Бали Комбетар (алб. Balli Kombëtar) је била албанска фашистичка оружана формација која је постала позната по крвавим траговима и злу гласу током Другог светског рата, на окупираним деловима Краљевине Југославије.
Основани су почетком новембра 1942. године, као "Народни фронт", у јеку ратних операција када се и сам устанак против окупатора и њихових помагача распламсавао. Један од оснивача је Мидхат Фрашери.
Њихов циљ је био стварање независне државе по моделу ткз. Велике Албаније, односно отимачина територија од Грчке и Југославије, те спајање са матицом Албанијом. Суштински, они су тесно сарађивали са снагама Вермархта и Италијанском војском, односно борили су се на страни Сила Осовине, за рад остваривања својих геноцидних и иредентистичких планова.
Имали су присталице на територијама данашње Вардарске Македоније, Републике Србије, Црне Горе и Грчке. Били су познати под надимком "Балисти". Током рата су имали бројност преко 23.000 људи под оружјем, од чега 10.000 је било у западним деловима Вардарске Македоније.
Током свог постојања, односно активног деловања до 1945. године Балисти су одговорни за масовне прогоне Срба и неалбанаца, убиства, мучења, силовања, пљачке, палеж имовине... такође на удару су се нашли СПЦ и православно свештенство јер су Балисти били под индокринацијом фундаменталистичког ислама.
Истакнуте вође Балиста били су: Кадри Скали из Гостивара, Шабан Полужа из Дренице... који су били чланови Главног комитета у Тирани.
ПРЕТХОДНИЦА
Након Првог балканског рата, када је Србска војска у јесен 1912. године ослободила своје јужне делове од Турске царевине: Косово и Метохија, Стари Рас, Вардарску Македонију и Скадарски регион... дошло је до заоштравања односа са Великим силама (Енглеска, Аустроугарска, Француска и Италија). Србија је тада повукла своје трупе из Драча и приморија, а створена је 1913. године Кнежевина Албанија.
Међутим, Албанци нису били задовољни са границама њихове државе и изразили су своје иредентистичке жеље за територијалним проширењима на штету Грка и Срба у складу са ткз. Призренском лигом из 1878. године.
Априла 1939. године фашистички диктатор Бенито Мусолини је покренио инвазију на Албанију са 22.000 војника и 700 борбених авиона. За неколико дана отпор је сломљен, а постављена је марионетска Влада коју је саставио Шефкет Верлаци.
Две године касније, априла 1941. године Адолф Хитлер покреће силну војску Вермархта са циљем напада на југославенску краљевину, а за њим су кренули и немачки сателтити: Мађари, Италијани, Албанци, Бугари и Хрвати. За десетак дана Априлског рата отпор је сломљен услед масовне издаје и дезертерства Хрвата и Словенаца, па је тако Краљевина Југославија раскомадана, односно подељена окупаторима сваком свој део, при чему су Немци и Италијани имали своје интересне зоне.
Албанија је добила право да окуприра: источни Стари Рас, већи део Скадарског језара, Охридски, Дебарски и Марвовски округ, целу Метохију и већи део Косова. На тим подручјима је успостављена квислиншка власт.
ОСНИВАЊЕ
У јесен 1942. године, дошло је до састанака албанских вођа који су до тада били предводници мањих паравојних група углавном до 250 људи. Они су 8. новембра те године донели одлуку да се створи организација "Народни фронт", који је био антикомунистички оријентисан и да се боре за проширење граница Краљевине Албаније.
Балистички скуп у Призрену 1944.
Наредних месеци створен је Централни комитет у Тирани, а постојали су и окружни комитети, као и општински односно сеоски одбори Балиста. Њихов задатак је био мобилизација војноспособних мушкараца 18-50 година старости, као и наоружавање њихових одреда који су били углавном 20-50 чланова. Такође, обезбеђивали су им и храну, муницују, конак и друге потрепштине.
Омладнски део Бали Комбетара је коришћен за пропаганде сврхе и промоцију њихових вођа као "ослободилаца", што је код већине албанског становништва наилазило на добар одјек и одобравање.
Oснивачi Балиста: Клеркира, Фрашери, Орлогај
Центар балистичког деловања је био ткз. Дренички крај, односно шири рејон града Ђаковице, у јужним деловима Космета.
Централни комитет
У албанској престолници Тирани био је седиште Главног комитета, највишег руководства ове оружане фашистичке формације. Овај орган је имао петнаест чланова:
- Мидхат Фрашери, политичар, дипломата и писац. Сматрају га за оца модерног албанског национализма.
- Кадри Скали из Гостивара, вођа балистичких одреда у Дебарском крају (Македонија)
- Шабан Полужа из Дренице, командант одреда који је деловао у Старом Расу. Пре рата био је пробисвет и пљачкаш.
- Али Келикира, албански лорд, адвокат и народни посланик у Парламенту.
- Тома Орлогај, албански политичар и министар правде у Влади Краљевине Албаније (1936-1939)
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Албанци су и за време турске окупације били у подређеном положају, који никада нису излазили на мегдан директно, већ су увек вребали из заседе. Тако је и током Другог светског рата овај модел коришћен. Само тамо где су имали релативну или апсолунту већину су осећали моћ.
Све што је имало везе са Србима и Православљем нашло се на удару Балиста.
Балисти кољу Србе на Космету
Првобитно су уз помоћ Италијана организовали рације и масовна убиства, затим пљачке и палеж имовине Срба... док су Србкиње масовно силоване. Ни деца нису поштеђена тог терора.
Оснивани су концентрациони логори, највише у Албанији, али је постојао и логор у Плаву, на територији Црне Горе, подно Проклетија. Ту су довођене жене и деца. Циљ је био етнички очистити окуприане делове од православних Срба.
Такође и у западним деловима Повардарја, као и Охридског, Марвовског и Дебарског језера... албански балисти су спроводили терор и страховладу, а што се касније претоворило у геноцид односно истребљење Срба и Јевреја.
Дебарски одред Балиста
Један од њихових познатих злочина јесте Урошевачки покољ на југу Косова 11. и 12. септембра 1943. године, када је десетине Срба у овом крају похапшено и ликвидирано на најмонструозније начине. Била је ово освета над цивилима.
Америкацни о Балистима
Бaлисти избeгaвajу дa сe борe и против Итaлиjaнa, и против Нeмaцa. Њиховa основнa политикa у рaним дaнимa билa je „нeкa сaвeзници биjу нaшe биткe". Сaдa, кaдa je ЛНÇ (Нaродноослободилaчки покрeт) оснaжио своje позициje до тe мeрe дa изглeдa сaсвим могућно дa нa крajу рaтa будe доминaнтaн у зeмљи, бaлисти постajу нeрвозни и позивajу Нeмцe дa биjу њиховe биткe, покушaвajући дa збришу ЛНÇ a дa при том сaми уопштe нe уђу у борбу.
Штa год дa сe догоди, изглeдa дa су бaлистичкa господa, кaко их зову, рeшeнa дa сe нe упустe у истинску борбу. Они ћe вeровaтно ту и тaмо дa обaвe понeку рaфинирaну ликвидaциjу и извeду понeко eлeгaнтно убиство, и бићe људи коjи ћe то нaзвaти грaђaнским рaтом, aли они нeћe устaти и борити сe. Бaр сви знaци укaзуjу у том смeру.
СЛОМ БАЛИСТА
Када је Италија 8. септембра 1943. године капитулира, а Мусолинијев режим поражен, тада су јединице Вермархта и Гестапо преузели руковдство над Балистима, односно почели су да служе Адолфу Хитлеру.
Наредне године Немачка и њени савезници су почели да доживљавају поразе на свим фронтовима. Истовремено у југо-источним деовима Југославије почео је да јача оружани устанак. Тако је у новембру 1944. године команда ПОЈ донела одлуку о упућивању две дивизије јачине 40.000 партизана у рејон Јуничких планина, Жеговца и Белог Дрима, са циљем да се обрачуна са Балистима.
Уследили су вишемесечни крвави окршаји, са великим губицима на обе стране, где је већи део албанских заповедника ликвидиран (Мехмед Градица, Шабан Полужа и др.)... тако да су до краја фебруара 1945. године Балисти били разбијени на мање групице.
Касније, током 1946-1948 дошло је до опсежне акције чишћења заосталих албанских бандита коју су спроводили одреди КНОЈ и ОЗНЕ, тако да су тада у потпуности уништени и морали да се повуку већином у Албанску Републику или пак побегну у иностранство (западне земље Европе и северну Америку).