Славко Јовичић, познат под надимком Славуј је уснуо у Господу 10. фебруара 2022. године на Палама.
И прије и посље рата у Босни и Херцеговини био је посланик у Народној скупштини Босне и Херцеговине.
Славко Јовичић је рођен 1953. године у селу Дољани, сарајевска општина Хаџићи (СР БиХ).
Цијели радни вијек је провео у Сарајеву гдје је засновао и породицу. Са супругом Равијолом добио је троје дјеце: кћер Ведрану и синове Горана и Јована.
Завршио је 1990. године Вишу управну школу у граду на Миљацки, а исте године постао је посланик Српске Демократске Странке у Народној скупштини БиХ, гдје је био задужен за безбједност посланика СДС.
Такође он је био члан Службе Државне Безбједности. Прије рата је био замјеник градоначелника Сарајева.
Када су почела хапшења Срба по сарајевским насељима, међу првима је био иза решетака Славко Јовичић, јер је он био у обезбеђењу Радована Караџића, лидера СДС. У муслиманским логорима је провео највише дана, што га му је донијело неславну титулу "логораша са најдужим стажом".
С обзиром да је Славко Јовичић са хаџићке општине, он је постао "становник" логора Силос у Тарчину. Тамо је био један од 600 Срба који су киднаповани и доведени ту како би се муслимански бојовници из Девете бригаде ткз. Армије Босне и Херцеговине иживљавали над невиним цивилима. Једно вријеме је био у Храсничком логору.
Како је сам једне прилике рекао медијима ДКЛ "Силос" је био лабораторија за испитивање људске издржљивости.
Из Тарчинског казамата Славко је изашао међу посљедњима, крајем јануара 1996. године, односно два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног уговора. Тачније слободу је угледао на Богољављање, након 1.344 дана тамновања гледајући настрашније призоре и на својој кожи осјећајући најтеже болове од удараца својих мучитеља.
Након што је изашао на слободу Јовичић наставио је живот на Палама и постао је предсједник Савеза логораша Републике Српске. Током 2006-2014 "Славуј" је био посланик у Представничком дому Скупштине БиХ, као члан СНСД. Међу посланицима је био један од најактивнијих за говорницом.
Сахрањен је на гробљу "Баре" на Палама у присуству родбине, пријатеља и личности из јавног и политичког живота РС.
Борио се до задњег дана за истину о страдању Срба у БиХ, а оно највриједније је то што и поред свих мука није изгубио вјеру у људе и није имао мржње у себи, ни грама.