Аљуш Агуши (1959.) је ратни злочинац, бивши припадник Окупаторске Војске Косова (ОВК) и као такав је учествовао у оружаном сукобу на простору Косова и Метохије крајем деведесетих година 20. века. Имао је офицрски чин и био је у Штабу ОВК за оперативну зону "Дукађин". Радио је често на мобилизацији албанског становнтиштва, претежно младића 20-35 година старости (први позив), као и обуке са њима.
На ширем подручју подручју Клине Агуши је имао низ терористичко-диверзантиских операција, када су нападани припадници Полиције Републике Србије и Војске СР Југославије: Јошаница, Бича, Кијево, Дреновац, Грабац...итд. Са њим у овим нападима и заседама су учествовали и чланови његове породице, браћа и рођаци. Његов директно надређени био је Рамуш Харадинај, познати криминалац и један од оснивача тј. главних вођа при ОВК. Са њим је имао добре контакте и сарадњу са циљем геноцида над Србима у јужној србској покрајини. Заправо они су скупа били део удруженог злочиначког подухвата на Космету.
Позната су имена његових жртава, као што су: Владо Сташић, Радован Степић, Оливер Зајић, Драгиша Кизић итд.
Најпознатије злодело Аљуша Агушија десио се августа 1998. године у селу Јабланица на општини Клина, када је дошло до ликвидације великог броја (десетине) Срба цивила који су пре тога киднаповани. И он сам је учествао у мучењу односно убијању недужних људи. Окупаторска Војска Косова је у овом селу дуго времена имала концентрациони логор, а сам Агуши је био заповедник за све албанске логоре на подручји општине Клина.
На подручју Дренице Агуши је био господар живота и смрти.
Након повлачења југославенских снага безбедности и доласка КФОР-а са мисијом УНМИК, Агуши је наставио са својим злочиначким делатностима. Касније када су међународни представници одлучили да ОВК трансформишу у ткз. Косовски Заштитни Корпус (КЗК) он је нашао своје место тамо као главни инспектор. Ту је блиско сарађивао са Сулјеманом Селимијем, Ганијем Краснићијем и сл.
ЖИВОТОПИС
Аљуш Агуши (алб. Alush Agushi) од оца Сокоља је рођен 20. јуна 1959. године у селу Дреновац, Општина Клина (СР Србија). То је централни део Метохије и уз Ђаковицу се сматра за центар албанског сепаратизма и иредентизма још у доба социјалистичке (Брозове) Југославије.
Криминалне активности
Крај у коме је одрастао Аљуш Агуши је познат по шверцу и криминалу, јер је сама близина границе давала такве могућности, прво због планинског терена и тешко проходних путева, а друго јер су читаве албанске породице остваривале "приходе" на такав начин.
Демонстрације Албанаца у Приштини 1981.
Тако је и Агуши осамдесетих година почео да се бави шверцом оружја, дроге, цигарета, уценама, пљачкама и сл. Редовни војни рок и он и његови рођаци су служили у матици - Републици Албанији.
Министарство унутрашњих послова СР Србије је евидентирало и њега као члана криминалног ганга који је бивао умешан у многе илегалне послове. С тим да је са својом групом увек успевао да се извуче и избегне затвор.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Средином деведесетих година 20. столећа када су завршени ратови на западом делу бивше Југославије, државе НАТО пакта пре свега: Немачка, САД, Италија и Велика Британија су активно почеле да помажу сепаратисте у јужној србској покрајни. Тако је основана 1996. године Окупатоска Војска Косова, а њени оснивачи су били: Адем Јашари, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај.
ОВК је имала свој Генералштаб у месту Тропоја на северу Републике Албаније. Ту је уједно био и регрутни центар за Албанце који су долазили из иностранства: Швајцарска, Аустрија, Немачка, Холандија, Француска, САД...
Агуши има више надимака: "Манђуп", "Крхач", "Маљо", "Дугме"...
Годину дана касније помоћ алабанским терористима се увећава и сама ОВК јача и добија на бројности. Тада је и сам Аљуш Агуши постао припадник ОВК. Радио је на обукама и омасовљењу, па је добио официрски чин капетана 1. класе и заповедништво над одредом "192 Мала". Била је то мала оперативна јединица за извођење терористичко-диверзантских дејстава око Клине, Ђаковице, односно југо-западни делови Метохије, према граници. Он је често илегално одлазио у Албанску Републику где је похађао курсеве за обуке терориста у посебно направљеним камповима које су организовали и држали немачки и италијански војни инструктори.
Аљуш Агуши у средини
Радио је годинама активно на шверцу оружја из Албаније на Космет, а такође му је поверен задатак мобилизације албанских младића, посебно 20-35 година (војници I позива), али и старије. Он је оформио у свом селу Дреновац посебан центар где је радио са њима и обучавао, а касније их је водио у акције када су нападали припаднике Војске СР Југославије и Полиције Републике Србије. Често су правили заседе када су знали и да Србе цивиле пљачкају, киднапују, муче, убијају и тако су ширили страх. Врло брзо су постали озлоглашена група.
Због добрих резултата Агуши је примљен у пролеће 1998. године у Штаб ОВК за оперативну зону "Дукађин", а унапређен је у чин мајора. Иначе ОВК је на територији КиМ имао седам својих оперативних зона.
Имена жртава за чију смрт је одговоран Аљуш С. Агуши:
- Радован Степић из Дреновца
- Владо Сташић из Дугоњиве
- Оливер Зајић (18) из Душевића
- Грујица Шмигић из Дрсника
- Драгомир Воштић из Јеловца
- Радомир Воштић из Јеловца
|
- Драган Степић у Јошаници
- Драгиша Кизић у Јошаници
- Деса Баровић у Јошаници
- Иван Д. Булатовић у Ликовцу
|
Агуши је са својом групом уз помоћ Рамуша Харадинаја, Љахуа Брахимаја и Идриз Баљаја званим "Тогер" радио на систематском убијању Срба у селу Јабланица у лето 1998. године, где су лешеви бацани у канал којим се пуни Радоњићко језеро. Поред тога лешеви убијених Срба су бацани у један стари бунар на путном правцу Јабланица-Жабењ у општини Ђаковица.
И наредне године када је отпочела геноцидна акција "Милосрдни анђео", односно НАТО агресија и варварско бомбардовање Србије и Црне Горе 24. марта Агуши са својом групом је наставио нападе и деловање против државних органа Србије односно Југославије. Тако је дочекао и Кумановски мировни уговор 10. јуна 1999. године, када је дошло до повлачења југославенских снага безбедности и државне администрације у централне делове земље, а јужну србску покрајуну преузимају међународне снаге УН.
Иван Булатовић, једна од Агушијевих жртава
Он се тада вратио у Клину и активно радио на организованом погрому Срба, систематском уништавању њихове имовине, рушењу и скрнављењу културно-историјске баштине, православне богомоље, гробља...итд. Своје крваве и нечасне трагове оставио је у селима: Долац, Гребник, Дрсник, Петрач, Зајмово, Долово, Видање, Јагода... Са целе територије Космета услед страха који је завладао преко 200.000 Срба је напустило своје домове и отишло у северне делове земље.
Након доласка КФОР-а у покрајну Агуши се терети да је одговоран за смрт: Милорада Добрића, Милића Богићевића, Божане и Војислава Јовановића из Дренице (општина Клина).
НАКОН РАТА
Када су мировне снаге УН дошле у покрајину, њихов посао је био да заштите животе и имовину Срба и свих неалбанаца. Међутим, они су углавном били неми посматрачи, пошто су Аљуши и остали припадници ОВК извршили многа злодела јер нису поразили србске снаге, већ су дошли на тенковима КФОР-а. То је био чин освете.
Агуши се немали број пута бавио уценама Албанаца који су куповали имовину од Срба, а ко није хтео да му даје провизију био је убијен.
ОВК као такав је морао да нестане, па је међународна заједница донела одлуку да формира ткз. Косовски Заштитни Корпус (нешто слично као војска). Агуши је ту одмах добио посао односно радно место у Инспекторату, на месту начелника. Блиско је сарађивао са особама као што су: Реџепи Селими, Сулејман Селими, Гани Краснићи, Фатмир Љимај, Јетулах Гецај... све су то ратни злочинци који су одговорни са масовна убиства хиљаде Срба током 1990-их година.
О делу злодела где спада и илегална трговина људским органима, у које су умешани многи терористи ОВК па и сам Агуши, сведочио је швајцарски адвокат Дик Марти децембра 2010. године у Парламенту Европе, али је било слабог помака.
ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је дуго година избегавао да подигне оптужницу против Аљуша Агушија и осталих злочинаца за које је Тужилаштво Републике Србије доставило обимну документацију где постоје сведочења преко 300 преживелих, не само Срба, већ и Рома, Горанаца, Турака... свих оних који су се нашли на удару злочиначког пројекта ткз. Велике Албаније.
Тек априла месеца 2021. године Хашки Трибунал саопштава да група од 127 припадника ОВК је позвано да се одазове Специјалном тужилаштву за Косово у Хагу. На тој листи уписнао је и име Аљуша Агушија. Није познато када ће он ићи тамо.