Аугуст Шмидубер (1901-1947) је немачки војни официр који је као припадник оружаних снага Трећег рајха учествовао у агресији и окупацији Краљевине Југославије током Другог светског рата.
Шмидубер је командовао 21. СС дивизијом "Скендербег" коју су већином попуњавали Албанци и муслимани са простора Старог Раса, Косова и Метохије. Они су починили читаву ниску злодјела према Србима цивилима. Такође, одговоран је и учешће у холокаусту, односно незаконито хапшење Јевреја и њихове депортације у Немачку.
Када су се немачке армије из Групе Е повлачиле из Грчке 1944-1945 према матици, он се прикључио њима. Ипак ухваћен је у Словенији пред крај рата од Титових партизана и спроведен је у Београд.
Војни суд ЈНА га је осудио на смртну казну почетком 1947. године због злочина над цивилима, прогон, уништавању имовине. Погубљен је 19. фебруара.
ЖИВОТОПИС
Август Шмидубер (нем. August Schmidhuber) је рођен 8. маја 1901. године у градићу Аусбург (покрајина Баварска).
Његов отац је био државни чиновник.
Школовање и каријера
Када је напунио 18 лета пријавио се у Рајхсвер, оружане снаге Вајмарске Републике. Обуку је прошао у Улму и ту је започела његова дванаестогодишња служба. Прво је распоређен у 42. пушкарски пук, где је мењао чете.
Касније је прекомадован у другу једницу - 19. брдски пук... Када је напустио војску имао је чин мајора.
Политички активизам
Већ 1931. године напушта армију и почео се бавити производњом пива. Учланио се у Баварску Народну Партију. Био је кандидат своје странке за округ Линдау, али није победио.
Две године касније прикључује се Нацистима. Ту је постао чак директор школе која је вршила обуке и курсеве за паравојне формације Национал Социјалистичке Немачке Радничке Партије (НСНРП) за читав регион. Они су подучавани како се обезбеђују скупови, разбијају кордони полиције и сл.
Мало касније је из канцеларије пребачен на терен где је у мају 1935. године добио заповедништво над СС наоружаним групама. Наредне године напредује у хијерархији и добија команду над једним пуком. До краја 1938. године Шмидубер је добио чин мајора у СС једницама.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Познато је да је Аугуст Шмидубер учествовао инвазији Трећег Рајха на Пољску у сепрембру 1939. године. Тада је командовао 1. батаљоном СС пука "Германија". Ту се задржао до краја 1940. Касније бива пребачен на Балкан, односно инвазија на југославенску краљевину априла 1941.
Бива унапређен 21. јуна 1941. године у чин потпуковника, а годину дана касније добија заповедништво над 7. СС дивизијом "Принц Еуген" која је била састављена од Дунавских Немаца (ткз. Фолксдојчери) углавном са територије АП Војводине. Већ 20. априла 1943. добија чин пуковника. Са њима је прошао Дубровник, Далмацију, северну Босну и Западну Херцеговину, Копаоник...итд.
Постао је командант 21. Вафен брдске СС дивизије (1. албанска) 17. априла 1944. године. Ова јединица иако није имала бројност дивизије, већ бригаде називала се "Скендербег". Њу су попуњавали већином Албанци и муслимани са подручја Рашке области и Косова и Метохије. Тако је Хитлерова ратна машинерија хтела да придобије албанску националну заједницу за своје интересе.
Као командант ове две јединице учествовао је у серији злочина који су извршени над цивилним становништвом, где су убијани невини људи, жене силоване, а милости није било чак ни према деци односно малишанима млађима од 12 година. Његов најпознатији покољ је био у селу Велика, на планини Чакор у северним деловима Црне Горе. Тада је за само два сата убијено на најстрашније начине преко 500 Срба, већином жена, старчади и деце.
Такође, и на подручју КиМ оставио је крававе трагове пошто је издао наређење да се пљачкају и пале села, а локално становништво одведе у логоре или пак обеси као вид застрашивања осталих који би помислили да ударе на Трећи Рајх.
Фреска Величких мученика
Дивизија "Скендербег" је угашена 1. новембра 1944. на инсистирање генерала Хајнриха Хилмера, пошто је увидео да су Албанци испољили само дивљаштво, масовно дезертерство, непоштовање борбених правила и злодела која су проузроковала разбуктавање устанка, а што је одвлачило немачке ратне једнице.
Касније је та 21. СС дивизија оцењена као највећи фијаско тј. промашај немачке ратне историје. Пред својим претпостављенима Шмидубер је окривио за неуспех албанске бојовнике, рекавши да они иду у борбу само да нешто украду или спале.
У јануару 1945. Шмидубер постаје командант бригаде и генерал-мајор Вафен СС једница. Он је са својим деловима из распуштених јединица уврштен у добровољачки 14. пешадијски пук. У рејону Сплита и Дубровника опет су његове јединице починиле злодела над Србима цивилима.
ХАПШЕЊЕ И СМРТ
Приликом завршних операција у северо-западним деловима Југославије, Шмидубер је заробљен са својим војницима од Црвене армије у рејону Цеља (Словенија). Предат је југославенским партизанима који су га извели пред Војни суд.
Осуђен је на смртну казну за учествовање у масакрима, насилним депортацијама, зверствима над цивилима, уништавњу имовине и др.
Изречена му је казна вешањем која је извршена у Београду 19. фебруара 1947. године. Није познато где је сахрањен.
ОДЛИКОВАЊА
Аугуст Шмидубер је одликован са два висока ордена:
- Немачки златни крст, 1943.
- Гвоздени крст I реда, 1939.