Јурај Францетић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Други светски рат

Област: Независна држава Хрватска - НДХ


Јурај Францетић


Јурај „Јуре” Францетић (1912-1942) је био усташки зликовац, одговоран за покољ и прогон Срба и Јевреја у Босни и Херцеговини, злогласни командант усташке бригаде Црна легија - а касније и командант свих јединица усташке војске у БиХ.

Још за време Краљевине Југославије је био члан усташких организација и учествовао у разним диверзијама (атентат у Марсеју 1934. године). У Другом светском рату његова јединица Црна Легија одговорна је за геноцид и етничко чишћење над српским народом у источној Босни.

Римокатоличка црква у Хрватској је током 1990-их почела да светкује скоро све усташке синове па и Францетића због "доприноса" борби за слободу.

Међу Хрватима, како у домовини а још више у дијаспори Јуре Францетић ужива велики углед...


 

 

БИОГРАФИЈА

Јурај Францетић је рођен у селу Прозор, крај Оточца 3. јула 1912. После завршене гимназије уписао се на студије права у Загребу, где се придружио радикалном хрватском тј. усташком покрету. Убрзо након тога био је протеран из Загреба на пет година због његових антијугословенских и натисрпских активности. У Оточцу, где је био протеран, остаје неко време.

 

 

ЕМИГРАЦИЈА

Марта 1933. емигрира у Италију. Италија је већ тада била под управом Мусолинијевих фашиста, који нису крили териториалне апетите према Далмацији. Тако су у фашистичкој Италији оснивани терористчки кампови који су примали усташке емигранте за обуку, који су касније априла 1941. послати у Југославију. Јуре Францетић, полаже усташку заклетву у кампу Борготаро 24. априла 1933. Следеће четири године ће провести у Аустрији, Италији и Мађарској. У Мађарској се придружује усташкој терористичкој групи чији је камп био у Јанкапусти, под новим, конспиративним именом 'Ласло' .

После атентата на краља Александра 9. октобра 1934. године Мусолини га је интернирао на Сардинију након притиска југословенске крањевске владе. Након опште амнестије у Краљевини Југославији, Јуре Францетић се враћа у Краљевину Југославију новембра 1937. али је одмах након тога бива ухапшен и затворен, па протеран у Оточац.

1938. године се враћа и Загреб да би завршио студије права, али је био присиљен да оде у војску. Крајем 1940. је поново затворен у Загребу због телеграма-честитке коју је послао Јозефу Тисоу, регенту новоформиране немачке сателитске државе Словачке. Поново је био затворен у Оточцу. После запаљивог шовинистичког говора кога је одржао на једној локалној школској прослави Нове године побегао је у Немачку (12. јануара 1941.) да би избегао хапшење и затвор.

 


РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Једино војничко образовање и официрски чин Францетић је стекао служећи војску у Краљевини Југославији. Постао је резервни подофицир у чину наредника . О Францетићевом војничком образовању и искуству Еуген Дидо Кватерник, усташки идеолог, пише:
- „Он није имао нити основног војничког знања, нити је имао смисла за основну војничку организацију." 

После формирања Независне Државе Хрватске 10. априла 1941, Францетић и десет других усташа организују Црну легију, где Јуре Францетић постаје командант те јединице у чину пуковника усташке војске. Еуген Кватерник је веровао да је Францетић „рођени герилац и син наше брдовите Херцеговине“ - што је био довољан разлог да буде војни командат у Босни и Херцеговини. 

 

Борци усташке Црне Легије
 

Францетићеве усташе су преузеле управу локалне државне администрације и отпустиле све државне службенике и учитеље који су били национално изјашњени као Срби, а такође и оне који су били Јевреји. Убиства, затварања и масовне депортације Срба и Јевреја су биле свакодневне активности Францетићевих усташа - засноване на усташкој политици и правдане званичном усташком политиком која је захтевала тотално истребљење Јевреја и покољ, прогон Срба и њихово присилно покатоличавање у Босни и Херцеговини. Францетић је лично учествовао у хапшењу, затварању и испитивању истакнутих Срба и Јевреја и њихових вођа (Мискин, Албахари) и директно наредио да се неки од њих убију. Штавише, Францетић је претворио свој стан на Алифаковцу у Сарајеву у затворску кухињу и перионицу рубља.

Декларисани циљ Црне легије је био одбрана границе Независне Државе Хрватске са Србијом, границе која је у ратно доба била на реци Дрини. Начин „одбране” територијалне целовитости НДХ се је састојао у масовном покољу и депортацији Срба, пљачкању њихове имовине и уништавање културно-историјске баштине у Босни и Херцеговини.

Пропагандисти Легије су приказивали ову „одбрану” као законити чин хрватске државе и заштиту њених граница, те заштиту „невиних хрватских и муслиманских сељака од пљачке кукавичких и расно дегенерисаних српских и комунистичких бандита чији је циљ био уништити хрватску државу“. Усташка невиђена бестијалност испољена према Србима и Јеврејима је присилила немачку војну команду да захтева Францетићеву смену са положаја команданта Црне легије. Павелић се супроставио Немцима и чак унапредио Францетића у команданта свих усташких јединица у Босни и Херцеговини .

У предратно време у Босни и Херцеговини је живело 15.000 Јевреја. Око 3.000 јеврејских жена и деце је интернирано у логор Крушчице, а касније пребачено у логоре Јасеновац и Стара Градишка. Додатних 7.000 босанских Јевреја је директно транспортовано у логор Јасеновац.

 

 

СМРТ

Јуре Францетић је умро 27. децембра 1942. године.  Дана 22. децембра 1942. године југославенски партизани су тешко оштетили авион којим је Францетић летио за Госпић и присилили га да слети поред села Мочиле код Слуња, на Кордуну, што је била територија коју су контролисала 8. кордунашка дивизија НОВЈ. Францетића и његовог пилота су одмах ухватили партизани, али их нису могли одбранити од бесних земљорадника који су их изболи вилама и рогуљама. Тешко рањен Францетић је био пребачен у партизанску болницу где су му хирурзи покушали спасити живот да би га заменили за 100 јасеновачких логораша, али нису у томе успели.

Францетићеву смрт су усташе држале у тајности све до почетка марта 1943. године. Званична вест о његовој смрти је објављена 31. марта 1943 и исти дан прокламована осмодневна државна жалост у НДХ.

 


КУЛТ ФРАНЦЕТИЋА

Меморијалну плакету у част овога усташког вође је била поставила усташка Асоцијација ратних ветерана „Хрватски домобран“ у Слуњу, јуна 2000. Влада Хрватске, коју је формирао Ивица Рачан није реаговала на ову провокацију мржње и поред бројних протеста у Хрватској и иностранству. Плакета је уклоњена тек крајем 2004. по наредби владе тадашњег хрватског  премијера Иве Санадера.

Исто тако су у јануару 2005. непозната лица подигла споменик Францетићу и Мили Будаку (усташком министру у влади НДХ)  - како би испољили свој бес против Санадера за кога кажу да је издао усташе пристајући на сарадњу са судом у Хагу.

У Хрватској и западном делу БиХ, као и хрватској дијаспори можете лако да нађете и купите мајице са усташким знамењем и ликом Јуре Францетића.

У јуну 2013. године на насловној страници хрватског часописа "Војна повјест" изашла је слика Јуре Францетића у усташкој униформи, а хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски је при томе изјавио, како би деца у Хрватској требало више да уче о усташким формацијама на основу "чињеница", а не на основу приповедака.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links