Памти, сине, и нек свећа пламти
Покрај Уне намери па сврати
Кад загрлиш ружу од камена
Пригрлићеш преко милиона

А бијаху дани молебана
Ђе дођосмо и ђе влада тама
Ђе је тмина и ђе је тишина
Ђе је магла ка да је преклана

Доле су им колевке камене
Доле врисак буди успомене
Кроз облаке лију крв небеса
И види се баш из људског меса

Ђе су јаме пуне црне таме
Ређане су од Срба лобање
Сврати, сине, рашћерај гавране
Ђе и данас разносе поклане

Србосјеком стигоше до сунца
Крв заплави поља Јасеновца
А по небу лица јединица
Ископане очи јединаца

И свевишњи плаче због нејачи
И од суза не види на очи
Па кад кане доле на зидине
Она суза наслика иконе

Зида горе и Бог нове дворе
Ређа фреске и олтаре нове
Придиго је високе стубове
Полего је велике куполе

Више их је но у Свете Горе
Па ђаволу упути прекоре
Да дозида зиде црног пакла
Ено стижу, кукала им мајка

Скореле им кошуље од крви
Гурају се неће нико први
Бога лажу и вако му кажу
Нисмо клали држали смо стражу

Па сви беже да уђу ко задњи
Мисле неће сила да их казни
Шта нас чека само да смо знали
Веруј, Боже, не бисмо ми клали

А ми доле морамо још горе
Одабрао се бијаше Благоје
Јер ако се Павелић не казни
Милион ће мојих да мрзи

Кажу мени нема данас људи
Један бјеше што је вучје ћуди
Сад је света Благојева глава
Милион нам мртвих мирно спава

И Вукашин ено прогледао
Благоја је горе дочекао
Два су више у реду светаца
Један је из Зете, други из Клепаца

Др Данило Васојевић, 04.11.2025.