На поседу грофовије Елц 1919. године након Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, недалеко од Илаче основано је село Иванци на подручју истоимене пустаре. Досељеници, махом солунски добровољци, дошли су са простора Баније, Кордуна, Лике и Босне. Биле су то углавном српске породице, али и неколико хрватских.
Данас на овом месту нема никаквих трагова некадашњег насеља које је било ушорено са правилно пореданим кућама, типично за овај део Срема. Насеље које је имало и своју задругу, школу, звоник на чијем месту је требала бити подигнута црква, порушено је током Другог светског рата.
- Солунски добровољци су овде од краља добили земљу, ту су почели градити куће, а убрзо су за њима дошле и њихове породице, родбина, пријатељи. Село се временом развијало, а 1941. године овде је живело готово 400 становника у 82 домаћинства, каже председник недавно основаног удружења „Иванци“ Славко Косановић који је рођен у овом селу.
ГОРЕЛЕ И КОЛЕВКЕ
Иванце на почетку Другог светског рата није задесила судбина као и друга насеља у којима су живели солунски добровољци, а која су од стране усташких власти већ у пролеће и лето 1941. године расељена. Међутим, усташе су често нападале Иванце, а први Иванчанин убијен је одмах по избијању рата на железничкој станици у Илачи.
После бројних усташких упада највеће страдање село је доживело 30. новембра 1943. године када су Немци уз помоћ усташа упали у село и митраљезима и тенковима пуцали по свему што се кретало. О том догађају члан анкетне комисије у Шиду Душан Бабић је 14. августа 1945. године између осталог записао:
- „Док су једни из кућа истеривали народ на улицу и брисани простор, дотле су други запаљивом течношћу поливали куће и зграде палећи их. У једној кући потпалили су ватру под колевком да невино анђелче изгори, у другој кући поливали су намештај и дрвенарију, да се у кући загуши и у ватри изгори беспомоћни болесни старац… Тако је после овог страшног оркана, кога су Немци уприличили за вежбу својих регрута, село Иванци остало дефинитивно и потпуно уништено, пошто је већ и дотле неколико пута било уништавано.”
ЖИВОТ У СЕЛУ НИЈЕ БИО МОГУЋ
По подацима поменуте анкетне комисије тог дана је у Иванцима убијено 63 становника овог села различите старосне доби. За укупно 73 жртве и 44 настрадала борца током рата, 1956. године подигнут је споменик, док је подручје на којем се налазило место проглашено спомен подручјем. Споменик је девастиран 1991. године и данас је обрастао у коров, док се од некадашњег села назиру само остаци цигле на оближњим ораницама.
Живот након Другог светског рата у Иванцима није био могућ, тек неколико људи је овде живело до шездестих година прошлог века. Иванчани су расељени по околним местима, углавном у Бановце, Илачу, Товарник и Шид. Остаци порушених кућа су уклоњени, а на Иванцима је основано пољопривредно добро Товарник.
Приликом обраде земљишта изораване су људске кости које су сахрањене у заједничку гробницу.
- По завршетку рата овде није било услова за наставак живота, становници су у замену добили куће и земљиште по другим местима, а село никад више није могло заживети као што је било некад, истакао је Косановић који је у време највећег страдања села имао четири године.
ИЗ ТОВАРНИКА У ЛОГОР
Он је преживео ово страдање захваљујући томе што је са својом мајком побегао код ујака у Товарник где су се кратко задржали с обзиром да су одавде одведени у логор.
- У Нашицама и Ораховици били смо до јесени 1944. године, а ту нас је једна војвођанска бригада ПОЈ заменила за неке немачке официре и одатле нас пребацили у Војводину, у места где су биле све избеглице из Иванаца, напомиње Косановић.
Од подизања споменика до почетка последњег рата преживели Иванчани и њихови потомци окупљали су се једном годишње на овом месту. Након рата окупљања више нема, а чланови удружења „Иванци“ планирају да оживе овај простор и раде на томе да му се врати статус спомен подручја.
У плану им је и издавање монографије о Иванцима како би о овом месту остао трајни запис који би сведочио о великом страдању нашег народа на овим просторима.
Срђан Секулић
Извор бр. 112
4.3.2015