У бившој Југославији, да ли по угледу на идеју братства и јединства или нешто друго, био је обичај да се градови и села побратиме и склапају пријатељске односе. Тим путем пре четири деценије кренула су и два места код Вуковара и Смедеревске Паланке – Пачетин и Голобок.

            До сарадње и пријатељских односа између ова два села, међусобно удаљена око 250 километара, дошло је сасвим случајно. Зачетник те идеје, односно првобитне сарадње, био је Живорад Јозић из Пачетина који се са својим родитељима шездесетих година прошлог века доселио у Пачетин и то управо из Голобока.

            Као младић Јозић је играо фудбал за пачетинску Слогу, али и за Победу из Голобока. На инсистирање тадашње управе Слоге, Јозић је уговорио утакмицу са Победом која је одиграна у Голобоку.

Дружења раних 1980-их година

- Ми смо тамо отишли 26. новембра 1972. године да одиграмо пријатељску утакмицу, а већ у јулу наредне године одиграна је реванш утакмица у Пачетину. Тада је код нас дошао пун аутобус, не само фудбалера него и других друштвено-политичких представника и договорено је да се већ следеће, 1974. године, ова два места званично побратиме у Голобоку, сећа се Јозић тих првих детаља везаних за сарадњу ова два места.

ЈОЗИЋ НАЈЗАСЛУЖНИЈИ

            Да је Јозић најзаслужнији за ову сарадњу потврдио нам је и Новица Митровић из Голобока који је као омладинац био од самог почетка укључен у ову причу, а и данас још увек радо долази у Пачетин и одржава ову традицију дружења.
- Пријем у Пачетину те 1973. године био је невероватно добар, а поред фудбалера који су одиграли утакмицу овде је наступио и наш фолклор који је у Пачетину, али и у Боботи, Трпињи и Габошу гостовао и средином августа те године. Већ у јесен исте године драмска секција из Пачетина давала је представу код нас, а званично братимљење у Голобоку обављено је следеће године у присуству свих тадашњих релевантних представника општине Смедеревска Паланка и месне заједнице Голобок, истакао је Митровић.

            Први пут званично, Голобочани су у Пачетин дошли 1975. године када је потписан протокол о сарадњи и у овом месту.
- Договор о братимљењу склопили су представници МЗ Голобок и омладинске организације из Пачетина и тада је решено да се протоколи потпишу 1974. године у Голобоку, а годину дана касније у Пачетину.

            Тако је 13. јула 1975. године потписан протокол о братимљењу и у Пачетину и то истог дана када је код нас у функцију стављен и месни водовод, напомиње тадашњи председник пачетинске омладине Тихомир Секулић.

ДРУЖЕЊЕ ПРЕКИНУО РАТ

Од тих година па све до ратне 1991. дружења су настављена непрекидно и неизменично, односно једне године у Пачетину, а једне у Голобоку. Око сто породица из једног и другог места имали су своје побратиме тако да се ово дружење није сводило само на сарадњу између месних заједница и организација, него је било дубоко укорењено и међу становништвом. До побратимства у оба места чврсто се држало и било је изузетно цењено.
- За мене ово дружење представља празник, обожавам да дођем ту и требамо се максимално потрудити да се ово не прекине и лично дајем све од себе да до тога не дође, каже Љиљана Аврамовић из Голобока која је у Пачетин први пут дошла 1979. године.

            Међусобне посете биле су обично у летњим месецима, пре свега у јулу, мада појединачно људи су се посећивали и ван ових термина. Такође, забележена су и дружења ловаца из ова два места, тако да се сарадња са омладине, фудбала и културно-уметничких друштава проширила и на лов.

            Последњи пут Пачетинци су у Голобоку били 1990. године. Даљу сарадњу прекинуо је рат, а на иницијативу неколико ентузијаста са обе стране, дружења су обновљена 2003. године и трају све до данас. Међутим, број људи са обе стране знатно се смањио и данас у једно и друго место уместа два пуна аутобуса и неколико аутомобила, долази тек један комби или мини бус.

            Ипак, ових десетак породица још увек одолевају тешким условима и временима и не дају да се овај леп обичај заборави и прекине, ишчекујући нека боља времена и млађе генерације које би требале на себе преузети ову организацију.

Срђан Секулић
Извор бр. 125
16.9.2015.