Агим Рамадани (1963-1999) звани Катана је био предратни дисидент и официр ЈНА, а за време рата на Косову и Метохији крајем 1990-их година постаје и командант злогласне 138. бригаде Окупаторске Војске Косова, која је након његове погибије понела његово име.
Рамадани је био близак сарадник, тј. десна рука Рамуша Харадинаја и његове терористичке банде која је деценијама харала Косметом и правила мноштво кривичних дела.
Деведесетих година отишао је у Шваjцарску, када је већ разбијена СФР Југославија и тамо провео неколико година помажући албанске криминалце. Касније је чак организовао мобилизацију албанских младића у западној Европи. Вратио се на Космет 1998. године и прошао обуку у терористичикм камповима у Републици Албанији.
Био је један од оних фанатичних Албанаца који су се залагали за насилну промену граница - издвајање Косова и Метохије из Југославије односно Републике Србије, те припајање Републици Албанији тј. стварање Велике Албаније.
Погинуо је 11. априла 1999. године за време НАТО агресије и варварског бомбардовања Србије и Црне Горе, приликом напада на положаје Војске Југославије, у рејону Јуничких планина шире зона карауле Кошаре, где су се водиле жестоке борбе - Операција Стрела 1.
Након јуна 1999. године и окупације Косова и Метохије, он је међу косметским Албанцима доживео невероватан углед. Улице, тргови, аутопутеви су називани по њему. У родном Гњилану одржавају се посебне манифестације. На спортским догађањима се постављају заставе са његовим ликом.
Окупационе власти ткз. Републике Косово су му постхумно доделиле Орден народног хероја.
Његова супруга Шукрија Рамадани је запослена у МИП ткз. Републике Косово.
ЖИВОТОПИС
Агим Рамадани од оца Хјснија рођен је 3. маја 1963. године у селу Жегра, општина Гњилане, на истоку АП Косова и Метохије. Основну школу је завршио у родном месту, а економску школу у Гњилану. Током средњошколских дана бавио се сликањем и писањем поезије. Учествовао је у свим ванаставним активностима. Изабран је за једног од најбољих ученика на Косову и Метохији.
Такође, био је један од покретача демонстрација Албанаца у Приштини током 1981. године, када је дошло до великих нереда, под лажним изговором за културно-образовном аутономијом, док је прави циљ био проглашење независности Косова и Метохије. Он је избачен из школе и осуђен на два месеца затвора.
Почетком 1980-их година одлази у Загреб, где је похађао Војну академију род везе и комуникације, тадашње Југославенске Народне Армије. По завршетку команда Пете војне области ЈНА га је оставила на територији СР Хрватске, где је радио као официр ЈНА и наставио да се бави сликарством из хобија. Напустио је ЈНА у лето 1991. године.
Оженио се девојком Шукријом, која му је родила троје деце: два сина Џетон и Едон, као и ћерку Лорину.
Агимова мајка
Емиграција
Агим Рамадани одлази у Швајцарску крајем децембра 1992. године где се већ било његових земљака. Одржавао је контакте са матицом. Његово деловање је препознала албанска заједница у Швајцарској и изабран је за директора Албанског културног центра у Цириху. Поред рада на културним дешавањима, све више је постајао део милитане делатности своје заједнице и помагао оснивање Окупаторске Војске Косова јер је сматрао да само независност КиМ може да донесе решење.
Средином 1994. године је широм света послао поруку која би се могла превести овако:
- "Да ли је довољно само чекати? Само погледај... Само да наставимо уклањати завесу и видећемо како слобода долази до нас?".
Шукрија и Агим
Две недеље пре погибије, Агим Рамадани је 24. марта 1999. године писао својој супрузи писмо где је између осталог рекао овако:
- "Срећан сам што сам слободан. Чак и ако сада умрем, нећу бити талац ничега јер осећам глас слободе. Боли ме што нисте овде да видите горуће небо и да схватите колико је слобода прелепих боја".
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Пролећа 1998. године, када се већ захуктавао жестоки рат на Косову и Метохији добио је задатак да широм западне Европе (Швајцарска, Аустрија, Немачка, Француска, Холандија...) мобилише албанску омладину и да их доведе у Републику Албанију где су већ организоване увелико обуке у терористичким камповима (Скадар, Драч, Љеш, Кукес, Тропоја...), од немачких и италијанских инструктора, под надлежности НАТО пакта.
Албански теористи са Рамаданијем
Илегално долази у СР Југославију 24. јуна 1998. године и одмах се укључује у теористичке делатности својих сународника. Његова оперативна зона деловања је била Метохија, већином око Ђаковице. Добио је и чин мајора, касније унапређен у потпуковника. Његов директни претпостављени био је Рамуш Харадинај.
У једном жестоком окршају код села Опљаз 9. августа 1998. године Рамаданијева група је убила 20 војника, од чега два официра Војске Југославије. Мало касније 15. септембра 1995. и код карауле Ђеравица (највиши врх Проклетија) Рамаданијеви терористи су напали граничаре, а том приликом је убијено 40 војника, док је 20 рањено.
Агим Рамадани и његова терористичка група су такође одговорни за убиство неколико граничара Војске Југославије, припадника 53. граничног батаљона: Милош Павловић (32), Владимир Радоичић (19), Илија Павловић (19), Мирослав Јоцић (30) и Миладин Гобељић (20)... који су били у патроли 30. септембра 1998. године у рејону карауле Кошаре. Рамаданијеви теористи су им направили заседу и мучки их поубијали, а онда опљачкали. Штавише, они су своје дивљање по мртвим војницима забележили видео камером, што је годинама касније објављено на интернету.
Током зиме 1998/1999 одлази из тактичких разлога у Републику Албанију где ради на реорганизацији Окупаторске Војске Косова са Рамушом Хараднијем и прављењем планова за пролећну инвазију.
Погибија
НАТО пакт се 24. марта 1999. године званично умешао у сукобе албанских терориста и југославенских снага безбедности на Косову и Метохији јер је увидео да они не могу сами, те отпочео 78-дневно бомбардовање Србије и Црне Горе.
Тако је дошло до покретања копнене инвазије из Републике Албаније, преко планинског венца Проклетије, како би се доставила помоћ албанским терористичким бандама у централним и северним деловима Космета, које су биле пред уништењем. Та операција је носила кодни назив "Стрела 1".
Агим Рамадани као командант своје јединице 138. бригада Окупаторске Војске Косова је добио задак да пробије линије одбране на Јуничким планинама, у зони карауле Кошаре. На православни празник Велики петак 9. априла 1999. године предводио своју групу када је њих преко 500 терориста насрнуло на положаје 53. граничног батаљона Приштинског корпуса, која је у прва три дана бројила једва преко 100 војника... Већ два дана касније граничним јединицама долази помоћ 125. Косовскомитровачке бригаде, тако да је одбрана ојачала свој бедем, али и терористима стиже појачање.
У жестоким окршајима на Кошарама 11. априла 1999. године на коти 601 Раша Кошарес погођен је једним снајперским метком и пао је мртав. Ово је довело до привременог заустављања копненог напада албанских терориста којима је опао морал после пар дана. Тачније вест о његовој смрти је чувана 5 дана.
У бункерима чекају помоћ НАТО
Иначе, све време трајања битке на Кошарама албански терористи и поред бројчане надмоћи, као и помоћи Војске Републике Албаније, специјалних јединица америчке и британске војске нису успели у својој намери да се пробију до Ђаковице.
МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЕКС
У непосредној близини карауле Кошаре ветерани бивше Окупаторске Војске Косова уз помоћ институција криминалне државе "Косово" су подигли 2012. године један спомен-парк у облику кружних линија где се налазе исклесане надгробне плоче са именима албанских терориста који су погинули 1999. године. Међу њима се налази и плоча тј. камен са именом Агима Рамаданија.
Међународне дипломате посећују комплекс
Такође је ту направљен и један мурал са његовим ликом и све у тим мотивима његове паравојне јединице. Ту се редовно обележавају за њих значајне годишњице када долазе и највиши званичници не само ткз. Републике Косово, већ и Републике Албаније, као и стране дипломате, величајући злодела Окупаторске Војске Косова.
ЗАОСТАВШТИНА
Европска академија уметности је 30. маја 1999. године постхумно доделила Агиму Рамаданију повељу захвалности за допринос уметности, а чији је он члан постао годину дана раније.
Средином јуна месеца 1999. године дошло је до повлачења Војске Југославије и МУП-а Србије са подручја АП Косово и Метохија, у складу са Војно-техничким договором из Куманова. Тада су јужну србску покрајину преузеле међународне снаге: КФОР и УНМИК... а са њима се враћају и терористи из Окупаторске Војске Косова који праве злочине над Србима цивилима и етничко чишћење.
У времену окупације Косова и Метохије од Агима Рамаданија је створен мит. Аутопут "Гњилане - Приштина" је понео његово име, исто као и главна улица у центру Приштине. Бројни тргови, улице Призрену, Гњилану, Ђаковици... су добили назив управо по Рамаданију.
Такође, у родном Гњилану се годинама већ одржавају вишедневне културне манифестације, нешто као дани сећања, њему у част приказујући га као националног хероја углавном почетком маја месеца. И на спортским утакмицама где долазе Албанци често се могу видети заставе и транспаренти са његовим ликом.
И у самој Тирани, главном граду Републике Албаније је направљено неколико изложби слика њему у част, где често долазе ликови из албанског јавног и политичког живота, као и чланови његове породице.
И на друшвеним мрежама албанског говорног подручја постоје бројни видео снимци и странице које промовишу "заслуге" овог злочинца.
Шукрија Рамадани, супруга Агимова је након проглашења криминалне Републике Косово 2008. године у Приштини под патронатом Европске уније и НАТО пакта добила посао у Министарству спољних послова те криминалне државе.