24. фебруар 2020.
Светло
Исекоше јој руке и ноге.
На земљу руке и ноге падоше.
Очи јој ископаше. Две рупе се отворише.
Изрезаше јој дојке обе и трбух распараше и
плод јој из трбуха извадише ножем и
плод пред њом на земљу паде.
Она не паде.
Без ногу стајаше и без руку плод свој узе
и у утробу га врати
и из изрезане утробе њене
плод не испаде, дете настави расти.
Из рана крв јој не потече и
у ране убадаше јаче и дубље нож гураше
да крв потекне,
али где су биле руке и ноге
уместо крви светлост изађе
и светлост провали из дупља празних и
зраци од млека потекоше и из трбуха огањ изби
и светлост разастре.
Крвник на светлу у мрак упаде и
очи му попуцаше и крв из очију крену,
па руке подиже крв да обрише али на рукама крв имаше.
Утврди се на очима његовим крв као камен
и он слеп постаде на светлу
и слеп остаде.
А светло се рашири да никада не зађе.
Аутор: Јелена Ковачевић
Преузето са: Стање ствари
Оцените нам овај чланак:
Посећено је:
191 пута
Број гласова:
5
Поделите ову вест, нека се чује истина...
Прочитајте још текстова од истог аутора:
Светло
Објављено:
24. februar 2020.
Има 191 прегледа
и 5 гласова.
|
|
|
|
|
|
|
|