него строг, злопамтило са великом дозом ауторитета и системом кажњавања.
Занимљиво је да са другима није причао о темама које немају везе са војском и ратом. Био је идолпоклоник и у канцеларији му је увек висила слика Хитлера. Међу официрима је важио за искреног нацисту.
Порекло и школовање
Отац му се звао Вилхем, а по занимању је био лекар. Одрастао је у многочланој породици, јер су његови родитељи имали сем њега још осмеро деце: шест синова и две кћери.
Основну школу је уписао у Форстенрајду 1895. године, али је након три године напушта и прелази у гимназију у Росенхајму. У Минхену је прешао у Хуманистичку гимназију и дипломирао 1908. године са одличним успехом. Иако је добио примамљиве понуде, он је отишао у армију.
Уписао је у Минхену престижну војну школу и похађао је током 1909-1910.
Рана каријера
У војсци се придружио баварском 15. пешадијском пуку "Краљ Фридрих Саксонски". Матична касарна те јединице била је у граду Нојбург на Дону, јужним деловима Немачког царства. Тада је добио чин подофицира - водника.
Распоређен је 15. јануара 1913. године у митраљеску чету баварског 3. пешадијског пука "Принц Карл Баварски". Ту је изводио обуке јахања на терену у баварском 4. краљевском пуку "Коњска светлост". Немачка врховна команда је све јединице спремала за оружане сукобе великих размера.
Породица
Оженио се у касним годинама са девојком Јоханом (1894.), која му је родила две кћери: Маријану (1927-1988) и Елизабету (1925.). Са фамилијом није имао блиске контакте изузев са рођаком Хансом Дауером.
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Када је отпочео Први светски рат, Кублер је у чину капетана послат на Западни фронт где је ратовао као припадник баварског 15. пешадијског пука. Учесник је Боја на Лорени и Сентквентинске битке септембра 1914. године. Тада је имао заповедништво над митраљеским водом. Након тих оружаних акција одликован је медаљом. Такође добија унапређење као ађутант пука.
Бива рањен 24. септембра 1914. године од гранате у главу и одлази са ратишта. Остао му је видљив ожиљак на лицу. После пар месеци, иако озледа није залечена, 13. јануара 1915. године се враћа међу саборце и учествовао је у Бици на Соми од јула до новембра 1916. године, која се сматра за највећу битку Великог рата (укупно 300.000 погинулих), а где су британске и француске снаге оствариле пирову победу.
Након Сомске битке добија поново медаљу Гвозденог крста I реда. Први светски рат је завршио са чином капетана 1. класе.
МЕЂУРАТНО ДОБА
Када је престао Велики рат остао је у оружаним снагама. Напредовао је и за свега пар година постао је главни официр у Штабу свог пука. Средином двадесетих година 20. столећа примљен је у Главни штаб Прве армијске области у Берлину. У чин мајора бива унапређен 1. августа 1928. године.
Чин потпуковника је добио априла 1932. године. Наредне године на чело Немачке државе долази вођа нациста Адолф Хитлер који је од самог почетка почео спровођење шовинистичке политике и елиминисање "неподобних народа", где су спадали пре свега Јевреји, али и славенски народи: Чеси, Пољаци, Словаци, Руси, Срби...
Када је Хитлер оформио Вермархт, Кублер је добио чин пуковника 1. јула 1934. и постављен за начелника штаба VII дивизије, чија је команда била у Минхену.
Почетком јануара 1938. године добио је чин генерал-мајора и мало после тога добија заповедништво над 1. брдском дивизијом. Та дивизија је имала три пешадијска пука са око 16.000 војника од чега је добар део био из Аустрије, јер је Хитлер извршио припајање познато као "Аншлус".
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
У лето 1939. године Адолф Хитлер није крио амбиције за прекрајање граница не само у Европи, већ и у свету. Имао је спремљену војску са неколико армија и све је било спремно за почетек тих сулудих идеја.
Лудвиг Кублер међу немачким официрима
Инвазија на Пољску започиње 1. септембра, а Кулберова дивизија била је део 14. армије Вермархта. Њихов рејон агресије је била Карпатске планине где су имали доста успеха. Отпор Пољака је био слабашан и брзо је дошло до капитулације. Уследила је нова награда у виду Витешког крста. Крајем те године добија ново унапређење у чину генерал-потпуковника.
Кублер са својом дивизијом је током маја и јуна 1940. године учествовао у инвазији на Француску и Холандију. Борили су се код града Араса. Били су чак планирани за напад на Енглеску октобра те године, али је то ипак одложено, као и напад на Гибралтар. Кублер је добио заповедништво над 49. планинским корпусом... колеге су га тада прозвале "Шепајући"
Тада је Хитлер направио војно-политички савез познат као Тројни пакт: Немачка, Италија и Јапан. Том савезу су врло брзо придружиле: Мађарска, Румунија и Бугарска... па се Краљевина Југославија нашла у непријатељском окружењу.
Када је југославенска Влада Цветковић-Мачек и Трочлано намесништво са Кнезом Павлом збачено у демонстрацијама 27. марта 1941. године и постављен малолетни краљ Петар II Карађорђевић, то је разљутило Хитлера који је све снаге које су планиране за Грчку (Операција Марита) преусмерио на Југославију.
Правци кретања Вермархта 1941. на Југославију
Ујутро 6. априла 1941. године почела је инвазија Сила Осовине где су снаге Вермархта и Луфтвафеа одмах ударили жестоко нападајући и бомбардујући само србска насеља. Кублеров планински корпус је био стациониран у околини Клагенфурта као део Друге армије која је вршила напад из правца аустријске покрајине Корушке. Имали су ту лаган продор, јер је међу југославенским дивизијама владало велико издајство и дезертерство Хрвата, Словенаца и муслимана.
Слом је био неминован и капитулација је потписана после десетак дана. Већи део југославенске Владе и краљ Петар II Карађорђевић су евакуисани преко Грчке до Лондона, где су били под присмотром Енглеза. Југославија је раскомадана и подељена између агресора, а Немци и Италијани су имали своје зоне утицаја на Балкану.
Кублер са својим корпусом бива пребачен на Источни фронт јер је 22. јуна 1941. године покренута инвазија на СССР под шифрованим именом "Операција Барбароса". Тамо је био део 17. армије која је деловала у правцу "Југ", односно циљ је био докопати се Кавказа и нафтних поља за потребе ратне машинерије.
Када је кренуо већ контранапад Црвене армије на Источном фронту 19. децембра 1941. године генерал Кублер бива постављен за команданта 4. армије. То је био Хитлеров "почетак краја" јер су Руси одбранили Москву и кренули полако да гоне Вермархт.
Већ 20. јануара 1942. генерал Кублер је прекомандован у резервни састав, две и по године касније је био вршилац дужности позадинских армија у групи армија "Центар". Да би почетком октобра 1943. године, пар недеља по капитулацији Италије, генерал Кублер био прекомандован у Трст, где је био команадант Оперативне зоне "Јадран".
Крајем августа 1944. године када су капитулирале Румунија и Бугарска Врховна команда Вермархта је формирала 97. корпус који је деловао у северо-западним деловима Балканског полуострва. Његов командант је био управо Лудвиг Кублер. Њихов задатак је био да се шити одступницама немачким армијама које су се повлачиле из Грчке преко Југославије.
Пресуда мајора Михелчића, војног судије
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Почетком маја 1945. године, пред завршетак рата, Лудвиг Кублер бива рањен и заробљен скупа са генералом Хансом Хослином од југославенских партизана. Они су били спроведени до Љубљане. Тамо су били утамничени у затвору више од две године.
Изведени су пред Војни суд Четврте армије (под командом генерала Петра Драпшина) 1947. године где им се судило за ратна злодела, а Кублер је осуђен 18. августа те године на смртну казну вешањем која је извршена у Љубљани истог дана. И његов млађи брат генерал-потпуковник Јосеф Кубер је такође осуђен на смртну казну, али у Београду пар месеци раније.
У тој групи је била још неколицина немачких генерала и официра који су учествовали у рату на подручју Југославије.
Надгробни споменик Кублерових у Минхену
Његова породица је није добијала никакве податке о судбини Лудвига, па је супруга Јохана 1948. године покренула иницијативу код Министарства одбране за информацијама о томе да ли је жив. После неколико месеци јој је само речено да није жив и да не предузима никакве даље акције. Умрла је 22. фебруара 1953.
ЗАОСТАВШТИНА
Хитлерова Немачка је средином 1945. године подељена на зоне: америчку, британску, француску и совјетску, где су западни савезници своје делове брзо ујединили у Западну Немачку, а Совјети су прогласили Источну Немачку, исто тако су поделили и Берлин. Врло брзо је кренио и Хладни рат. Западна Немачка је ушла у састав НАТО пакта 1949. године.
Подела Немачке 1945. године по зонама
Послератна немачка историја је генерала Лудвига Кублера описала као "врхунског војника", који је способан да изврши тешке и компликоване задатке.
У покрајини Баварска у градићу Митенвалд касарна је добила име "Лудвиг Кублер" и то 1964. године. Име те касарне није промењено све до новембра 1995. године, по указу немачког министра одбране Волкера Руеа.
Одликовања
Генерал Лудвиг Кублер је одликован десетине пута, а међу ордењем се издвајају неколико:
- Орден за војне заслуге
- Гвоздени крст
- Часни крст Великог рата
|
- Медаља Аншлус
- Витешки крст Саксонски
- Медаља Источног фронта
|