Готово све телевизије на простору бивше Југославије са националном фреквецијом у садашњим државама имају неку емисију посвећену важним догађајима у ближој или даљој прошлости. Те емисије углавном су интересантне за гледаоце због свог садржаја и облика јер у неколико минута упућују на најважније моменте везане за одређени датум у сфери политике, културе, спорта и слично.

            Од свих емисија таквог типа, без сумње, технички најбоље је одрађена емисија ТВ календар на Хрватској радио телевизији. Уједно, ова емисија од десетак минута на прогамима ХРТ-а емитује се већ четири деценије.

            Међутим, и поред добро одрађене техничке стране и завидног континуитета, ова емисија која је доста гледана и има већи број сталне публике, често је знала узбуркати јавност. Када се говори о томе, у први мах избија прилог о усташком злочинцу Јури Францетићу, емитованом пре готово четири године. У овом прилогу не наводи се ни један злочин Црне легије којом је Францетић командовао, а наглашава се да је око Францетићевог имена створен својеврстан мит. Управо је овај прилог изазвао низ протеста јавности, али без неког већег ефекта.

            Попут овог прилога о Францетићу и друге теме из периода Другог светског рата су поприлично контроверзне. Тако је кардинал Алојзије Степинац за уреднике ове емисије борац за све људе, док је Јасеновац приказан у благој варијанти. Истина, у прилогу о пробоју логораша наводи се да је он био највећи логор у Независној држави Хрватској уз неколико кадрова лешева, али неизбежан је детаљ како је српска пропаганда “безобзирно умногостручавала број погинулих како би хрватском народу приписала колективну кривицу”, док сам прилог завршава податком да се број убијених у Јасеновцу процењује на око 85 хиљада.

ПУНА УСТА ВЕЛИКОСРПСТВА

Ако се мало боље погледају емисије ТВ календара, лако се може уочити да је његова основна мисао развити теорију о великосрпској идеји. Тако се у свим прилозима који имају неке везе са Србима, великосрпска идеја намеће као аксиом. Уредништво ове емисије иде чак толико далеко да и битку на Косову пољу из 1389. године повезују са овом теоријом напомињући да је “битка на Косову постала национални мит чији се осветнички зов претворио у најрадикалнији израз великосрпске експанзије” настављајући прилог са прославом 600 година од ове битке и скупом на Газиместану који је јавно показао великосрпске тежње само што су овај пут “уместо Турака непријатељи били авнојевска Југославија и њени несрпски народи”.

            Неизбежна великосрпска тежња протеже се и кроз прилоге о два атентата. Док се у суперлативима говори о Фрањи Фердинанду за ког се сматра да није био случајна жртва српске освете у Сарајеву с обзиром да је његова политика тријализма (стварање три краљевине под круном Хабзбурга: Аустрије, Мађарске и Хрватске) наводно угрожавала великосрпске планове, дотле је краљ Александар Карађорђевић који је убијен у Марсеју представљен као “безобзирни и препредени владар који је у Југославији проводио великосрпско насиље”.

            И док у многобројним прилозима где се помињу Срби и Србија стално говори о великосрпским идејама, дотле се реченице са великохрватским аспирацијама без проблема провлаче кроз ову емисију. Један од најочигеднијих таквих примера је прилог о окупацији Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске монархије, где се помиње да „због страха од уједињења хрватских земаља у монархији Мађари су успели наговорити Беч о заједничкој Аустро-угарској управи“. Наравно, у хрватске земље, по ауторима прилога, улази и Босна и Херцеговина.

            О карактеру ове емисије можда најбоље говори прилог о догађају из 1990. године, утакмици између загребачког Динама и београдске Црвене звезде која није ни одиграна јер су је прекинули нереди навијача ова два клуба. На тој утакмици, тада млади фудбалер Динама Звонимир Бобан, ударио је припадника милиције. Наравно, за нереде на овој утакмици по уредницима ТВ календара апсолутно су криви навијачи београдског тима и милиција која је наводно толерисала њихове испаде, док је Бобанов скок на милиционера „постао симбол отпора тадашњем великосрпству“. Међутим, готово невероватно завршава овај прилог где аутори ничим изазвани помињу догађај из 1997. године и утакмицу између тадашње Кроације и Партизана у склопу квалификација за Лигу шампиона где је Кроација убедљиво победила Партизан са 5:0, а прилог се завршава поентирањем без повода како су играчи Партизана напустили терен погнуте главе.

ТОМПСОН – НЕПОЗНАТ У ПОЗНАТОМ

Догађаји из деведесетих година прошлог века посебно су интересантни и у ТВ календару имају посебно место, обично на самом почетку. У њима су по правилу Срби главни и дежурни кривци. Југо армија, србочетници, побуњени Срби, српски терористи, српски злочинци, великосрпски планови, само су неки од епитета којима је ова емисија украшавана. Међутим, и поред тога у први план избија неколико недостатака из овог периода, а овде наводимо два таква прилога.

            Први од њих је догађај из Борова (села), 2. маја 1991. године. Да би се појачао утисак аутори у прилогу од свега две минуте и 14 секунди чак седам пута помињу реч терористи. У читавој теорији напада у Борову селу на хрватске редарственике и помињања наводне заседе ипак се избегава проста чињеница којом би та заседа била обесмишљена, а то је да је у то време у овом месту редовно радила школа, здравствена амбуланта, трговине, кафане и кафићи.

            Други прилог су догађаји у Сплиту четири дана касније када на улице овог града излазе реке радника који протестују. Слика дављења југословенског војника на том протесту која је касније обишла свет, у овом прилогу није нашла своје место, док се за погинулог војника сматра да га је убио југословенски официр јер наводно није хтео пуцати на цивиле. Реч је о Саши Гешовском за кога многи извори тврде да је убијен од стране просведника.

Када су 1990-те у питању неизбежан је још један детаљ, а то је минутажа за Марка Перковића Томпсона и његову „легендарну“ песму Бојна Чавоглаве. Уредништво емисије је тако искористило читав део рубрике „Непознато о познатоме“ како би јавности на мала врата пустила ову песму уз кратак коментар. То је уједно изузетан моменат да се Томпсон представи као естрадна звезда реченицом да га је песма Бојна Чавоглаве „прославила у Хрватској и дијаспори те винула у хрватске естрадне воде“ избегавајући да се помену и неке друге његове контроверзне и усташоидне песме, те концерти препуни усташке иконографије.

            Попут хрватске википедије и ТВ календар представља јединствен хрватски поглед на свет и прошлост хрватског народа и државе поготово ако се они посматрају кроз призму српско-хрватских односа.

Срђан Секулић
Извор бр. 133
6.1.2016.